Danas: Šta je Zdravitas zbog koga je nastala bura u školama - Podaci za CIA, BIA i Vojsku Srbije ili redovna obaveza učitelja i nastavnika fizičkog

 Bura nezadovoljstva među prosvetnim radnicima nakon što je školama stiglo obaveštenje iz Ministarstva prosvete o obavezama koje donosi uvođenje novog informacionog sistema Zdravitas za praćenje motoričkih sposobnosti učenika od trećeg razreda osnovne do kraja srednje škole.

Na društvenim mrežama danima traje polemika o Zdravitasu, Sindikat obrazovanja Čačak već se izjasnio da u pomentom projektu njihovi članovi neće učestvovati, a Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije se obratila povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa pitanjem da li se unosom ličnih podataka učenika i njihovih roditelja krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Reagovao je i Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta, pojašnjenjem da Zdravitas nije ništa drugo nego softver za praćenje biološkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika koje je uvedeno u program nastave i učenja još 2017. godine.

„Podaci koji se unose su ništa drugo nego brojevi (vrednosti) sa motoričkih testova, nisu to nikakvi podaci za CIA, BIA niti Vojsku Srbije. Ko god je revnosan nastavnik i čita programe nastave i učenja zna o čemu se radi. Priče o 40-časovnoj radnoj nedelji ovde ne piju vodu. Ako nastavnik ne bi radio testiranja koja su, napominjemo prva nastavna tema u programu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, to bi bilo isto kao kao bi nastavnik recimo geografije rekao: ’Neću da predajem o vasion’ ili matematičar: ’Geometrija me ne zanima, neću to da radim’“, navodi se u objavi na Fejsbuk stranici Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.

Miroslav Marković, potpredsednik ovog udruženja, za Danas kaže da Zdravitas nije nikakav nov projekat već samo softver koji će pomoći nastavnicima fizičkog vaspitanja i učiteljima da upišu rezultate testiranja i merenja što je prva nastavna tema u programu nastave i učenja fizičkog vaspitanja.

On kaže da će podatke o detetu – njegovo ime, prezime i ostale lične podatke, moći da vidi samo roditelj i predmetni nastavnik, dok će u centralnoj bazi biti vidljivi Jedinstven obrazovni broj učenika (JOB), njegov uzrast, razred i podaci o motoričkim sposobnostima.

Podsetimo da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno da u registar učenika preko JOB-a unose i podaci za određivanje telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru obrazovno-vaspitnog sistema, dobijenih kroz sistem praćenja telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

– Konačno će se napraviti spona između učitelja, odnosno nastavnika fizičkog, roditelja i deteta i postojaće prava komunikacija kada je reč o radu na času fizičkog vaspitanja. Prema informacijama koje ja imam, zadatak razrednih starešina je da prekopiraju podatke o učenicima iz elektronskog dnevnika da bi nastavnik fizičkog i učitelj mogao da upiše rezultate kada završi sa merenjem. Većina nastavnika, oni koji su revnosni su to već uradili i podatke koje su zapisali u dnevnik rada sada treba da prenesu u softver – kaže Marković.

On dodaje da će 5. oktobra biti organizovana onlajn obuka za korišćenje softvera za 25.000 nastavnika fizičkog i učitelja u trajanju od tri sata.

Softver je uradio Fakultet organizacionih nauka, u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu i na tom poslu je rađeno nekoliko godina.

– Većina nastavnika fizičkog vaspitanja i neki učitelji su već prošli obuku za korišćenje demo verzije softvera tako da im nova verzija neće biti komplikovana. Obuku je još pre 15 godina akreditovao beogradski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta je kao partner učestvovao kada je softver pilotiran – ističe Marković.

Odgovarajući na najave nekih zaposlenih da neće učestvovati u predviđenim aktivnostima jer im ne ulaze u 40-časovnu radnu nedelju, naš sagovornik podseća da je realizacija programa nastave i učenja deo radnog vremena nastavnika, i da su pomenuta merenja motoričkih sposobnosti od 2017. u programu nastave fizičkog vaspitanja koju u nižim razredima osnovne škole drže učitelji, a u višim profesori fizičkog.

Marković ističe da su na sajtovima oba prosvetna zavoda odavno objavljeni priručnici za praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika osnovne i srednje škole, a u ovim dokumentima je detaljno objašnjeno kako se merenja vrše.

– U softver se upisuje koliko je dete skočilo u dalj, za koliko sekundi je pretrčalo četiri puta 10 metara, na kom stepenu je u Šatl ranu, što je merenje aerobnih sposobnosti. Meri se i pregib trupom ili kako se to popularno zove trušnjaci, kao i izdržaj zgiba. To je sve što nastavnik treba da unese kao brojčane cifre. Takođe se unosi visina, masa tela i indeks telesne mase. Dakle, ne unose se nikakvi medicinski podaci o učenicima – kaže Marković.

On pojašnjava i da će, kada se svi pomenuti podaci ukrste učenici svrstavati u tri zone: prosek, iznad i ispod proseka i taj podatak će biti vidljiv roditeljima.

– Za učenike koji su ispod proseka softver će automatski davati savet da se jave nastavniku fizičkog vaspitanja tako da će svi zainteresovani roditelji moći da dobiju informaciju zašto je dete ispod proseka u odnosu na svoju generaciju i preporuku šta bi trebalo da preduzmu da bi se sprečile eventualne negativne posledice po zdravlje deteta. To je indirektno merenje zdravstvenog statusa kako bi roditelj na vreme bio upućen da se njegovo dete javi lekaru. S druge strane, za učenike koji su iznad proseka nastavnik će dati preporuku kojim sportom bi mogli da se bave, ako već nešto ne treniraju – kaže sagovornik Danasa.

U Savezu veruju da je Zdravitas „žrtva“ lošeg tajminga jer je informacija o tome stigla u trenutku kada su u školama aktuelne teme štrajk i povećanje plate zaposlenih. Zabunu je unelo samo Ministarstvo koje je Zdravitas okarakterisalo kao novi projekat, što je dodatno izazvalo revolt nekih prosvetara, koji se pitaju zašto se novac odliva na skupe projekte, a za povećanje plata zaposlenih u prosveti nema para.

(Danas)