Данас је Видовдан - дан помена кнезу Лазару и српским ратницима погинулим у Косовском боју 1389. Влада Србије одржаће седницу у Крушевцу

Данас је Видовдан, дан помена кнезу Лазару и српским ратницима погинулим у Бици на Косову.

Данас је Видовдан - државни, верски и историјски празник. Слави се у знак сећања на Косовски бој 1389. године, када се српска војска супроставила турском продирању на Балкан.

Међу Србима празник има посебан етички и морални карактер, а речи кнеза Лазара пред Косовски бој преносе се генерацијама.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну веру.

Према народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.

Понегде, излази се до поднева на гробља и доноси храна.

Традиционално, поделом ђачких књижица, на Видовдан се и званично завршава школска година.

Прославља се и као дан града Крушевца. Баш ту налази се црква - Лазарица, у којој се причестила српска војска пред одлазак у Бој на Косову.

Део војске се, кажу причестио и у цркви брвнари у Пролому, у чијем дворишту расте шест шљива увијених стабала.

Према једној од легенди, шљиве се увијају од жалости за кнезом Лазаром и његовим војницима који су пошли у смрт, пролазећи поред стабала.

635 година од Косовског боја: Седница владе у Крушевцу

У Србији се данас низом манифестација обележава национални празник Видовдан, као и 635. годишњица Боја на Косову, а тим поводом у Крушевцу ће бити одржана централна манифестација и свечана седница Владе Србије.

Седници Владе, у Градској кући у Крушевцу, претходиће део централне државне церемоније обележавања Дана сећања на владавину кнеза Лазара - 28. јун, коју ће предводити премијер Милош Вучевић.

Председник Владе Милош Вучевић присуствује данас литургији коју поводом празника Видовдана у манастиру Раваница служе владика браничевски Игњатије и свештенство СПЦ.

Пре почетка литургије хор "Возглас" отпевао је химну "Боже правде". Литургији присуствују и министри у Влади Србије Немања Старовић, Томислав Момировић и Никола Селаковић.

Вучевић је јутрос у Раваници присуствовао парастосу Светом кнезу Лазару и Косовским јунацима, чиме је отпочело обележавање Дана сећања на владавину кнеза Лазара - 28. јун.

Премијер Вучевић и гости су се затим поклонили испред кивота кнеза Лазара Хребељановића и упалили свеће.

У Градској кући у Крушевцу, у 11.20 часова, почеће седница владе, а у 12 сати премијер Вучевић положиће венце на Споменик Косовским јунацима.

Премијер ће се затим обратити јавности, а од 12.30 сати предвиђен је обилазак Тактичко - техничког збора, односно приказа наоружања и опреме. Празник ће, као и сваке године, бити обележена и на Косову и Метохији.

У манастиру Грачаница сутра ће бити завршена вишедневна манифестација обележавања Видовдана. У порти манастира Грачаница биће служена литургија и обављено сечење Видовданског колача, а биће додељене и медаље "Мајка девет Југовића". На Газиместану биће служен парастос.

Програм почиње од 9 часова. Крушевац и овог 28. јуна обележава Дан Града - Видовдан. Обележавање Видовдана у Крушевцу почеће полагањем венаца и светом литургијом у цркви Лазарици са почетком у 7.30 часова, а у 10 сати је литија и помен код споменика Косовским јунацима.

У 13 сати је полагање цвећа у организацији Града код споменика косовским јунацима, а у 17 часова је отварање новог игралишта за одбојку на песку (код Хале спортова), сат касније откривање бисти глумцима Милији Вуковићу и Марку Живићу, на Тргу глумаца. За 19 часова заказана је свечана седница Скупштине града Крушевца на којој ће бити додељене Видовданска награда и признања.

Овогодишњи добитник Видовданске награде је први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали. Када је реч о Чачку, за Видовдан на устаничком Љубићу одржаће се велика народна светковина "Царски и Танаскови дани", посвећена славној српској историји од Косова па до данашњег дана. Видовдан је велики национални празник Срба и државни празник којим се изражава поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.

Српска православна црква, њени верници, Срби уопште, Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Боју на Косову на Видовдан 1389, против Турака. Након боја, тело кнеза Лазара је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници код Ћуприје, а затим пренето у Раваницу Сремску, одакле је 1942. године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. Видовдан је као празник Српска православна црква први пут унела у свој календар тек 1892. године. Сви потоњи ослободилачки напори Срба увек су били и у знаку Косова и Метохије.

Водећа одредница ослободилачке борбе током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова. С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација.

Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централног градском тргу. На Видовдан 1919. године потписан је и Версајски споразум којим је окончан Први светски рат, док је 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1948. године на Видовдан је донета Резолуција Информбироа којом се Титова Југославија разишла са Стаљиновим Совјетским савезом.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 1961. године установио празник посвећен Светим српским мученицима пострадалим за хришћанство, од времена Светог великомученика Кнеза Лазара до данас, док се од 1969. године, прославља и успомена свих новомученика српских, њих 7.000, и пева им се посебна служба, коју је саставио Свети Владика Николај. Тај празник се прославља заједно са Видовданом.

У ред новомученика српских уписани су и сви они који су пострадали у борби против албанских терориста и у агресији НАТО-а 1998/1999. године. "Јунаци отаџбине", у којој се налазе биографије и фотографије више од 1.000 погинулих и несталих припадника Војске СЦГ и МУП-а Републике Србије, од 10. фебруара 1998. до окончања агресије НАТО-а на нашу земљу, и списак њихових имена са молбом да се у црквама и манастирима помињу на литургијама у одређене дане.

(РТС)