Deset godina od ulaska NATO pakta na Kosovo

Na današnji dan pre tačno 10 godina, u skladu sa Kumanovskim vojno-tehničkim sporazumom kojim je okončano 78 dana dugo bombardovanje SR Jugoslavije, 20. 000 vojnika NATO ušlo je na Kosovo.

Prethodnica je helikopterima prebačena na strateške položaje oko Prištine i tamošnji aerodrom, dok su inžinjerci počeli da čiste i obezbedjuju puteve kojima je trebalo da prođu duge kolone tenkovskih i artiljerijskih jedinica.

Istovremeno, ka užoj Srbiji povlačile su se jedinice jugoslovenske vojske.

Komandant mirovih snaga, koje su dobile ime KFOR, britanski general Majk DŽekson, objasnio je 12. juna 1999. šta je njihova uloga.

"Prvo, da nadgeldamo, kontrolišemo i, u slučaju potrebe, iznudimo poštovanje odredaba vojnog sporazuma. Drugo, da pomognemo UNHCR-u u njihovom najvažnijem zadatku da vrate izbeglice kućama. Treće, da uspostavimo osnove reda i mira, naglašavam osnove - jer će biti potrebno vreme da se stvari koliko toliko vrate u normalu. Dakle, da uspostavimo izvestan nivo bezbednosti koji će svima uliti dovoljno poverenja da počnu da grade normalan život", rekao je pre 10 godina general DŽekson.

Taj 12. jun ostaće upamćen i po svojevrsnoj trci NATO i Rusije ka prištinskom aerodromu.

Prvi su tamo stigli ruski specijalci. General DŽekson, deset godina kasnije, u razgovoru za BBC to komentariše na sledeći način:

"Uvek smo računali s tim da će u okviru KFOR-aa biti i ruski kontingent, baš kao što su učestvovali i u mirovnim snagama u BiH. Lično sam to podržavao, zato što Rusi poznaju Balkan, i što imaju tu slovensku vezu sa Jugoslavijom. Iznenadili su me, međutim, način i tajming dolaska njihove prethodnice na Kosovo. Njihovih 250 specijalaca nisu imali veliki vojni značaj, ali to je bio značajan politički potez. Morali smo da uložimo mnogo napora da sprečimo konfrontaciju, jer to nikom ne bi išlo u prilog. Uspeo sam, posle teških pregovora u trouglu Moksva-Vašington-London i uz saradnju i pomoć ruskog komandanta da uklopim ruski kontingent u sastav KFOR-a", kaže DŽekson.

Tih dana u junu 1999. godine ogroman publicitet dobilo je i odbijanje generala DŽeksona da se povinuje naredjenju komandanta NATO, generala Veslija Klarka, da upotrebi islu protiv Rusa.

Navodno je generalu Klarku odbrusio da ne želi da počne Treći svetski rat.

"U toj mojoj izjavi bilo je elemenata hiperbole, ali veoma sam strahovao da bi situacija mogla da izmakne kontroli. Kada je napetost velika, omaknu se greške, koje mogu da vode otvaranju Pandorine kutije. Želeo sam da tu stvar vodim pažljivo i da izbegavamsukobe, tim pre što smo svi bili tu na zajedničkom zadatku", kaže u intervjuu za BBC general DŽekson.

No, da li je sada taj zadatak ispunjen i da li NATO treba da se povuče sa Kosova, upitao je BBC generala DŽeksona:

"Unutrašnja stabilnost vrlo je značajna ne samo za Kosovo i njegove stanovnike - Albance, Srbe i druge manjine. Vrlo je značajna i za širi region i Evropu u celini. Još ima onih koji ne priznaju jendostrano proglašenu nezavisnost Kosova i zato je važno da situacija ostane mirna. U tom cilju, potrebno je, po mom mišljenju, dalje međunarodno prisustvo na Kosovu", rekao je za BBC prvi komandant KFOR-a, britanski general Majk DŽekson.

(BBC)