Директор Монстат-а најавио оставку ако буде притисака у вези са пописом. Без странаца, у Црној Гори око 540.000 становника

Директор Управе за статистику Мирослав Пејовић саопштио је данас да је нетачно је да је Монстат у последња два дана пописног процеса пописао 40.000 људи и поручио да ће поднети оставку, ако на њега буде вршен притисак да резултати пописа буду објављени пре законског рока.

Он је на скупштинском Одбору за праћење примене Споразума о условима за одржавање пописа становништва, домаћинстава и станова истакао да ће доставити детаљне извештаје на сва питања која је поставио Центар за демократску транзицију (ЦДТ). Пејовић је поручио и да Монстат није у обавези да јавно саопштава динамику пописивања.

"Били смо максимално транспарентни. Заиста апелујем да користимо здрав разум и логику. Констатно се на овим одборима поистовећују избори и попис. Политика се стално меша у овај чисто статистички процес. Ја искључиво желим да комуницирамо о статистици", поручио је Пејовић.

Према његовим речима, није Монстатова надлежност да води преговоре између власти и опозиције.

"Аргументе смо увек износили, а опструкције нисмо правили. Ако нађете једну изјаву да је Монстат спорио да се опозицији обезбеди све што је било 2011. године, подносим моменталну оставку", рекао је Пејовић.

Он је поновио да, ако се на њега, како је рекао, буде вршио притисак да објави резултате пописа пре законског рока, "ја више нећу бити директор Монстата".

"Мислим да је то крајње одговоран приступ", навео је Пејовић.

Извршна директорка ЦДТ-а Милица Ковачевић казала је да су у тој НВО уочила грешку приликом представљања прелиминарних резултата.

"Никада и ни у једном тренутку нисмо рекли да је у питању злоупотреба, већ да се појавила једна велика разлика у бројевима, који су се саопштавали јавности, те да се ради о броју од преко 40.000 пописаних лица. Дошли смо да решимо недоумице", истакла је Ковачевићева.

Истакла је да намера те НВО није била да злоупотреби Одбор, већ да "верују да оно што су уочили заслужује образложење и објашњење".

"Монстат је манипулисао јер су заправо потврдили нашу тезу да у последња два дана није могуће пописати 40.000 лица. Зато смо позвали Одбор да се разговара како је дошло до те разлике. Такође, Монстат је у својим јавним изјавама потврдио да је дезинформисао Одбор, али и целу јавност", навела је Ковачевић, пренео је портал РТЦГ.

Без странаца, у Црној Гори око 540.000 становника

Према прелиминарним резултатима пописа, у Црној Гори живи 633.158 становника. Демограф Мирослав Додеровић објашњава да, ако се одузме број странаца, тај број износи око 540.000-545.000. Још се чекају резултати пописа када је реч о изјашњавању о националности и религији.

Управа за статистику Монстат представила је 25. јануара прелиминарне резултате пописа по којима у Црној Гори живи 633.158 становника.

Према прелиминарним резултатима, у Црној Гори је 217.441 домаћинство и 396.873 стана. Према попису из 2011. године Црна Гора је имала 625.266 становника.

Професор и демограф Мирослав Додеровић оценио је у разговору за РТЦГ да у Црној Гори живи 540.000-545.000 становника, ако се одузме број странаца.

Навео је и да су Подгорица, Тиват и Будва фокусне тачке које указују да је Црна Гора просперитетна држава, где се станови граде и досељавају странци, али да када се те три тачке напусте постоји процес депопулизације.

Коментаришући прелиминарне резултате, истакао је да исељавање овог пута креће од Котора, из којег је отишло 600-700 особа, па се прелило на Цетиње, Никшић... Процес се, додаје, даље усмерава ка Пљевљима, а један крак према Мојковцу и Колашину.

"Попис показује да видимо да имамо негативне стопе природног прираштаја, али 2,5 одсто више становништа, што преписујемо већем броју странаца. Што се Котора тиче, показује се да се један дио домицилног становништва исељава, те да туризам није само фактор који доноси новац, већ да један дио становништва бјежи од туриста и гужве. Пљевља су се вратила на број становника из 1921. године", истакао је Додеровић.

Све мање становника на северу земље

На питање када креће депопуларизација севера, Додеровић одговара да је до тога кренула са изградњом термоелектране у Пљевљима и да он само добија на интензитету и добија драматичне димензије.

"Никшић је био значајна индустријска база, а како се након 90-их урушавала, то је иницирало талас исељавања ка Подгорици", објаснио је Додеровић.

Демограф наглашава да је Црну Гору од деведесетих година напустило 150.000 људи, као и да је највећи талас исељавања почео 1992. године са ратовима, када и почиње пад привредне активности и назапосленост.

У Подгорици пораст броја становника

Што се тиче пораста становништва у Подгорици, демограф сматра да је главни град заправо постао један регион.

"Подгорица је постала самостална регија која укључује нове општине Зету и Тузи, можемо прикључити и Даниловград, и то је једна посебна регија, гдје је влада у претходном периоду улагала значајна средства", рекао је Додеровић и додао да Подгорица има значајне просторне капацитете, те да треба донети закон о главном граду.

Додеровић закључује да ће интензивни процеси исељавања са севера за последицу имати насељавање Подгорице и приморја.

Званични резултати у наредним месецима

Попис становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори почео је 3. децембра и завршен је 28. децембра.

Из Монстата су рекли да су прикупљени кључни подаци о становништву, домаћинствима, становима, али и други информације које се односе демографске карактеристике, образовање, на услове у којима грађани живе, на запосленост односно незапосленост, информациону писменост и друге карактеристике становништва.

У наредним месецима, након уноса података, запослени Управе за статистику ће спровести статистичке контроле, обраду података и детаљне анализе да би се припремили званични резултати пописа.

(РТ Балкан, РТС)