Direktor Monstat-a najavio ostavku ako bude pritisaka u vezi sa popisom. Bez stranaca, u Crnoj Gori oko 540.000 stanovnika

Direktor Uprave za statistiku Miroslav Pejović saopštio je danas da je netačno je da je Monstat u poslednja dva dana popisnog procesa popisao 40.000 ljudi i poručio da će podneti ostavku, ako na njega bude vršen pritisak da rezultati popisa budu objavljeni pre zakonskog roka.

On je na skupštinskom Odboru za praćenje primene Sporazuma o uslovima za održavanje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova istakao da će dostaviti detaljne izveštaje na sva pitanja koja je postavio Centar za demokratsku tranziciju (CDT). Pejović je poručio i da Monstat nije u obavezi da javno saopštava dinamiku popisivanja.

"Bili smo maksimalno transparentni. Zaista apelujem da koristimo zdrav razum i logiku. Konstatno se na ovim odborima poistovećuju izbori i popis. Politika se stalno meša u ovaj čisto statistički proces. Ja isključivo želim da komuniciramo o statistici", poručio je Pejović.

Prema njegovim rečima, nije Monstatova nadležnost da vodi pregovore između vlasti i opozicije.

"Argumente smo uvek iznosili, a opstrukcije nismo pravili. Ako nađete jednu izjavu da je Monstat sporio da se opoziciji obezbedi sve što je bilo 2011. godine, podnosim momentalnu ostavku", rekao je Pejović.

On je ponovio da, ako se na njega, kako je rekao, bude vršio pritisak da objavi rezultate popisa pre zakonskog roka, "ja više neću biti direktor Monstata".

"Mislim da je to krajnje odgovoran pristup", naveo je Pejović.

Izvršna direktorka CDT-a Milica Kovačević kazala je da su u toj NVO uočila grešku prilikom predstavljanja preliminarnih rezultata.

"Nikada i ni u jednom trenutku nismo rekli da je u pitanju zloupotreba, već da se pojavila jedna velika razlika u brojevima, koji su se saopštavali javnosti, te da se radi o broju od preko 40.000 popisanih lica. Došli smo da rešimo nedoumice", istakla je Kovačevićeva.

Istakla je da namera te NVO nije bila da zloupotrebi Odbor, već da "veruju da ono što su uočili zaslužuje obrazloženje i objašnjenje".

"Monstat je manipulisao jer su zapravo potvrdili našu tezu da u poslednja dva dana nije moguće popisati 40.000 lica. Zato smo pozvali Odbor da se razgovara kako je došlo do te razlike. Takođe, Monstat je u svojim javnim izjavama potvrdio da je dezinformisao Odbor, ali i celu javnost", navela je Kovačević, preneo je portal RTCG.

Bez stranaca, u Crnoj Gori oko 540.000 stanovnika

Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika. Demograf Miroslav Doderović objašnjava da, ako se oduzme broj stranaca, taj broj iznosi oko 540.000-545.000. Još se čekaju rezultati popisa kada je reč o izjašnjavanju o nacionalnosti i religiji.

Uprava za statistiku Monstat predstavila je 25. januara preliminarne rezultate popisa po kojima u Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika.

Prema preliminarnim rezultatima, u Crnoj Gori je 217.441 domaćinstvo i 396.873 stana. Prema popisu iz 2011. godine Crna Gora je imala 625.266 stanovnika.

Profesor i demograf Miroslav Doderović ocenio je u razgovoru za RTCG da u Crnoj Gori živi 540.000-545.000 stanovnika, ako se oduzme broj stranaca.

Naveo je i da su Podgorica, Tivat i Budva fokusne tačke koje ukazuju da je Crna Gora prosperitetna država, gde se stanovi grade i doseljavaju stranci, ali da kada se te tri tačke napuste postoji proces depopulizacije.

Komentarišući preliminarne rezultate, istakao je da iseljavanje ovog puta kreće od Kotora, iz kojeg je otišlo 600-700 osoba, pa se prelilo na Cetinje, Nikšić... Proces se, dodaje, dalje usmerava ka Pljevljima, a jedan krak prema Mojkovcu i Kolašinu.

"Popis pokazuje da vidimo da imamo negativne stope prirodnog priraštaja, ali 2,5 odsto više stanovništa, što prepisujemo većem broju stranaca. Što se Kotora tiče, pokazuje se da se jedan dio domicilnog stanovništva iseljava, te da turizam nije samo faktor koji donosi novac, već da jedan dio stanovništva bježi od turista i gužve. Pljevlja su se vratila na broj stanovnika iz 1921. godine", istakao je Doderović.

Sve manje stanovnika na severu zemlje

Na pitanje kada kreće depopularizacija severa, Doderović odgovara da je do toga krenula sa izgradnjom termoelektrane u Pljevljima i da on samo dobija na intenzitetu i dobija dramatične dimenzije.

"Nikšić je bio značajna industrijska baza, a kako se nakon 90-ih urušavala, to je iniciralo talas iseljavanja ka Podgorici", objasnio je Doderović.

Demograf naglašava da je Crnu Goru od devedesetih godina napustilo 150.000 ljudi, kao i da je najveći talas iseljavanja počeo 1992. godine sa ratovima, kada i počinje pad privredne aktivnosti i nazaposlenost.

U Podgorici porast broja stanovnika

Što se tiče porasta stanovništva u Podgorici, demograf smatra da je glavni grad zapravo postao jedan region.

"Podgorica je postala samostalna regija koja uključuje nove opštine Zetu i Tuzi, možemo priključiti i Danilovgrad, i to je jedna posebna regija, gdje je vlada u prethodnom periodu ulagala značajna sredstva", rekao je Doderović i dodao da Podgorica ima značajne prostorne kapacitete, te da treba doneti zakon o glavnom gradu.

Doderović zaključuje da će intenzivni procesi iseljavanja sa severa za posledicu imati naseljavanje Podgorice i primorja.

Zvanični rezultati u narednim mesecima

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori počeo je 3. decembra i završen je 28. decembra.

Iz Monstata su rekli da su prikupljeni ključni podaci o stanovništvu, domaćinstvima, stanovima, ali i drugi informacije koje se odnose demografske karakteristike, obrazovanje, na uslove u kojima građani žive, na zaposlenost odnosno nezaposlenost, informacionu pismenost i druge karakteristike stanovništva.

U narednim mesecima, nakon unosa podataka, zaposleni Uprave za statistiku će sprovesti statističke kontrole, obradu podataka i detaljne analize da bi se pripremili zvanični rezultati popisa.

(RT Balkan, RTS)