Danijel Server: Revizija Dejtona je počela

Vašington – Dve runde razgovora sa glavnim političkim akterima BiH, prvo prošle nedelje u Butmiru, a prekjuče u Banjaluci, donele su i reangažovanje Amerike u Bosni. Šta je povod za to, šta bi trebalo da se tamo postigne i slično, teme su razgovora za „Politiku” sa Danijelom Serverom, potpredsednikom Američkog instituta za mir, čiji je osnivač Kongres, a misija mu je intelektualni doprinos sprečavanju i zaustavljanju međunarodnih sukoba, promocija stabilnosti i učvršćivanje mira.

Server je jedan od najboljih ovdašnjih poznavalaca Balkana, a naročito Bosne, gde je od 1994. do 1996. bio specijalni američki izaslanik i posrednik u postizanju prvog od Dejtonskih sporazuma, onog između Bošnjaka i Hrvata. Kao funkcioner Stejt departmenta posredovao je i u srpsko-albanskom dijalogu na Kosovu i Metohiji.

Bosna je ponovo u fokusu američke spoljne politike. Šta je glavni razlog za to?

Amerikanci strahuju da BiH ponovo ulazi u probleme, a mi ne želimo da se to dogodi. Ali kad ovo konstatujemo, ne treba da se zavaravamo: Bosna ovde dolazi posle Irana, Avganistana, Iraka, Severne Koreje, Sudana i drugih problema na listi američkih prioriteta.

Ako se na Bosnu gleda kao na nefunkcionalnu državu, kako je učiniti funkcionalnom, a da se ne poremeti delikatna politička ravnoteža između entiteta ustanovljena Dejtonskim mirovnim sporazumima?

To je u suštini glavni problem. Po meni, ono što se mora uraditi to je da se otkloni osećaj nesigurnosti koji izgleda osećaju glavne nacije u BiH. Konkretno, Srbi strahuju od ukidanja Republike Srpske, a Bošnjaci se plaše podele. Ništa od toga se neće dogoditi.

Bile bi u tom smislu korisne neke mere izgradnje poverenja koje bi ljude uverile u ovo. Ja bih naročito voleo da vidim manje entitetskog glasanja u parlamentu, manje verbalnih napada na entitetsku strukturu i veću posvećenost oba entiteta dobrom služenju građanima. Postoji takođe i mogućnost bržeg ulaska u NATO, što bi dalo veću sigurnost narodu na obe strane, ali to zahteva dosta napora od svih Bosanaca da ispune NATO zahteve.

Srpski entitet, Republika Srpska, još se predstavlja kao glavni krivac za situaciju u zemlji, ali nije li ona bolje organizovan i funkcionalniji deo Bosne?

Ona može biti bolje kontrolisana i manje nefunkcionalna, ali pitanje „krivca” je od manje važnosti. Ja sam direktno i javno okrivio Harisa Silajdžića za neuspeh aprilskog paketa – ali to niti je donelo išta dobro meni, niti je njemu nanelo bilo kakvu štetu. Što nacionalističke partije više uživaju u međusobnom provociranju i polarizovanju prilika, tim više u borbi za glasove potiskuju antinacionalističke konkurente. Taj sistem Dejtonski sporazumi su ugradili u ustav, naglašavajući etnički identitet i kolektivna prava kao osnovu političkog organizovanja. Krivite Amerikance za to ako vam se sviđa, ali to ipak treba da bude popravljeno.

Bosanski Srbi se opiru ideji centralizovanije organizovanoj BiH, strahujući da bi to moglo da institucionalizuje dominaciju muslimana. Da li je, po Vama, taj strah razložan?

Ne, ne mislim tako. Pre svega, „muslimani” nikad nisu bili jedinstveni. Drugo, zato što su centralnoj vladi neophodne neke nadležnosti da bi ispunila svoje obaveze prema NATO-u i EU, RS ne može da se zalaže za ulazak u uniju, a da istovremeno ne podržava prenos tih nadležnosti. Treće, zato što će RS nastaviti da postoji sa velikim stepenom kontrole nad stvarima koje se u najvećoj meri tiču života ljudi. Ako se od muslimana očekuje da prihvate RS, zašto onda od RS ne očekivati da prihvati bosansku državu?

BiH je sada evropski politički projekat. Da li je EU u stanju da postigne ono što tamo treba postići – težak cilj „izgradnje nacije”?

Nije reč o tome da je EU kadra da izgradi državu, kako bih ja radije nazvao taj projekat. To niko ne može da uradi za vas. Pitanje je da li su Bosanci sposobni za to, uz izdašnu pomoć EU. Kako su to svojevremeno govorili američki revolucionari, vi ćete „visiti zajedno” ili „visiti odvojeno”.

Dejton je institucionalizovao specijalne odnose Srbije sa Republikom Srpskom. Da li po Vama Srbija čini dovoljno da bude stabilizatorski faktor u Bosni?

Srbija, izvesno, ne čini onoliko koliko je nekad činila da podrije stabilnost Bosne i postoji u Beogradu rastuće saznanje da bi nestabilnost u BiH naškodila izgledima Srbije da uđe u EU. Ono što, međutim, ne vidim, to su jasni i nedvosmisleni signali iz Beograda da neće dozvoliti da njegovi interesi članstva u EU budu uništeni avanturizmom RS.

Kako gledate na američko reangažovanje u Bosni, očigledno po naglašenijem učešću američke diplomatije u nastojanjima da se pomire zavađeni bosanski lideri?

Na to gledam kao na dobru stvar, pogotovo što se to radi zajedno sa EU. Moji komplimenti onima koji su usaglasili ovu inicijativu. Ostaje nam da vidimo šta će se postići.

Da li su upravo održani sastanci u Butmiru i u Banjaluci, kojima su predsedavali Karl Bilt i zamenik američkog državnog sekretara DŽim Stejnerg, po vašim saznanjima, nešto postigli?

Nisam primetio ništa što bi moglo da se kategorizuje kao veliki iskorak. Ali po meni je važno da je počeo proces revizije Dejtona, uz ozbiljnu podršku EU i SAD. Uzdam se u to da SAD i EU nisu to počeli bez namere da ga dovrše.

(Politika)