Дан заставе у Бујановцу прослављен без инцидената

Скуп на централном градском тргу у Бујановцу обележен је честитком Албанији ђака који су се распоредили у знаку броја 100 и песмом посвећеној албанској држави.

Ђаци, који данас нису похађали наставу, обучени у боје албанске заставе, на прославу су стигли већином из села Трновац, родног места команданта такозване Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Ридвана Ћазимија - Лешија. На згради општине Бујановац потом је развијена албанска застава уз аплауз присутних грађана, којих је према процени полиције, било нешто више од 1.000, а председник те општине Нагип Арифи честитао је празник, посебно истичући да је прослава протекла без инцидената.

Српске заставе на државним институцијама биле су умотане око копља.

На више места у граду билбордима су исписане честитке на албанском језику, а испред канцеларије Националног савета Албанаца истакнута је албанска застава. Испред Дома културе „Вук Караџић”, у којем је КУД „Грађанска иницијатива” из Приштине приредило културни програм, окупљени су носили албанске заставе, заставе Косова и Дарданије, док су жене биле обучене у боје албанске заставе.

На централном тргу у Бујановцу пуштана је албанска народна музика, песме посвећене Косову, као и оне које величају борбу такозване ОВК, а постављена је и монтажна кућа - копија здања из Валоне, из којег је 1912. проглашена држава Албанија.

Ове године Дан заставе се обележава дан раније због учешћа лидера албанских странака са југа Србије на централној прослави у Тирани, тако да су прослави у Бујановцу изузев Арифија присуствовали само функционери локалне Демократске партије.

На неколико стотина кућа у Копненој зони безбедности јутрос су освануле црвено-црне албанске заставе. Протеклих неколико дана Албанци на југу Србије су 100-ти рођендан Албаније обележили научним скупом „Историја албанског покрета у Прешевској долини”, отварањем музеја Ћазимију ("команданту Лешију"), као и бројним политичким скуповима и културно-забавним и спортским програмима у месним заједницама и школама.

Црвену заставу са црним двоглавим орлом, први је 1443. године, по повратку из Цариграда, у родном месту Круји недалеко од Тиране, на једној кули, истакао албански национални јунак Скендербег. После Велике народне скупштине, на којој је 28. новембра 1912. године, у Валони на југу Албаније, проглашена независна држава Албанија, исту заставу је развио албански револуционар Исмаиљ Ћемаљи, који је био изабран за првог председника Привремене владе Албаније.

(Танјуг)