Debata na Fakultetu političkih nauka - EU ili Rusija

Na Fakultetu političkih nauka sinoć je održana debata na temu “Pregovaračko poglavlje 31: Srbija  na tromeđi EU-NATO-Rusija”, realizovana od strane Instituta za evropske poslove uz podršku Ambasade SAD. Gosti su bili Dragan Šutanovac, poslanik Demokratske stranke, Branko Ružić, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, Neven Cvetićanin, saradnik u Institutu društvenih nauka, Dragan Šormaz, poslanik Srpske napredne stranke i analitičari Dejan Vuk Stanković i saradnik NSPM Nikola Tanasić.

Moderator debate bio je Ratko Femić, novinar ”Njuzvika”, koji je na početku održao uvodno predavanje o poglavlju 31. i politici balansiranja. Takođe je publici predstavio istraživanja javnog mnjenja u vezi sa ulaskom Srbije u NATO i EU, i pokazao koje su sve evropske države članice pomenutih organizacija.

Nakon toga usledila je prezentacija Debatnog kluba Fakulteta političkih nauka, gde su studenti govorili o tome da li je dugoročno održiva situacija balansiranja Evropske Unije i Rusije, da li ulazak u EU podrazumeva članstvo u NATO i da li je suspenzija šengena i zatvaranje granica efikasno rešenje u borbi protiv terorizma.

Poslanik SNS Dragan Šormaz: Ne možemo odbijati NATO zbog 1999, negativan odnos građana prema NATO je posledica ruske propagande

U kasnijoj diskusiji govornici su iskazali različite stavove u vezi sa spoljnom politikom Srbije. Dragan Šormaz rekao je da političar ne sme da odlučuje emotivno, već racionalno, pa ne možemo odbijati NATO zbog agresije 1999. godine. Uporedio je današnju situaciju sa odnosom SAD i Japana, primetivši da su oni sada saveznici, bez obzira na bombardovanje u Drugom svetskom ratu. On takođe tvrdi da je negativan odnos građana Srbije prema NATO paktu izazvan propagandom Rusije, i da treba da se zapitamo da li je ona na našoj strani suštinski ili samo deklarativno. Na kraju je istakao da ”Treba sa svima da sarađujemo, ali u EU moramo da idemo što je brže moguće”.

Branko Ružić je izjavio da je ”važno da ne uđemo u spoljnopolitičku dezorijentisanost u ovom balansiranju, moramo da pokušamo da zadovoljimo svoj interes, državni razlog treba da bude cilj svake ozbiljne demokratske politike. Nisam za emotivan pristup politici - to nije ljubav”. Takođe je istakao da Srbija ima kvalitetnu saradnju sa NATO paktom od 2007. godine, i da ne treba da brinemo da li je ulazak u EU uslovljen ulaskom u NATO, već da li je uslovljen priznanjem Kosova, pošto ćemo sa tim pitanjem morati ranije da se suočimo. Prema gospodinu Ružiću ”Rusija je daleko od nas, a emocije mogu raditi svoje. Postoji propaganda koja je za mene nepojmljiva, nije realna, utemeljena na činjenicama i ne donosi nam ništa dobro”.

Dragan Šutanovac je istakao da ”za razliku od ostalih koji su za ili protiv, lično nemam problem da li ćemo biti u EU ili ne, već je bitno da težimo evropskim standardima.” Takođe je izneo stav da nema smisla glasati na referendumu o ulasku u pakt, jer će narod sigurno glasati negativno na skoro svakom referendumu. Poredio je današnju situaciju sa Vukom Karadžićem, uz komentar da bi Srbi sigurno na referendumu odbili reformu pisma i tako ostali bez današnje ćirilice, što je dokaz da se narod ne može pitati, već izbor treba prepustiti političkoj eliti.

Neven Cvetićanin je naglasio da moramo da budemo obavešteni a ne ”kako mali Perica zamišlja politiku”. Rekao je da treba da vidimo šta nam je u geostrateškom interesu, a to nije da budemo protiv NATO, s obzirom na okruženje. Nikola Tanasić je na to upitao šta tačno žele da poruče stalnim ukazivanjem na mapu i da li susedne zemlje treba da doživljavamo kao Treći rajh. ”Ako je u pitanju neagresivna alijansa, u čemu je onda problem da budemo okruženi njima? Da li nama Bugarska, Albanija ili Crna Gora predstavnjaju pretnju? Ako imamo zdrav odnos, i ako je NATO miroljubiv, ne vidim razlog da ne ostanemo Švajcarska.” Takođe je naglasio da naš odnos sa NATO nije isključivo emotivan, već da se može kvantifikovati - možemo da izmerimo njihovu štetu nad Srbijom.

Miljana Pavkov

(NSPM)