Danas: Rad o štetnosti projekta „Jadar“, objavljen u časopisu "Scientific Reports - Nature", neće biti povučen. Autori kažu da Vučić prezire naučnu zajednicu

 Naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević, koja je sa saradnicima objavila u časopisu ""Scientific Reports - Nature" članak o uticaju istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji, izjavila je za Danas da je tekst tog rada pretrpeo samo ispravke tehničke prirode.

Komentarišući odluku uredništva ovog svetski priznatog časopisa koje je odbacilo zahtev troje naučnika iz Srbije da se on povuče zbog veliki broja nedostataka, nedosledno primenjene naučne metodologije i manipulacija činjenicama i referencama na osnovu kojih autori izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke, Đorđević kaže da je časopis tražio ispravke tehničke prirode, koje su već ispravljene, pise Danas.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić, koautor pomenutog rada „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, takođe je za Danas potvrdio da je uredištvo tražilo minimalne korekcije, ali da suština rada nije taknuta.

Taj projekat predstavlja paradigmu neodgovornog, nedržavnog i nepatriotskog postupanja aktuelne Vlade koja ne radi u interesu sopstvenog naroda, nego u interesu multnacionalne korporacije

„Zaključak rada je da je projekat „Jadar“ jako opasan po životnu sredinu, jer je već u fazi istraživanja jasno da će biti ugroženi biodiverzitet i najkvalitetnije podzemne vode Podrinja, da su predviđene deponije stalan izvor velikog rizika od curenja toksičnih i kancerogenih materija i da sve to ima jako veliki uticaj na lokalno stanovništvo. Taj projekat predstavlja paradigmu neodgovornog, nedržavnog i nepatriotskog postupanja aktuelne Vlade koja ne radi u interesu sopstvenog naroda, nego u interesu multnacionalne korporacije. Zašto je tako, pokazaće vreme“, kaže Ristić.

Dragana Đorđević pojašnjava da su rad pisali više od dve godine i da je bilo potrebno dosta vremena da se prikupe i obrade podaci, što je moralo da bude potkrepljeno priznatim naučnim metodama.

Mi smo u trenutku pisanja rada koristili podatke koji su nam bili na raspolaganju. Oni su u međuvremenu menjali podatke i to su iskoristili da kažu kako mi lažemo i da nije onaj podatak nego ovaj. Na 17 strana smo napisali odgovor i poslali uredniku koji nas je obavestio da su potrebne manje tehničke korekcije, što smo i ispravili

„U svom tom galimatijasu smo čitali i literaturu kompanije Rio Tinto da vidimo šta će raditi, koliko će prerađivati, koje će proizvode dobijati, kolika površina zemlje će biti uništena… Čitajući njihovu dokumentaciju uočili smo da u različitim dokumentima figuriraju različiti podaci. Mi smo u trenutku pisanja rada koristili podatke koji su nam bili na raspolaganju. Oni su u međuvremenu menjali podatke i to su iskoristili da kažu kako mi lažemo i da nije onaj podatak nego ovaj. Na 17 strana smo napisali odgovor i poslali uredniku koji nas je obavestio da su potrebne manje tehničke korekcije, što smo i ispravili“, kaže Đorđević.

Podseća da je rad prošao strogu međunarodnu recenziju pre nego što je publikovan u Scientific Reports-u.

„Imali smo tri recenzenta i sve vreme jedan kaže „odlično“, drugi kaže „čestitam autorima“, a treći ima silne primedbe. Pretpostavljamo da je, zbog toga što smo imenovali kompaniju Rio Tinto, časopis radi ravnopravnosti slao nekome i iz te kompanije na gledanje, i taj treći recenzent je stalno iznosio nove primedbe, na koje smo odgovarali. Kada je i peti put uputio primedbe, a mi odgovorili, urednik je rekao „sada je dosta, vi ste uvek korektno odgovarali, rad se prihvata“ i tako je publikovan“, kaže Đorđević.

Sagovornici Danasa su se osvrnuli i na tvrdnje da su platili da ovaj naučni rad bude objavljen.

„Naš rad bi svakako bio objavljen, a mi smo platili da bi bio „open access“, da svako na svetu može da se konektuje i gleda taj rad. Dakle, platili smo da to bude dostupno zainteresovanoj svetskoj javnosti besplatno, inače se prisup plaća 35 do 49 dolara ili evra. Platili smo jer nemamo šta da krijemo i apsolutno smo uvereni u ispravnost svega što smo tamo rekli“, ukazuje Ristić.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandar Vučića da veruje našim stručnjacima, ali da nije video eksperte koji misle drugačije, naš sagovornik kaže da Vučić ima jednu vrstu prezira prema srpskoj naučnoj zajednici i koristi je jedino kad mu treba za dnevno političke ciljeve.

„Ako imate stavove SANU, Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, Akademije inženjerskih nauka Srbije, koji su negativni po pitanju realizacije projekta „Jadar“, jasno je da Vučić suštinski ne ceni srpsku naučnu zajednicu. Nedavno je ponovljen stav Biološkog fakulteta, oni su se veoma jasno odredili prema tome i imali ste ostavku uprave ETF-a jer su članovi Nastavno-naučnog veća dominantnom većinom bili protiv projekta, a uprava je dala ostavku plašeći se posledica i pritisaka“, ističe Ristić, uz opasku da bi Vučić trebalo da objasni kako mu to sad treba naučna zajednica, a ne treba mu Naučni savet EPS-a koji je ukinuto.

Ristić kaže da je krajnje vreme da naučna javnost napravi distinkciju između onih koji rade u interesu zemlje i sopstvenog naroda na bazi akademske čestitosti i činjenica, i od onih koji, nažalost, imaju titule, a predstavljaju plaćenike multinacionalne korporacije

Ristić kaže da je krajnje vreme da naučna javnost napravi distinkciju između onih koji rade u interesu zemlje i sopstvenog naroda na bazi akademske čestitosti i činjenica, i od onih koji, nažalost, imaju titule, a predstavljaju plaćenike multinacionalne korporacije.

Na pitanje šta očekuje od rada radnih grupa koje je formiralo Ministarstvo nauke sa namerom da se bave analizom projekta „Jadar“, Ristić odgovara da ne očekuje ništa.

„Oni će odabrati ljude koji će biti u funkciji realizacije projekta i pretpostavljam da će to biti novi krug pritisaka na fakultete. Biće manipulacija, a fakulteti koji su privrženi vlasti, pogotovo dekani koji podržavaju Vučića i SNS odabraće one koji će zastupati stav da je projekt dobar i da ga treba prihvatiti“, smatra Ristić.

(Danas-N1)