Centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije u Orašcu. Obeležavanju prisustvuju Vučević, Brnabić, Gašić

Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Dan se kao državni praznik slavi od 2002. godine. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održava se u Orašcu.

Vučević: Srbija će ostati slobodarska i neutralna iako mnogima to ne odgovara

Premijer Miloš Vučević poručio je tokom centralne državne ceremonije povodom Dana državnosti Srbije u Orašcu da danas kada obeležavamo Sretenje Gospodnje, ujedno slavimo i naše sretenje sa slobodom i istakao da nas zavet te slobode i danas opominje koliko budno moramo stražariti da sačuvamo svoju nezavisnost.

"Mnogima danas ne odgovara slobodarska i neutralna Srbija, a ja im sa ovog mesta poručujem da će Srbija to ostati jer to želi većina njenih građana. Ma kakve pritiske nam pravili, Srbija nikada neće priznati otimanje svoje teritorije, Kosova i Metohije, niti će ugroziti svoje prijateljstvo sa tradicionalnim saveznicima. To je zavet Karađorđevih ustanika, to je dug koji svi imamo prema slobodi", naglasio je Vučević.

Kako je naveo, sada već davne 1804. godine u Orašcu sabrali su se prognani, tlačeni i poniženi kako bi doneli sudbinske odluke.

"Predaja nije bila opcija, kao što nije ni danas, kao što neće biti ni u budućnosti. Narod je rešio da brani svoju slobodu po svaku cenu, jer je dobro znao da će ga svaka druga odluka vratiti u ropstvo", naveo je.

Prema rečima premijera u tom teškom istorijskom momentu, ustanici su se okupili oko svog vožda Karađorđa Petrovića.

"Nakon buđenja u Orašcu, ustanak se rasplamsao svom snagom. Uz ogromnu žrtvu i stradanje postavljeni su temelji izgradnje moderne srpske države, ali i temelji slobode drugih balkanskih naroda", istakao je Vučević.

Centralna državna ceremonija u Orašcu

U Orašcu počela centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju predvodi predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević kao izaslanik predsednika Republike.

Na početku je održan pomen za ustanike koji su na Sretenje 1804. godine podigli Prvi srpski ustanak. Potom su Vučević i Višković položili vence na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu, a usledilo je intoniranje himne Bože pravde.

Obeležavanju Dana državnosti prisustvuju predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, kao i ministri odbrane Bratislav Gašić, informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, ministar kulture Nikola Selaković, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski.

U znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak moderne srpske države, Srbija obeležava Dan državnosti – Sretenje. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održana je u Orašcu.

Brnabić: Sretenje da nam bude podsticaj da zajedno radimo za dobrobit otadžbine

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić čestitala je građanima Sretenje - Dan državnosti Srbije, poručujući da bi ovaj veliki praznik trebalo da bude podsticaj za sve da nastavimo da radimo za dobrobit otadžbine i zajednice, u duhu sloge i patriotizma.

Brnabić je na nalogu na Instagramu navela da je danas važno da se setimo istorije koja nas je oblikovala i vrednosti koje čine temelj naše nacije.

"Ovaj praznik nas podseća na odlučnost naših predaka i njihovu borbu za slobodu, pravdu i dostojanstvo. Sretenje je simbol jedinstva i zajedništva srpskog naroda i danas, više nego ikad, važno je da nastavimo da gradimo budućnost na istim tim principima", navela je Brnabićeva.

Kako je dodala, jedinstvo je najveća snaga u suočavanju sa izazovima.

"Zajedno, kao jedan narod, moramo da nastavimo da gradimo snažnu i prosperitetnu Srbiju za sve naše građane. Živela Srbija", poručila je.

Na Sretenje 1804. godine, pre 221 godinu, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.

To je bila dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791.

Prva zajednička proslava Srbije i Srpske

Sretenjska akademija održana je u Banjaluci, čime su Republika Srpska i Srbija ove godine prvi put zajedno obeležile Sretenje pod sloganom "Sabornost i ponos".

Zajedničko obeležavanje Dana državnosti Srbije i Dana državnosti Republike Srpske, jedan je od zaključaka Deklaracije usvojene na Svesrpskom saboru prošlog leta u Beogradu.

Njegov izbor izvesno je bio i posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao.

Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je, takođe, vešt trgovac stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.

Bilo je poznato i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.

Na zboru u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, odlučeno je da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u Beogradskom pašaluku.

Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.

Seča knezova

Neposredan povod, bio je teror dahija poznat kao Seča knezova, uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima.

Teror dahija je tada, umesto da sputa buntovnost Srba, zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Prethodno su, 1801. godine, ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804.

Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo Pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje, Podrinje, odakle se buna nadalje širila prema jugu.

Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav. Posekao ih je vojvoda Milenko Stojković, jula 1804. godine, na dunavskom ostrvu Ada Kale, u Đerdapu.

Počasna artiljerijska paljba

Povodom obeležavanja 15. februara – Dana državnosti, pripadnici Garde Vojske Srbije su u petak istovremeno izvršili počasnu artiljerijsku paljbu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Odstranjivanje dahija dogodilo se uz podršku predstavnika legitimnih vlasti na Bosforu.

U prvoj fazi ustanka bitan momenat bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. godine, kada su ustanici potukli vojsku Hafiz-paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine.

Ishod Prvog srpskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.

Rusija se tada, suočena sa Napoleonovom invazijom, okreće ratu protiv Francuza i široku koaliciju koju su oni predvodili.

Turska je Karađorđev ustanak ugušila 1813. Usledio je egzodus ustaničkih prvaka, i samog Karađorđa, potucanje "od nemila do nedraga" po Austriji i Rusiji.

U Srbiji, Turci u to vreme sprovode strahovit, neopisiv teror.

Pošto namera primirivanja ustanika autoritetom Bećir-paše iz Bosne nije donela rezultate, sultan na Srbe šalje Hafiz-pašu. Bio je to prelomni momenat, jer od njegovog poraza na Ivankovcu postaje nesumnjivo da su Srbi u ustanku protiv turske vlasti uopšte.

Usledila je Hadži Prodanova buna 1814. i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.

Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.

Srpskom revolucijom, takođe, započinje i proces oslobađanja hrišćanskih naroda Jugoistočne Evrope od Turske. Ustanak Grka 1821. usledio je po srpskom uzoru.

Borba Srba za nezavisnost, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama kasnije, pored ostalog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804–1813), u sklopu obnove srpske državnosti, ustrojio je i niz važnih institucija, neophodnih za postupno oblikovanje državnog ustrojstva, počev od heraldičkih znamenja, pa do Velike škole, najviše zaslugom Dositeja Obradovića, prvog ministra (popečitelja) prosvete obnovljene Srbije, što se uzima kao daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Prvi Ustav Kneževine Srbije

Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835. godine, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.

Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina "ustav". Prethodno je korišćen termin "konstitucija", čemu je, uostalom, pridavano maglovito značenje.

Sretenjska akademija u Kragujevcu

U Kragujevcu u Staroj skupštini je u petak održana Sretenjska akademija, kojom je obeleženo 190 godina od usvajanja Sretenjskog ustava 15. februara 1835. godine.

Davidović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila.

U to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave, a upravo su te zemlje izvršile pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.

Na snazi bio samo 55 dana

Ustrojen po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske, odnosno Belgije, Davidovićev ustav, iako usvojen, ostao je formalno na snazi svega 55 dana.

Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja i sadržao je 142 člana.

Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast.

Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja i punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.

Poređenja radi, u Habzburškoj monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49. godine, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac, Dimitrije Davidović, bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.

Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, bio je krajnje slobodouman, osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

(RTS)