Хроника | |||
Дик Марти: Милошевићева влада је чинила злочине на Косову, али су то радили и Албанци |
понедељак, 10. октобар 2011. | |
Постојала је намера да се наметне званична истина на Косову, да су на једној страни добри, а на другој лоши и да су западне земље бомбардовале лоше, а подржале добре, рекао у интервјуу за "Swissinfo" известилац Савета Европе Дик Марти. Извештаји Дика Мартија за Савет Европе о тајним затворима ЦИА, црним листама Уједињених нација и злочинима на Косову изазвали су запрепашћење на међународном плану. Дик Марти напушта своје парламентарне активности после дуге борбе за правну државу и демократске принципе. Дик Марти, морални ауторитет швајцарског парламента у Берну, често је говорио у празно. И поред свега, сенатор је оставио свој печат у националној политици. Нарочито је заслужан за увођење независног јавног министарства у Конфедерацији, за успостављање Федералног кривичног трибунала у Белинцони или, пак, за депенализацију абортуса. Међутим, тесински сенатор је, пре свега у Стразбуру, у Савету Европе, могао да изрази своје политичко ангажовање засновано на правној држави, легалности, људским правима, односно на примату људских вредности над економским интересима. Пошто је окончао своје парламентарне активности у Швајцарској са завршетком јесењег заседања, Дик Марти ће ове недеље учествовати на свом последњем заседању Генералне скупштине Савета Европе. Зашто сте се, поред свог мандата у федералном парламенту, такође ангажовали током 12 година у Савету Европе? Сматрам да онај ко се ангажује у Стразбуру у најмању руку дели фундаменталне заједничке вредности, почев од Европске конвенције људских права. Пред светским геополитичким променама – са Азијом у снажном расту, Латинском Америком у фази опоравка и Африком која ће се, пре или касније, такође пробудити – одбрана ових вредности све више добија на значају. У игри је сам опстанак наше културе, зато што су те вредности представљале важан део европске историје, као и историје Швајцарске. Та историјска и хуманистичка димензија не може да се заборави, иако је, нажалост, практично нестала из говора и приоритета швајцарских странака. Каквим овлашћењима, међутим, данас располаже Савет Европе да би те вредности спровео у дело? Утицај Савета Европе много је већи него што се може замислити. На првом месту, бројне конвенције које је усвојила Парламентарна скупштина преузима Европска унија или међународне организације. Савет Европе игра улогу светионика и водича у домену људских права и демократије. После краха комунизма у централној Европи, он је, на пример, основао неку врсту школе за демократизацију нових источних чланица. Не заборавимо, такође, значај Европског суда у Стразбуру. Данас 800 милиона Европљана може да се обрати тој врховној инстанци, уколико сматра да правосуђе у њиховој земљи гази њихова основна права. Захваљујући Савету Европе, заједничка баштина вредности, које су имале директан утицај на све европске земље, тако је створена током последњих деценија. И Швајцарска је била принуђена да мења бројне законе, према одлукама Европског суда. Да ли је одбрана те баштине вредности такође разлог што сте прихватили да за Савет Европе, упркос претњама и опасностима које је то подразумевало, напишете два чувена извештаја о тајним затворима ЦИА? Сматрам да су то суштинске вредности за читаво човечанство, које чак ни демократије не могу да дозволе себи да погазе. Ми не можемо да прихватимо да неко буде ухапшен на јавном месту – уз саучесништво тајних служби сопствене земље – да би потом био одведен у тајни затвор, мучен и држан годинама, без оптужнице и без могућности да се брани. Данас се то догађа терористима или осумњиченим муслиманским терористима, али сутра би исте те методе, такође, могле да се примене на било кога од нас, на особе које размишљају на слободан и другачији начин. Сједињене Америчке Државе су последњих година потврдиле да је већи део затвореника из Гвантанама био недужан. Они су пуштени без иједног јединог долара на име обештећења и без иједне речи извињења, па чак и без могућности да се обрате суду, зато што америчка влада и даље поштује државну тајну. После Ваших извештаја, више влада, међу којима и америчка и британска, било је присиљено да призна постојање тајних затвора... Да, 6. јуна 2006. бивши председник Џорџ В. Буш лично је био принуђен да јавно призна постојање тајног антитерористичког програма, који је успоставила његова администрација. Бивши британски премијер Тони Блер, који ме је неколико месеци раније практично оклеветао, морао је да се извини пред својим парламентом због трансфера затвореника ЦИА преко Велике Британије. Потом су тајна америчка документа, које је објавио Викиликс, потврдила бројне податке и детаље садржане у мојим извештајима и према којима је требало да будем подвргнут снажним нападима од стране више европских влада. За мене је читање тих докумената било помало као цигарета која се густира натенане, у наслоњачи која се њише, уз посматрање сумрака на афричком небу. Ваш извештај о Косову је, такође, изазвао велико запрепашћење на међународној сцени. На Косову је намеравано да се наметне званична истина, говорећи да су на једној страни добри, а на другој лоши и да су западне земље бомбардовале лоше, а подржале добре. Истина је да је српска влада на челу са Милошевићем извршила стравичне ратне злочине, али тврдити да друга страна није ништа урадила огромна је лаж. Већ годинама су у више полицијских извештаја, извештаја тајних служби и међународних агенција, осуђивани злочини које су починиле обе стране, и шуровање политике и организованог криминала у региону. Са својим извештајем за Савет Европе, напокон сам гласно рекао оно што се већ знало. Из те афере нисам извукао никакву личну корист. Напротив. Чак сам на себе навукао известан гнев. Но, истина не може да буде пријатна. Верујем да је у интересу становника Косова да спознају истину и да имају транспарентну демократију. Нема правде без истине и нема демократије без правде. Та је једначина веома једноставна, али је не треба заборавити. (РТС) |