Deset godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma

Na današnji dan, pre 10 godina, na vojnom aerodromu u blizini Kumanova potpisan je Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i predstavnika UN posle čega je obustavljeno NATO bombardovanje SRJ.

Sporazum su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl DŽekson.
"Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da potpišemo sporazum, sporazum o miru, što znači da je rat prestao", rekao je Marjanović posle potpisivanja.
DŽekson je rekao da se sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga na Kosmetu i postupno povlačenje jugoslovenske vojske iz pokrajine.
Istoga dana, Savet NATO na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske, policije i međunarodnih snaga. Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta", što je ubrzo i učinjeno.

Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 01.30 časova, a potom je nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina. Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici. Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfora ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama. Pripadnici italijanskih snaga u sastavu Kfora ušli su u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent Kfora u Orahovac.

Pripadnici Vojske Jugoslavije napustili su Prištinu 16. juna, u konvoju od pedesetak teretnih i putničkih vozila. Odlazak pripadnika VJ nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija oklopna vozila su bila na čelu i začelju kolone. VJ je, i pored toga što su najžešći vazdušni udari u dvoipomesečnom ratu sa NATO, bili izvedeni na Kosovu i Metohiji, uspela da iz pokrajine izvuče najveći deo svog ljudstva i tehnike.
NATO bombardovanje bivše Jugoslavije je počelo 24. marta 1999., bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku vazdušnih udara američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana. Klark je u knjizi "Moderno ratovanje" priznao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta sedam meseci kasnije pod izgovorom da je krivac zbog propasti pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, pošto su srpske vlasti sa predsednikom Slobodanom Miloševićem na čelu odbile da prihvate vojni aneks ugovora koji bi, kako se tumačilo, značio okupaciju zemlje.
Srpski parlament je 24. marta 1999. doneo odluku o neprihvatanju stranih trupa, a iste večeri u 19.45 časova NATO snage su započele vazdušne udare.

(Tanjug)