уторак, 11. мај 2021. | |
Корачница Љотићеваца одјекивала је на државној свечаности поводом годишњице Дана победе у другом светском рату. Програм је преносила и Радио телевизија Србије, па су спорне стихове приметили гледаоци и на то реаговали на друштвеним мрежама. Историчар и члан комисије која је одобрила сценарио прославе Дејан Ристић каже за Н1 да се заправо ради о песми Момчила Настасијевића. Негира било какву повезаност синоћњег програма са делом Димитрија Љотића. Мртви нисте, о друзи мили,
Још се чује ваш громки глас. Ваш дух силни у нама живи, Ваша душа лебди измеђ’ нас Прву, а потом и последњу строфу корачнице сарадника окупаторских власти Димитрија Љотића слушали су на Дан победе над фашизмом и председник државе и министри у Влади. И никоме ништа није засметало. Јавности јесте, као и појединим историчарима. Међутим, Дејан Ристић тврди да оно што смо чули заправо нису Љотићеви стихови. „У питању је песма Момчила Настасијевића настала далеко пре другог светског рата, посебно имајући у виду да је преминуо 1938. године и да ни на један могући начин није имао било каве везе са нацизмом, ни са фашизмом, ни са мрзитељском љотићевском идеологијом“, каже историчар Дејан Ристић. Историчар Милан Радановић мисли другачије. „Чули смо стихове не само те љотићевске корачнице, него и још четири песме Љотићевог Збора, фашистичке, расистичке, колаборационистичке организације, која је партиципирала у квислиншком режиму“, рекао је Радановић. Историчар Дејан Ристић који је био и један од три члана комисије која је одобрила сценарио за програм обележавања Дана победе уверава да су га пажљиво прочитали и да у њему ништа спорно носу видели. На конкурс су стигла три предлога. Једногласно су, каже, одабрали најбољи. Написао га је Ђорђе Павловић, уметнички директор Филхармоније младих „Борислав Пашћан“. „Говорим као грађанин ове земље и Србин, никоме овде не пада а памет да рехабилитује ни Милана Недића, ни Димитрија Љотића нити друге ратне злочинце, они су осуђени и правно и историјски“, истиче Дејан Ристић. Радановић ипак мисли да им је такав сценарио неко „подметнуо“, а онај ко га је одобрио није добро промислио. „Довољно је да укуцате наслове тих песама на Yоу Тубе, изаћи ће вам савремене обраде тих песама, било некаквих неонацистичких бендова, било некаквих фашистичких састава“, каже он. То су злоупотребе, одговара Ристић и наводи пример Хитлера, који је користио дела композитора Рихарда Вагнера. „То што неко злоупотребљава нешто не значи да ми то треба да подржавамо на тај начин што ћемо престати да користимо та уметничка дела у школском програму, у свечаним програмима и на било који други начин“, каже Ристић. Његов колега Радановић не налази оправдање нити уметничку вредност. За њега је ово нормализовање оних који су у Другом светском рату служили интересима окупатора. На питање зашто би то неко данас радио, каже: „Зато што очигледно има одређен прољотићевски или профашистички сентимент“. (Н1) |