Danas se proslavlja Badnji dan

Pravoslavni vernici u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori danas obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči hrišćanskog praznika - Božića.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo - badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Pod kuće se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.

Patrijarh srpski Irinej, koji je u poslanici poručio da ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu, služiće večernje sa osvećenjem badnjaka u hramu Svetog Save na Vračaru, dok će na sam dan Božića predvoditi svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu.

U Božićnoj poslanici poglavar SPC je poručio i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima!

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Etnolog Vesna Marjanović objašnjava da sam ciklus obrednih radnji započinje sa božićnim postom, koji traje šest nedelja, natavlja se obeleževanjem Badnjeg dana i Božića, da bi se završio na Bogojavljenje, 19. januara.

"Ali, sada kada živimo ubrzano, svi rituali su se sveli manje više na ta dva praznična dana", rekla je Marjanović Tanjugu.

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.

Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci, objašnjava Marjanović.

"Sva hrana koja se pripremala u prošlosti, a koja se priprema i danas ima to značenje veze ovog i onog sveta", istakla je ona.

Kad je reč o samom obeležavanju Božića, običaj je da ujutru jedan član porodice odlazi u crkvu, da bi se po povratku prvi put posle posta, omrsili, a obavezno je i lomljenje pogače.

"Održalo se verovanje da se na Božić nigde ne ide i da je porodica na okupu", kaže Marjanović i dodaje da je u nekim krajevima, na severu Srbije, postojao običaj da se uveče izlazi iz kuće u šetnju ulicama ili na konjima, dok mladi muškarci tek oženjeni odlaze u tazbinu, gde dobijaju darove.

Smatra se da prva osoba koja za Božić dođe u kuću, polažajnik, uspešan mladi čovek koji treba da donese prosperitet domaćinstvu.

"I sam Božić je početak svih početaka, simboliše rađanje, a sa druge strane treba da se pomogne da se priroda i vegetacija probude", navela je Marjanović.

Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, gruzijska, jermenska crkva, Sveta gora, jerusalimska patrijaršija i jedan deo koptske crkve.

(Tanjug-NSPM)