Хроника | |||
Четири године од пада хеликоптера ВС, још увек нико "није одговоран" за смрт седам особа |
среда, 13. март 2019. | |
На данашњи дан пре четири године, у близини београдског аеродрома Никола Тесла срушио се хеликоптер Војске Србије Ми-17. Приликом пада хеликоптера живот је изгубило седам особа, а до данас нико није кажњен због тога што је у акцији спасавање новорођене бебе прекршен ланац командовања. У несрећи је страдао пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Драјић, механичар летач Иван Миладиновић, двојица здравствених радника – доктор Џевад Љајић и анестетичар Мирослав Веселиновић и петодневна беба из породице Адемовић.
Супруге погинулих здравствених радника из Новог Пазара Виолета Веселиновић и Сефка Љајић рекле су за Данас да су њихове породице након незгоде стамбено збринуте, као и да су њиховој деци додељене стипендије. Виолета Веселиновић је истакла за наш лист да је њена породица добила материјално обештећење, док Сефка Љајић није желела додатно да коментарише. С друге стране, нико од оних који су руководили акцијом спасавања животно угрожене бебе није одговарао због пада хеликоптера, иако су постојале индиције да је том приликом прекршен низ војних процедура. Између осталог, никада није одговорено због чега је беба пребацивана у Београд, а не у Ниш или Крагујевац, због чега је пилоту речено да слети у Сурчин, а не на Батајницу како је тражио, да ли су министри здравља и одбране чекали екипу на аеродрому како би искористили догађај у пропагандне сврхе… Додуше, покренут је дисциплински поступак против генерала авијације Ранка Живака и Предрага Бандића, али је њихова казна забране напредовања од две године поништена у вишем степену. Данас је у току јучерашњег дана покушао од Министарства одбране да сазна у којој је фази дисциплински поступак против њих, али одговори до краја дана нису стигли. Бандић је у марту 2017. године именован за шефа Војне мисије Србије при НАТО-у, док је Ранко Живак пензионисан са позиције команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Када је у питању кривична одговорност, Више тужилаштво у Београду је у јуну 2016. године установило да у несрећи она не постоји. „Након завршеног предистражног поступка… тужилаштво је нашло да нема места покретању кривичног поступка у односу на лица која су учествовала у припремању и извршењу задатка, јер није утврђено да су са умишљајем или из нехата у конкретном случају предузете радње које би представљале елементе било ког кривичног дела. У предистражном поступку је утврђено да је у ланцу командовања приликом планирања и припреме задатка, дошло до пропуста који немају кривично правну, већ евентуално дисциплинску тежину“, тврдили су из тужилаштва. Исто је пре тужилаштва установио и тадашњи премијер Александар Вучић, рекавши да „не да Лончара и Гашића“. Гашић је нешто касније смењен са места министра одбране због увреде новинарке Б92, али је годину и по дана касније постављен за директора БИА. Лончар је и даље на позицији министра здравља. Налази комисије Након несреће, две војне комисије су испитивале њене узроке. Главну кривицу свалили су на посаду хеликоптера, тврдећи да је код појединих чланова пронађен алкохол у крви. Комисија ваздухопловства такође је закључила да, уз вођу ваздухоплова, другог пилота и техничара, део одговорности сноси и Бандић због пропуста у организацији лета, док је комисија Генералштаба навела да је Живак одговоран, јер није известио начелника Генералштаба Љубишу Диковића о реализацији задатка. (Данас) |