Danas: Ko je kriv za visoke cene u prodavnicama?

 Cene u prodavnicama u Srbiji među najvišima su u Evropi i to je nedavno dovelo do reakcije potrošala i do bojkota trgovinskih lanaca, kako bi se izvršio pritisak na njih da cene u maloprodaji snize.

Naime, održana su dva bojkota pet velikih trgovinskil lanaca u trajanju od jednog, pa od pet dana, a bojkotovani su Delez (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl.

Nakon ta dva bojkota, Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva napravilo je anketu među potrošačima da se odabere redosled bojkota pojedinčanih trgovinskih lanaca, a u toj anketi ubedljivo najviše glasova dobio je Delez.

Zbog toga, ove nedelje, od 24. februara pa sve do nedelje, 2. marta, deo potrošača će bojkotovati sve Maxi i Shop&Go prodavnice.

Tim povodom, oglasili su se i iz kompanije Delez, tvrdeći da je, u prethodnom periodu, u javnosti plasiran niz neistinitih podataka i konfuzija oko marži, prihoda, profita i cena, koji su doveli u zabludu deo građana.

„Nepravedno, naša industrija i mi kao kompanija smo izdvojeni, stigmatizovani i okrivljeni za visoke cene. Razumemo i delimo nezadovoljstvo kupaca koje proizilazi iz rasta cena. Ali mi smo samo poslednja karika u lancu snabdevanja hranom i u tom smislu imamo mogućnost, ali ograničenu, da na njih utičemo“, saopštili su oni.

Iz Delez-a navode i da 94 odsto prosečne maloprodajne cene isplaćuju drugima, odnosno da dobavljačima za robu koju od njih kupuje ide 59 odsto, državi za PDV 14 odsto, zaposlenima za zarade 10 odsto i za naknadu svih ostalih troškova 11 odsto.

Oni tvrde i da su samo od početka ove godine smanjili redovne cene za 732 artikla, povećali asortiman privatnih robnih marki na 2.700 artikala, a čije su redovne cene u proseku 20 odsto niže od onih za proizvođačke robne marke, kao i da su povećali za 1.274 broj artikala na akcijskim cenama u odnosu na isti period prošle godine.

Međutim, čini se da potrošači smatraju da ove promene nisu dovoljne. Ipak, iz kompanije Delez više od tog saopštenja nisu želeli da komentarišu ni da odgovaraju na upite medija.

Kako je Danas ranije pisao, Delez je upravo od svih lanaca ostvario najveće poslovne prihode u 2023. godini, kao i godini pre. Delez je te godine ostvario i najveću dobit od 7,4 milijarde dinara, kao i najveću maržu od 44,25 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović navodi za Danas da ekonomski analitičari uporno ukazuju na odgovornost svih karika u lancu snabdevanja za visoki nivo cena u maloprodaji.

„Posle objavljenih činjenica o padu prometa, a povećanju profita u poslednjim godinama, javlja se najveći trgovinski lanac koji krivicu za stanje na tržištu prevaljuje na dobavljače, državu, zaposlene i na ostale troškove. Naravno, odgovornost je podeljena na sve učesnike u lancu, ali možda najviše na one koji kreiraju politiku plasmana i približavanja proizvoda kupcima, a to je maloprodaja“, naglašava on.

Viša profitna stopa trgovaca u odnosu na dobavljače logički dovodi do zaključka da je položaj maloprodaje lagodniji u odnosu na one koji su proizveli i distribuirali predmet trgovine, pojašnjava Stojanović.

„Uz to, postoje podaci o skoro ‘predatorskom’ odnosu prema malim dobavljačima, koji bi želeli da budu zastupljeni u velikim trgovinskim lancima“, upozorava naš sagovornik.

Takva situacija je, prema njegovim rečima, posledica nedovoljne konkurencije i ponašanja od strane Komisije za zaštitu konkurencije.

„To nezavisno regulatorno telo nije adekvatno delovalo u poslednjem periodu, što je, između ostalog, dovelo do ovako visokog nivoa cena. U Srbiji imamo previše oligopolskih i monopolskih tržišta u svim industrijama kojima se, bez zakonski dozvoljene kontrole, omogućava da se često ponašaju suprotno od fer konkurencije“, upozorava Stojanović.

Jedino pozitivno u sopštenju Delez-a, najvećeg trgovinskog lanca, je, kako ističe, poziv svim učesnicima u lancu snabdevanja na zajedničku odgovornost za poboljšanje situacije na tržištu, što bi eventualno rezultiralo sniženjem cena.

„To je željeni ishod za potrošače, ali ne i za učesnike na strani ponude, tako da je neizvesno kako će se cene u maloprodaji stabilizovati“, zaključuje Stojanović.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da se ne radi o nečijoj krivici, već o suštini problema.

„Jesu oni poslednja karika u lancu, ali neka samo istaknu šta je to konkretno neistina. Ali slažem se da na formiranje cena utiču dobavljači – proizvođači, distributeri i oni kao krajnja istanca“, navodi on.

Milićević dodaje da ne mogu da ospore da su cene visoke.

„Ali valjda je i njihov krajnji cilj da cene upodobe korisniku, kao njihovom kupcu od koga žive. Prema tome samo neka objave da njihova bruto marža nije preko 40 odsto i onda može da se kaže da je neistina, a to ne mogu da kažu, bilans uspeha je neumoljiv, prema tome ostalo su floskule“, ukazuje naš sagovornik.

Cene, prema njegovim rečima, mogu da se koriguju preko lanca snabevanja, a kao drugo – sistemski problemi moraju da se reše.

„Teško da neko može da da smisleno obrazoloženje zašto proizvođaći bacaju pradajz, a u trgovni on košta 150 dinara. I zašto se otkupljuje po 40 ili 50 dinara, a prodaje po 150. Ne krivim ja samo njih, nego sve u lancu snabdevanja, gde treba urediti tržište, gde treba napraviti asocijacije proizvođača sa ukrupnjenom ponudom i adekvatnom raspodelom kolača…“, poručuje Milićević.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas kaže da je zanimljivo to što su oni u svom dopisu priznali da su svesni problema visokih cena.

„Taj argument da su oni poslednja karika i da imaju ograničene mogućnosti uticaja, je tačan.Međutim, i okean je ograničen, ali s jedne strane do druge ima dosta da se pliva. Dakle, u okviru tog ograničenja postoji dobar manevarski prostor da oni nešto preduzmu i snize cene, bar u tom delu njihovih mogućnosti“, naglašava on.

Gavrilović smatra da sigurno postoji prostor da oni napreve taj prvi korak.

„Prostor za snižavanje cena kod Delez-a sigurno postoji i to pokazuju i ta njihova akcijskka sniženja. Samo je pitanje njihove volje“, navodi naš sagovornik.

On podseća i da kada se analiziraju bilansi i njihov profit iz godine u godinu, on isto pokazuje da postoji prostor za snižavanje cena.

„U 2023. godini su napravili profit od 65 miliona evra i ne mogu da kažu da nemaju mogućnost da nešto preduzmu po pitanju visokih marži“, upozorava Gavrilović.

(Danas)