Danas: Francuska u ime Prištine lobirala za preimenovanje srpske kulturne baštine na Kosovu

Pariz, Beograd - Pobeda Beograda u „72 sata dugom diplomatskom ratu“ oko promene titulara srpskih manastira i crkava na KiM, na 35. sednici Komiteta za svetsku baštinu Uneska održanoj od 19. do 29. juna u Parizu, mogla bi biti kratkog daha.

U međunarodnim diplomatskim krugovima upozoravaju da je, ono što šef srpske diplomatije Vuk Jeremić naziva „pokušajem da se Srbiji ukrade identitet i promeni istorija“, samo odloženo za godinu dana, do sledeće sednice Komiteta. Srbija je, kako je Danasu nezvanično potvrđeno u Parizu, podnela zvanični zahtev za članstvo u ovom komitetu Uneska kako bi imala veći uticaj na rad tog tela UN.

Iako samoproglašena kosovska država nije članica UN, niti je podnela kandidaturu za članstvo u svetskoj organizaciji, već drugu godinu zaredom srpski manastiri na KiM za Komisiju Uneska predstavljaju političko pitanje - pojedine uticajne države Zapada pokušavaju da ih preusmere na „kosovsku adresu“. Komitet Uneska je u Parizu, kao i 2010. u Braziliji, odložio za naredno godišnje zasedanje raspravu o Nacrtu odluke o stanju konzervacije „Srednjovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija)“, koja je usvojena još 2008, na sednici u Kvebeku.

Izvori Danasa tvrde da je problem s titularom začet još u Kvebeku, jer delegacija Ministarstva spoljnih poslova Srbije nije adekvatno reagovala kada su iz predložene odluke o stanju konzervacije dobara na KiM izbrisane reference na Srbiju u nazivu spomenika i u tekstu odluke, što je Beograd ispravio naredne godine u Sevilji.

Prošle godine, za odlaganje razmatranja ovog dokumenta uspešno su lobirale Francuska, Švajcarska i Švedska, pozivajući se na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o samoproglašenju kosovske nezavisnosti. Sada u Parizu, na preimenovanju titulara srpskih spomenika na KiM sa Uneskove liste svetske kulturne baštine, kako tvrde izvori Danasa, u ime Prištine „najstrašnije“ je insistirala Francuska, mada nije bila jedina. Inicijativa je pokrenuta u okviru razmatranja stanja spomenika s Liste svetske kulturne baštine u opasnosti, na kojoj su četiri srpske svetinje na KiM: manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodice Ljeviške.

Prema nezvaničnim informacijama Danasa, Srbija je zbog „neočekivanog“ ponašanja Pariza intervenisala kod francuskih vlasti. Na tvrdnje srpske strane da ni po koju cenu neće dozvoliti promenu titulara crkava i manastira i upozorenja da Pariz ugrožava nacionalne i državne interese Srbije, uprkos nedavno potpisanom Sporazumu o strateškom partnerstvu, Francuzi su, navodno, rekli da je za njih kosovsko pitanje „rešeno“. Takođe, nisu pomogli ni srpski argumenti da je kulturna baština na KiM sledeća tema briselskih pregovora Beograda i Prištine, koji se vode u skladu s Rezolucijom 1244 i da Unesko treba da deluje u sistemu UN.

Za razliku od prošle godine, kada su se srpske vlasti javno tešile da države članice Komiteta Uneska, ipak, nisu sporile činjenicu da Srbija radi na zaštiti spomenika na KiM i ispunjava funkciju države ugovornice, sa sastanka u Parizu je „procurilo“ da je u zaštitu srpskih spomenika na KiM uključen i Institut za zaštitu vizantijskih spomenika kulture iz Soluna.

U MSP Srbije juče nije bilo moguće dobiti odgovor na pitanja šta će Beograd preduzeti povodom sve češćih pokušaja Prištine da srpsku kulturnu baština na KiM i na međunarodnom planu zvanično preimenuje u kosovsku. Dimitri Moskopulos, šef Grčke kancelarije u Prištini i specijalni posrednik EU za zaštitu verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu, nije želeo da komentariše pokušaje preimenovanja srpske kulturne baštine na poslednjoj sednici Komiteta Uneska u Parizu, s obrazloženjem da to nije u njegovom mandatu.

Srpski manastiri na KiM upisani su u Svetsku listu kulturne baštine na spisku za Srbiju pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“, zbog čega je bivši episkop raško-prizrenski Artemije pre nekoliko godina javno protestovao zbog toga što nisu titulisani kao „srpski“. Pojedine države, zagovornice kosovske nezavisnosti, kako Danas nezvanično saznaje, sada u Parizu predlagale su da se na Listi Uneska srpski spomenici imenuju kao srednjovekovni spomenici na Kosovu, s napomenom u zagradi - „koje je predložila Srbija“, što je srpska delegacija odbila.

(Danas)