Deklaracija iz Atine sa samita EU i lidera Zapadnog Balkana: "Nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava protiv ruske agresije"

 Nakon neformalne večere u Atini, 11 lidera balkanskih zemalja potpisalo je sinoć deklaraciju kojom su izrazili "nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava protiv ruske agresije", kako piše u dokumentu.

Navodi se da je izražena posvećenost Ukrajine i Moldavije u preduzimanju narednih koraka u njihovom procesu pridruživanja nakon što završe neophodne reforme.

"Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU. Ovo je kritičan trenutak za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Srušeni su zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku i ponovo smo svedoci ispoljavanja destruktivnih efekata revizionizma", navodi se u tekstu objavljenom na sajtu grčke vlade.

Kako se navodi u tekstu, izražava se "nepokolebljiva podrškau nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava".

"U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi principe mira u skladu sa Poveljom UN, u svojoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i svi odgovorni moraju odgovarati", navodi se u tekstu deklaracije, koji prenosi grčki Kathimerini.

Ističe se da je Solunski samit pre 20. godina priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji.

"Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta između naših naroda u ovim teškim vremenima. Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje za mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice", zaključuje se u tekstu zajedničke Deklaracije.

Ovu večeru je organizovao premijer Grčke Kirijakos Micotakis, a lideri su se, u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, složili da, između ostalog, "ne mogu proći nekažnjeno ratni zločini i druga zverstva, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture". Na večeri su učestvovali i lideri Ukrajine i Moldavije.

Atinska deklaracija, koja uključuje osam stavova koje su usvojili lideri, objavljena je na engleskom jeziku, a takođe se navodi da pored Zapadnog Balkana, evropsku baštinu dele i Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU.

"Kao strateško ulaganje u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice", stoji u deklaraciji.

(euronews.rs)