Dejan Vuk Stanković: Utvrditi ko je spremao klopku za premijera; Insajder; Pronađeno oružje je ozbiljna stvar, nije za sprdnju

Pronalaženje velikog arsenala oružja u blziini porodične kuće premijera Srbije Aleksandra Vučića vrlo je ozbiljan izazov po bezbednost ne samo premijera, već i države, ocenio je danas politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

- Ono što je važno je da se ide do kraja, da se utvdri ko je i iz kojih razloga pripremao ozbiljnu klopku za prvog čoveka srpske politike, ko se spremao da zada vrlo ozbiljan i opasan udarac državi Srbiji - rekao je Vuk Stanković.

On je pohvalio državne organe, jer su odmah eliminisali neposrednu opasnost i prebacili premijera na bezbedno mesto.

Naglasio je da je važno shvatiti ozbiljnost situacije i izbeći da sa podsmehom i težnjom ka relativizaciji posmatramo celokupan događaj.

Podsetivši na ubistvo bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića, Vuk Stanković je rekao da se ni tada nisu ozbiljno shvatale pretnje i da se ni tada negativne političke poruke nisu uzimale "do kraja u obzir".

- Vreme je da država i svi koji učestvuju u javnom i političkom životu postupaju tako da osujete bilo kakvu mogućnost da se ovako nešto ponovi - smatra Vuk Stanković.

Prema njegovim rečima, živimo u vremenu velikih egzistencijalnih, političkih i bezbednosnih neizvesnosti zbog čega bi trebalo pokazati dozu odgovornosti i ozbiljnosti, izbeći izazov u relativizaciji onoga što se dešava i prepustiti nadležnim državnim organima da što pre i što hitnije reše problem.

- Ovo je ozbiljna situacija i nešto što podrazumeva profesionalnu i odgovornu reakciju nadležnih službi. Nadam se da će one efikasno, kao i u svim dosadašnjim slučajevima, obaviti svoj posao - rekao je Vuk Stanković.

Ukazavši na neophodnost ozbiljne analize "propusta u radu službi koje je trebalo u korenu da ovako nešto spreče i osujete", Vuk Stanković je rekao da je prioritet stvaranje preduslova da se ovakve i slične pojave koje ugrožavaju život i integritet države eliminišu.

On je dodao da pitanje odgovornosti treba postavljati, ako ne u hodu, onda što je pre moguće jer će Srbiji u vremenu koje dolazi biti potrebni ljudi koji su spremni da odgovore izazovu političke destabilizacije i bezbednosnih pretnji.

- Živimo u vremenu prepunom egzistencijalnih nezivesnosti na različitim novoima i ako nemamo odgvorne, ozbiljne i profesionalne ljude na mestima koji vode bezbednosne službe, bojim se da se možemo vrlo lako i brzo naći u velikoj nevolji - zaključio je Vuk Stanković.

Insajder: I Đnđićevom ubistvu je prethodilo ismevanje u javnosti

Ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. prethodilo je nekoliko pokušaja ubistva, tabloidi su na naslovnim stranama pitali koga se Đinđić plaši, pa mu treba obezbeđenje, dok su istovremeno vodili kampanju s ciljem da se Đinđić predstavi kao kriminalac. Ove činjenice bi morale da budu kočnica svima onima koji informaciju da je nađeno oružje nedaleko od kuće aktuelnog premijera komentarišu tvrdnjom da je reč o marketingu.

U ozbiljnoj pravnoj državi u kojoj postoji odgovorno novinarstvo svi mediji bi insistirali na tome da se ispita odgovornost bezbednosnih službi zbog činjenice da je nedaleko od kuće roditelja premijera jedne države nađen arsenal oružja.

Ovo svakako jeste propust službi bezbednosti, pa čak i da je reč samo o slučajnosti da se tolika količina oružja nađe u blizini kuće premijera Srbije.

Pre samo 13 godina se pokazalo da fizička zaštita ništa ne znači ako službe bezbednosti ne rade svoj posao.

Tek posle ubistva premijera Đinđića javnost je saznala za jedan od neuspelih pokušaja ubistva kod Beogradske arene, kada je Dejan Milenković Bagzi presekao kolonu vozila u kojoj se nalazio premijer Đinđić, dok je pripadnik Crvenih beretki Željko Tojaga nedaleko čekao sa zoljom da bi gađao automobil u kom se nalazio premijer. Bagzi je tada pušten pošto su nadležne instutucije prihvatile njegovo objašnjenje da je on samo „trgovački putnik“, da bi se kasnije ispostavilo da je pripadnik kriminalnog Zemunskog klana.

Pripadnici tog istog Zemunskog klana i Crvenih beretki 12. marta 2003. uspeli su u nameri da ubiju premijera Đinđića, a razlog je, kako se ispostavilo, bio to što je premijer krenuo u borbu protiv organizovanog kriminala, a prvi slučaj odnosio se upravo na njegove ubice.

Odmah posle ubistva premijera objavljene su poternice za njima, što je bio dokaz da su nadležne službe imale sve informacije o tome ko su oni.

Obaveštajna zaštita mnogo je važnija od one vidljive, fizičke, zaštite.

Uloga i odgovornost službi bezbednosti u ubistvu premijera Đindjića do danas nisu ispitane. Iako je postupak pravosnažno okončan, nikada nije otkrivena politička pozadina ubistva jer takav postupak nikada nije ni vođen.

Pod oznakom službene tajne i dalje su brojni dokumenti na osnovu kojih je napisan izveštaj o propustima u obezbeđenju koji je u javnosti poznat kao izveštaj Koraćeve komisije.

Više istraživanja novinara Insajdera o službama bezbednosti pokazala su da prava reforma službi do danas nije sprovedena.

Zbog svega toga slučaj oružja u blizini kuće roditelja premijera Aleksandra Vučića zahteva utvrđivanje odgovornosti za očigledan propust službi bezbednosti.

Od sinoć, kada je informacija zvanično saopštena, nastupilo je pravo takmičenje putem društvenih mreža u tome ko će biti duhovitiji u komentarisanju nađenog oružja, a sve u cilju osporavanja politike vladajuće stranke.

U svemu tome zaboravlja se na suštinu - u zemlji u kojoj je moguće ubiti premijera nije zaštićen nijedan građanin.(Tanjug)