Данас се навршава осам година од потписивања Бриселског споразума, којим је Србија фактички Приштини предала надлежности и институције на северу КиМ

 БЕОГРАД - Данас се навршава осам година од Бриселског споразума, потписаног уз посредство ЕУ, а Срби на Косову и Метохији нису дочекали Заједницу српских општина која је требало да им гарантује овлашћења у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.

И поред константног инсистирања председника Србије Александра Вучића и осталих највиших званичника Србије у разговорима са свим европским и светским политичарима 2.920 дана касније кључна тачка документа је и даље мртво слово на папиру.

Представници Београда и Приштине су тог 19. априла 2013. године након шест месеци разговора и 10 рунди преговора потписали споразум у 15 тачака од којих се шест односи на ЗСО, која је била "кичма" тог документа, представљаног и као велики успех европске дипломатије.

Остале тачке Бриселског споразума односиле су се на полицију, правосуђе, лолалне изборе, енергетику, ... а оне чије је споровођење зависило од Београда, спроведене су.

Велика очекивања

Споразум чији су детаљи усаглашени 2015. потписали су, уз посредовање тадашње шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, тада главни преговарачи Ивица Дачић и Хашим Тачи, који је чак нагласио да документ представља "почетак нове ере ере помирења".

Тог 19. априла две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало да донесе заједницу десет општина са српском већином јужно и северно од Ибра.

ЗСО је требало да има и свог председника потпредседника, скупштину, Статут, званичне симболе - грб и заставу и да обухвати Лепосавић, Звечан, Северну Митровицу, Зубин Поток, Партеш, Ранилуг, Ново Брдо, Грачаница, Штрпце и Клокот.

Сама Кетрин Ештон је имала велика очекивања од постигнутог договора.

Ивица Дачић, у то време премијер, оценио је тада да је то највише што је у том тренутку могло да се оствари.

Косовски председник је касније говорио да Републике Српске на Косову неће бити, а не тако давно и то да новом премијеру Авдулаху Хотију треба забранити да на ту тему разговара.

Блокада у облику такси

Приштина је у новембру 2018. године на робу из централне Србије увела таксе, што је блокирало дијалог, а пре тога кључни део споразума, ЗСО, нашао се и пред Уставним судом Косова.

Заједница српских општина није формирана, дијалог је и даље у застоју, у решавање проблема укључиле су се САД и њихов специјални изасланик Ричард Гренел, потписан је и Вашингтонски споразум.

У међувремену двадесетак земаља повукло је одлуку о признању независност Косова.

ЕУ је пре нешто више од годину дана именовала Мирослава Лајчака уместо Федерике Могерини (која је пре тога заменила Кетрин Ештон) на место специјалног представника ЕУ за дијалог и друга регионална питања на Западном Балкану.

Обесмишљени дијалог

Дијалог је у застоју. Одложила га је пандемија, избори на КиМ, "одлазак" дела приштинских званичника у Хаг и честе промене на челу косовских институција .

Србија на сваком месту у свету понавља да је спремна на дијалог а од нове председнице, која ће бити и део преговарачког тима - Вјосе Османи, и поред опомена из међународне заједнице да дијалог мора бити приоритет, пре пар дана могло се чути да Приштина прво жели да обезбеди вакцине за све грађане па да се врати на дијалог.

Према оценама бившег директора Канцеларије за КиМ, сада амбасадора у Вашингтону Марка Ђурића, Приштина је својим ставом обесмислила дијалог и изгубила кредибилитет и у очима оних од којих је добијала бланко подршку.

Председник Вучић је у петак најавио да ће два пута ићу у Брисел и да очекује конструктивне разговоре, али и наставак дијалога у мају или јуну.

Амбасада САД: Подржавамо пуну примену Бриселског споразума

Сједињене Америчке Државе подржавају пуну примену Бриселског споразума и повратак дијалогу који је предвођен Европском Унијом, али и деле незадовољство људи широм региона што ту нема напретка, речено је Танјугу у Амбасади САД.

Из Амбасаде САД, поводом осам година од потписивања Бриселског споразума, за Танјуг додају, да "одуговлачење из прошлости не треба да буде изговор за изостанак напретка данас".

"Има назнака да нада постоји – Београд и Приштина постигли су бројне споразуме и тиме смањили напетости а увећали сарадњу укључујући и у одговору на пандемију", наводе из Амбасаде САД у Београду.

Подсећају да су се водећи привредници, заједно са привредним коморама, појавили као најјачи заговорници важности нормализације односа зарад привредног раста.

Представници Београда и Приштине, Ивица Дачић и Хашим Тачи, потписали су 219. априла 2013. године Бриселски споразум који је био резултат десет рунди преговора који су се водили шест месеци .

Документ садржи 15 тачака од којих се шест односи на најважнији део - Заједницу српских општина, која ни данас, 2.921 дан касније није формирана.

Заједница је требало да има овлашћења у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.

(Политика)