Црна Гора: Председник Јаков Милатовић вратио влади три закона на поновно одлучивање. ПЕС: Сумња у политички мотив у циљу саботирања скупштинске већине

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, сходно члану 94 Устава Црне Горе, вратио је Скупштини на поновно одлучивање Закон о измјени и допунама Закона о привредним друштвима, Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе, као и Закон о измјенама и допунама Закона о електронским комуникацијама.

Милатовић је, у образложењу одлуке о враћању Скупштини на поновно одлучивање Закона о измјени и допунама Закона о привредним друштвима, навео да је прописивање ретроактивне примјене појединих рјешења садржаних у наведеном Закону у супротности са уставном забраном повратног дејства закона и других прописа, установљеном чланом 147 Устава.

Чланом 3 усвојеног Закона, у важећи текст Закона о привредним друштвима уводи се нови члан 330б којим се прописује да ће се „поступци сазивања и одржавања скупштине акционара који су започети прије ступања на снагу овог закона, окончати по овом закону, осим ако су рокови за одржавање скупштине краћи од рокова из члана 151а овог закона.“

"Имајући у виду да у поступку доношења предметног Закона није утврђен јавни интерес, у погледу могућности да поједине његове одредбе имају повратно дејство, сагласно Уставу Црне Горе и Пословнику Скупштине Црне Горе, Предсједник сматра да је неопходно да Скупштина Црне Горе још једном сагледа основаност рјешења којим се омогућава ретроактивна примјена донесеног Закона", наводи у саопштењу Канцеларија за односе с јавношћу Предсједника Црне Горе.

Наводећи разлоге поновног враћања Скупштини на одлучивање Закона о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе, Милатовић је навео да су усвојеним законом, поред осталог, уступљени приходи општина, по основу дијела прихода од пореза на доходак физичких лица према мјесту пребивалишта лица које остварује доходак, смањени за општине приморског и средишњег региона са досадашњих 50 на 40 одсто.

Наведено законско рјешење, како је додао, садржи недостатке и његовом примјеном у пракси би се остварили негативни ефекти по развој локалних самоуправа приморског и средишњег региона, посебно имајући у виду да су буџети тих локалних самоуправа усвојени у складу са важећим Законом. Милатовић такође сматра да се усвојеним Законом доводе у неравноправан положај локалне самоуправе приморског и средишњег региона, "а посебно неразвијене локалне самоуправе које припадају овим регионима међу којима има и оних које се већ дуги низ година налазе у категорији развијености испод црногорског просјека".

"Измјене Закона на овај начин, без јасних критеријума када је у питању степен развијености, довеле би до парадоксалне ситуације да поједине неразвијене општине из Приморског и Средишњег региона, које примају новац из Егализационог фонда, остају без дијела уступљених прихода, који се усмјеравају на неразвијене општине из Сјеверне регије", наводи се у саопштењу.

Усвојеним измјенама, додаје се, уводи се нови институт финансијског уједначавања општина, поред постојећег Егализационог фонда, који даје дискреционо право Министарству финансија да располаже средствима без утврђених законских критеријума и утврђене процедуре расподјеле.

"Важно је истаћи и да се, уважавајући принцип солидарности и чињеницу да развијене општине имају већу економску способност да доприносе друс̌твено-економском развоју Црне Горе, смањивање развојног јаза не може постићи тако што се успорава раст развијених општина, али и оних неразвијених, у Средишњем и Приморском региону, што се несумњиво чини смањењем уступљених прихода", пише у саопштењу.

Милатовић је, у одлуци о враћању парламенту на поновно одлучивање Закона о измјенама и допунама Закона о електронским комуникацијама, навео да рјешења садржана у усвојеном Закону, поред осталог, подразумијевају другачији начин надзора и контроле када је у питању Агенција за електронске комуникације и поштанску дјелатност, гдје кључну надзорну улогу, коју по важећем законодавству у односу на Агенцију врши Скупштина, а према усвојеном рјешењу вршиће Влада.

Додао је да је од изузетне важности да процедура измјене Закона о електронским комуникацијама подразумијева постојање позитивног мишљења Европске комисије у односу на рјешења која се предлажу, а тичу се, прије свега, независности рада Агенције за електронске комуникације и поштанску дјелатност.

Напоменуо је да је у протеклом периоду Европска комисија истицала да се питање независности Агенције, као регулатора, третира као једно од најзначајнијих аспеката у контексту мјерила за затварање преговарачког поглавља 10.

Подсјетио је да су предметне законске измјене већ једном, у априлу 2023., биле дио скупштинске процедуре претходног сазива парламента, када су такође разматране без претходно обављеног процеса јавне расправе.

Милатовић сматра да остаје отворено питање усаглашености усвојеног Закона са ЕУ законодавством. "Сходно наведеном, Предсједник Црне Горе сматра да је потребно да се Скупштина Црне Горе додатно одреди према разлозима за измјену постојећих законских рјешења", наводи се у саопштењу.

Милатовић је 30. децембра 2023. донио Указе о проглашењу 14 од 17 закона које је Скупштина усвојила непосредно прије краја 2023. године.

Милатовић мора потписати законе ако опет буду усвојени

Ако враћени закони поново буду усвојени, шеф државе ће, према Уставу, бити у обавези да их потпише.

Скупштина је од јануара до марта у ванредном засједању, што значи да ће, ако буде одлучено да се у том периоду опет гласа, морати да буде заказана ванредна сједница.

Њу, према Пословнику парламента, могу заказати предсједник Црне Горе, Влада или најмање трећина укупног броја посланика (27 од 81 парламентарца). Имајући у виду да подносилац захтјева за сједницу може за њен дневни ред предложити само акте чији је аутор, то значи да у овом случају ванредна засједања могу тражити Влада и посланици, јер су они предлагали враћене законе.

По Пословнику, подносилац захтјева за ванредну сједницу одређује дан њеног одржавања и дневни ред сједнице. Он не може захтијевати сазивање Скупштине у року краћем од 15 дана од дана упућивања тог захтјева.

ПЕС: Милатовић непотписавањем закона чува Абазовићев борд ЕПЦГ-а и спрјечава даље реформе

Покрет Европа сад оцијенио је да предсједник државе Јаков Милатовић, уједно и замјеник предсједника те странке, непотписивањем закона чува "Абазовићев" Одбор директора Електропривреде и спрјечава даље реформе.

Милатовићев кабинет раније данас је саопштио да је предсједник државе вратио Скупштини на поновно одлучивање Закон о измјени и допунама Закона о привредним друштвима, Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе, као и Закон о измјенама и допунама Закона о електронским комуникацијама.

"Уважавајући чињеницу да предсједник Црне Горе улази у меритум закона недавно усвојених у Скупштини Црне Горе, морамо истаћи да исти нису проблематични са становишта уставности, те да апсолутно одражавају јавни интерес, а тиме испуњавају и све предуслове да буду потписани од стране предсједника, како Устав и прописује", саопштио је ПЕС.

Кажу да измјена Закона о привредним друштвима има за циљ да се "стане на крај политичким одборима директора, којима је био циљ да именују политички обојен менаџмент у пуном мандату".

"Посљедица непотписивања овог закона је чување старог Борда директора ЕПЦГ, инсталираног од стране 43. Владе, чиме се ствара могућност да чланови које је именовала Абазовићева Влада на намјештеном конкурсу изаберу новог извршног директора у пуном мандату и по мјери бившег премијера", поручио је ПЕС.

Такође, како су казали, неусвајање Закона о финансирању локалне самоуправе значи да општине неће бити у могућности да наплаћују порез на промет непокретности који је у њиховој надлежности од 1. јануара текуће године. Подсјећају да је том измјеном планирано додатних десет милиона еура од пореза на доходак физичких лица, намијењених за финансирање сјевера Црне Горе.

Из ПЕС-а кажу и да измјена Закона о електронским комуникацијама има за циљ да "одблокира рад Агенције, која већ сада нема Савјет, а без кога се не могу донијети кључне одлуке за пословање Агенције".

"Одлагање примјене изгласаних закона, који су у складу са Уставом, оставља простор за сумњу у политички мотив с циљем саботирања нове парламентарне већине, што ће прузроковати штету с којом ће јавност имати прилику да се упозна. Не желећи да вјерујемо у те мотиве, увјерени у добронамјерност предсједника Црне Горе, можемо једино закључити да се ради о случајном, али неблаготворном, незнању", закључује се у непотписаном саопштењу ПЕС-а.

(Вијести)