Данас је Васкрс, патријарх Иринеј служио Васкршњу јутарњу литургију у Саборној цркви у Београду

БЕОГРАД - Патријарх српски Иринеј са свештенством служио је данас јутарњу литургију у Саборној цркви у Београду, поводом највећег хришћанског празника Ускрса.

Ускршња литургија завршена је причешћем верника после кога је патријарх Иринеј указао на неопходност заједништва и јединства у садашњем времену у коме су нам потребни слога, мир и љубав.

„Нека нас Господ благослови својим благословом мира, слоге и љубави, данас толико, потребне и нама људима и времену у коме живимо”, поручио је Иринеј.

Он је, нагласивши да је Ускрс нас највећи празник на коме почива „наша истина, вера, нада и очекивање” изразио задовљштво што православна и католичка црква ове године истог дана обележавају тај празник.

„Ове године имамо ту велику радост да овај велики празник славимо заједнички - када би дао Господ да једнога дана не само једне године него сваке године овај празник славимо заједно и у заједници”, навео је Иринеј.

Он је, захваливши се свима који су Српској православној цркви честитали Ускрс пожелео и да овај велики празник буде срећан и „браћи католицма и другим хришћанским заједницама и да ове године у заједни иштву прославимо Ускрс”.

Уз бројне грађане, литургији су присуствовали премијер у техничкој влади Ивица Дачић и министри Никола Селаковић и Томислав Јовановић као и апостолски нуција у Београду Ораландо Антонини.

Међу верницима у Саборној цркви били шу и страни држављани, међу којима и група младих Француза.

Литургији су присуствовали и државни секретари МУП Владимир Божовић и Вања Вукић.

Све хришћанске цркве данас обележавају ускрснуће Исуса Христа.

Обележавање је почело поноћним литургијама и Ускршњим бдењима у свим хришћанским црквама, а наставља се свечаним јутарњим литургијама и богослужењима.

Васкршњу поноћну литургију у Храму Светог Саве којој су присуствовали бројни грађани служио је епископ ремезијански Андреј.

(Танјуг)

Срби на служби у храму Светог Саве у јужној Митровици

Православни верници обишли су данас поводом највећег хришћанског празника Ускрса храм Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, који је страдао током мартовског насиља 2004. године.

Нешто више од стотину Срба стигло је у пратњи косовске полиције из северног ујужни део Косовске Митровице и након краће службе у храму Св. Саве вратили су се назад.

Отац Раде Дончић из храма Светог Димитрија у северном делу Косовске Митровице пожелео је свима срећан празник васкрсења Христовог.

- Да пожелимо свима срећан Васкрс и одавде, из јужног дела Косовске Митровице, изхрама Св.Саве, да још много година дочекујемо у радости и весељу прослављамо - рекао је отац Раде.

Верници који су данас обишли храм Св.Саве кажу да су истовремено и срећни и тужни, срећни због празника и могућности да на најрадоснији хришћански празник обиђу овај храм, а тужни јер не могу да га посећују сваки дан, кад желе.

Бисерка Симић из Косовске Митровице је у храму Св.Саве крштена и венчана а овде су јој крштена и деца. Каже да данас јесте најрадоснији дан за све православне вернике али да Срби на КиМ не очекују много, обзиром да много и немају

- Не очекујемо много, обзиром да је ситуација какава јесте, ми овде живимо како живимо, немамо слободу, немамо мир… кад немамо основно право на кретање, на слободу, шта друго рећи" - казала је она.

(Вечерње новости)

Ускрс се слави широм региона

Београд/Загреб/Беч/Берлин -- Хришћански верници широм Балкана славе данас Ускрс, а пригодне верске службе одржане су у црквама у свим земљама региона.

У Загребу, у православном Саборном храму преображења, свечану архијерејску литургију предводио је епископ далматински, владика Фотије.

На литургији је прочитана посланица патријарха српског Иринеја, који је посебно поздравио "страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији".

Он је поздравио и сву браћу и сестре у Далмацији и Лици, на Кордуну, у Банији, Славонији и Барањи, као и у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Словенији и Македонији, који, како је навео, "на челу са својим неправедно утамниченим архиепископом, страдају за јединство цркве и за чистоћу вере православне".

Свечана ускршња литургија у Сарајеву одржана је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице.

Литургија је одржана у присуству великог броја верника, а старешина цркве протојереј Борислав Ливопољац је у обраћању казао да је "данас пролеће душама".

"Међу многим именима којима црквени песници величају Христа Васкрслога запажамо и назив пролеће. То није случајна песничка конструкција, ту није реч о пролећу као годишњем добу већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка новог живота, природе и свега у њој", казао је Ливопољац.

Епископ бањалучки Јефрем предводио је данас свету архијерејску литургију у храму Христа спаситеља, у поводу навећег хришћанског празника Ускрса.

Ускрс је празник победе живота над смрћу, добра над злом, и стога и ми људи, ради неизмерне Христове љубави према нама коју је показао на крсту, имајмо више љубави према њему, вере, наде и оптимизма, рекао је епископ Јефрем.

У храму је прочитана је ускршња посланица српског патријарха Иринеја.

И у другим православним храмовима у Републици Српској данас су служене литургије поводом Ускрса.

У Црној Гори, светом архијерејском литургијом у храму Христовог Васкрсења, коју је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, обележен је највећи хришћански празник, а после литургије су присутнима подељена јаја.

Канонски непризната Црногорска православна црква такође је организовала јутарњу литургију, у парку Петровића, којој је у присуствовало тридесетак верника.

Срби у дијаспори прослављају Ускрс

БЕЧ, БЕРЛИН - У свим храмовима Српске православне цркве широм света, уз присуство великог броја верника, данас се прославља највећи хришћански празник Ускрс.

У Аустрији је служењу прве ускршње литургије у суботу увече присуствовало је више стотина Срба у сва три храма Српске православне цркве у Бечу - Светог Саве, Успења пресвете Богородице и Васкрсења Христовог. Верницима у српским црквама широм Аустрије прочитана је ускршња посланица патријарха Иринеја.

Након литургије подељена су ускршња јаја, а прослава Ускрса настављено је празничним трпезама у кругу породице.

Пошто се ове године православци Ускрс славе истог дана када и римоктаолици, многи Срби су искористили празник да отпутују у домовину.

Верници српске православне цркве у Немачкој који у овим празничним данима нису отпутовали у земље свог порекла, славе данас Ускрс - празник васкрсења Господа Исуса Христа у бројним српским храмовима

Срби, који живе у Немачкој славе Ускрс уз православне, али и обичаје земље-домаћина, у којој су рођене друга и трећа генерација српских досељеника, тако да су многа деца данас, када се православни и католички односно протестантски Ускрс поклапају уживала не само у фарбаним, већ и чоколадним јајима, која су ревонсно тражили на скровитим местима у баштама, али и на терасама својих домова.

Ускрс се слави у храмовина СПЦ у Берлину, Дортмунду, Дуизбургу, Улму, Офенбаху, Минхену, Штутгарту, Хамбургу, Келну, Нирнбергу и другим местима, где се служе ускршње литургије и деле ускршња јаја.

Шарено, весело, уз пуно деце, младих и ускршњих јаја, офарбаних према древном обичају у црвено, као симбол проливене крви Христове је и у другим храмовима СПЦ у Немачкој.

У православним црквама у Немачкој више генерација Срба из Србије и Срба ван Србије, на традиционалан начин, уз шарена јаја, обележава Ускрс, што је нарочито најмлађим донело пуно радости.

(Танјуг)

Поводом најрадоснијег хришћанског празника у поноћ је почела Васкшња литургија у Храму Светог Саве, коју је служио епископ ремезијански Андреј.

Овом литургијом оглашава се почетак Васкрса. Звона за Дане жалости, Великог петка и Велике суботе нису звонила и верници су дане обележавали у молитви и тишини.

Прва ускршња молитва служила се пред затвореним вратима Храма Светог Саве која су се отворила тачно у поноћ када су се, после дана жалости, први пут огласила прва звона.

Верници су се у великом броју окупили у Храму како би присуствовали литургији.

Ове године сви Хришћани света, њих више од 2 милијарде прослављају Васкрс истог дана.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.

Иначе, према одлукама Никејског сабора које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

В. Јокић

(Блиц)

Данас је Васкрс

Хришћани широм света обележавају Васкрс, празник, који симболизује победу живота над смрћу.

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

Обележавање је почело поноћним литургијама и Ускршњим бдењима у свим хришћанским црквама, а наставиће се свечаним јутарњим литургијама и богослужењима.

Патријарх српски Иринеј служи Свету архијеријску литургију у Саборној цркви у Београду.

У цркви Христа краља ускршњу мису предводиће надбискуп Хочевар.

Свечану литургију у поноћ у Храму Светог Саве предводио је викарни епископ патријарха владика ремезијански Андреј, а синоћ је београдски надбискуп Станислав Хочевар предводио Ускршње бдење у Катедрали Блажене девице Марије.

Министри у Влади Србије Александар Вулин и Небојша Родић присуствовали су поноћној ускршњој литургији у манастиру Девич код Србице, на северу Косова. Вулин је после литургије изјавио да Србија шаље поруку мира и да очекује да и Приштина и међународна заједница испуне своје обавезе.

За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.

Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнета пред олтар и коју верници целивају у дане највеће хришћанске жалости.

Пут спасења људском роду

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовесник Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.

"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог којом се завршава Нови Завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају хришћани.

Симбол обнављања природе и живота

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовесник Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленуијума.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

(РТС)