Данијела Ружичић: Приватизација „Телекома“ је један од најбруталнијих економских злочина у економији Србије

 Све досадашње приватизације су егзактно показале да приватизација друштвене имовине није донела никакве веће приходе, већа само огромне трошкове. Кључни изазов је разоктривање и кажњавање одговорних који се и дан данас нису нашли пред лицем правде. Србија стога више не сме да понавља катастрофалне грешке из прошлости и да на сличан начин учествује у будућим процесима приватизације.

Најављена приватизација “Телекома Србије“ не само да је озбиљно кршење и непоштовање економских принципа, већ и један од најбруталнијих економских злочина у економији Србије. “Телеком Србија“ је национални и стратешки ресурс будућности који нема цену. Када кажем да нема цену, мислим да се као ресурс будућности не сме појавити на тржишту, бити мета намештених тендера и продаја, финансијских манупулација и слично. Зашто претходно није урађена Стратегија приватизације “Телекома Србије“ у којој би била размотрена постојећа структура, финансијско пословање и мотиви за приватизацију?! Зашто та иста Стратегија није представљена јавности, ако су јаки аргументи за приватизацију?! Одговор је очигледан. Не постоји ниједан аргумент који иде у прилог приватизације “Телекома“, као ефикасног и профитабилног система. Јака политичка подршка и вођство у овом случају су доживели потпуни фијаско, јер се подршка за приватизацију овог великог система мора добити од највиших кругова, стручњака и експерата. Друга битна чињеница је да се приликом процеса приватизације великих система поштују кључни принципи, трансарентност и праведност, који у овом случају очито не постоје.

Оно што је једино у јавности пласирано су јако штуре информације из којих се може нагађати. Тако не поступа једна озбиљна и одговорна Влада, а посебно њен председник. Заправо, ова Влада се у предизборној кампањи “заклињала“ у све и свашта па прекршила, а између осталог и обећала да “Телеком“ неће бити приватизован!

Основна делатност “Телекома“ је пружање телекомуникационих услуга, од којих су најзначајније услуге домаћег и међународног телефонског саобраћаја, фиксне телефонске услуге, транзитирање саобраћаја, пренос података, закуп линија, услуге на целом мрежном подручју, додатне услуге у области мобилне и фиксне телефоније, интернет и мултимедијалне услуге. Такође пружа услуге у области закупа, изградње, управљања и заштите телекомуникационе инфраструктуре, пружа услуге позива преко оператера и услуге коришћења електронског именика у области фиксних телефонских услуга. Предузеће поседује лиценцу за мобилну телефонију (ГСМ/ГСМ1800 и УМТС/ИМТ-2000) од 2006. године. У 2007. години Предузеће је обновило лиценцу за фиксну телефонију. Од 2009. године Предузеће поседује лиценцу за фиксни бежични приступ (ЦДМА). У складу са Законом о електронским комуникацијама („Сл. гласник РС“ бр. 44 од 30. Јуна 2010. године), Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге („РАТЕЛ“ или „Агенција“) је дефинисала девет тржишта која подлежу претходној регулацији.

“Телеком“ на дан 31. децембра 2014. године има учешће у капиталу следећих правних лица:

“Телекомуникације Републике Српске” а.д., Бања Лука, Република Српска (65% акцијског капитала);

“Мтел” д.о.о., Подгорица, Црна Гора (51% капитала);

“Телус” а.д., Београд, Србија (100% акцијског капитала);

“ФиберНет” д.о.о., Подгорица, Црна Гора (100% капитала);

“ТС:НЕТ” Б.В., Амстердам, Холандија (100% акцијског капитала);

“ХД-WИН” д.о.о., Београд, Србија (51% капитала);

“ДИМЕДИА ГРОУП” С.А., Женева, Швајцарска (50% акцијског капитала); и

“Дунав банка” а.д., Београд, Србија (56% акцијског капитала).

Први проблем је што је овај режим потписао Меморандумом са ММФ-ом, где смо се обавезали да морамо да распишемо тендер за продају ‘’Телекома’’ до краја године. А друга је што ти потенцијални купци врло добро знају да ми морамо у следећој години да вратимо две милијарде долара кредита. Када бих ја као купац знала те две чињенице онда ми би било јасно да се продавцу јако жури, а то само значи да могу да спуштам цену колико желим!

Од јавности се крије да се продаје 73% акција, а не 58%

Обмана у јавности која је константно присутна јесте да се ради о 58 одсто које има држава. То је најнеповољнији модел за продавца и најповољнији за купца, јер када неко купи тих 58 одсто акција он добија и оних 20 одсто које поседује ‘’Телеком’’. А пошто сопствене акције, ових 20 одсто, немају право гласа, онда онда се то право преноси на остале акционаре, тако да купац државних 58 одсто акција добија око 73 одсто права гласа. Другим речима, иако тако не пише, продаје се двотрећински пакет акција. Дакле, прикривено се продаје и 20 одсто.

И по конфузним изјавама председника Владе, Александра Вучића, ретко се помиње продаја “Телекома“ па се може изокола закључити да би се од тог новца вратили “неки“ дугови. Употребити новац од продаје “Телекома“ за враћање “неких“ кредита, вероватно најскупљих је бесмислено, јер би то само једнократно зауставило раст јавног дуга, који ће до 2017. достићи рекордан износ од 85 одство БДП-а. Поставља се и друго питање, а то је ће се од продаје “Телекома“ уложити у “неке“ инвестиционе пројекте. Опет нејасно о чему се ради. Наиме, за текуће инфраструктурне пројекте Србија има одобрено пет милијарди евра од међународних финансијских институција са веома ниским каматним стопама, од чега није повукла чак 3,7 милијарди евра на шта уредно плаћа пенале.

Садашња влада процењује вредност целокупног Телекома Србија на око две милијарде евра. С обзиром да држава и сам ‘’Телеком’’ поседују 70 одсто акција, чак и у случају да се постигне ова цена приход државе би износио око 1,4 милијарде евра. Зато се од две милијарде, прво дошло на 1,5, а најзад и до цифре од 1,4 милијарде евра.

Да би боље сагледали компанију телеком и оценили степен технолошке и економске 
интезивности, приказаћемо његову анатомију у следећим анализама.

Обвезнице са највишом каматом су дугорочне динарске обвезнице. Највиши принос од 12,99 одсто имају десетогодишње државне динарске обвезнице. Просечан принос седмогодишњих државних обвезница износи 12,07 одсто, а петогодишњих 12,19 одсто. Присутност јефтиног новца на међународном финансијском тржишту, изазвана штампањем пара свих највећих светских централних банака, од САД, преко Енглеске до Јапана, а од марта ове године и Европске централне банке узрокују да приноси на обвезнице падају. Са друге стране стопа нето добити консолидованог друштва Телекома Србија у 2013. години износила је 13,1 одсто, а стопа нето добити матичне компаније Телеком Србија износила је чак 17,2 одсто што је далеко више од каматних стопа које држава плаћа на најскупље обвезнице.

Половина укупно уплаћених дивиденди јавних предузећа стигла је из ‘’Телекома’’. Од 2009. до 2014. године Телеком је уплатио у буџет 580 милиона евра. Предузеће нема монопол, нема губитке и редовно пуни буџет Републике Србије. Има све елементе за успешну будућност. У 2014. години, када су укупне инвестиције у Србији драстично пале, инвестиције ‘’Телекома’’ су износиле 100 милиона евра, а отплаћен је и кредит од 190 милиона евра за откуп акција ОТЕ и уз то направљен профит од 140 милиона евра. При томе, профит ће само да се повећава што би за неколико година неутралисало цео износ који би се добио продајом компаније!

Када је реч о успешности пословања “Телекома Србија“ а.д., користиће се одговарајући изабрани показатељи који ће омогућити да се измери и анализираа успешност пословања предузећа посматрано са различитих аспеката пословања, али да том приликом постоји јасан увид у целокупно пословање предузећа. Чињеница је да коначну оцену успешности компаније чине показатељи њеног финансијског стања! Подаци који су коришћени су из 2013. и 2014. године на основу финансијских извештаја, доступних у регистру финансијских извештаја у оквиру Агенције за привредне регистре.

Табела број 1: Кључни финансијски показатељи из биланса успеха (у 000 динара)

(Васељенска)