Čedomir Popov: Vojvodina nije ni geografska ni politička celina

Prirodno je da Vojvodina bude u sastavu Srbije, kako zbog toga što je 70 odsto njenog stanovništva srpsko, tako i zbog mnogih istorijskih razloga, izjavio je istoričar akademik Čedomir Popov,u Novom Sadu na predstavljanju kapitalnog dela „Vojvodina”, koje je fototipski objavila izdavačka kuća „Prometej”.

Popov je kazao da je Vojvodina u suštini celina mentaliteta i zavičajnosti, a ne geografska i politička celina, i da stoga ne može biti samostalna.

Vojvodina „ne može da pripadne nekoj drugoj državi, niti da bude sama država, jer nema ni državotvornu tradiciju niti etničku koherenciju”, ali kao multietnička, multikonfesionalna i multikulturna zajednica prirodno je da bude u sastavu srpske države, naglasio je Popov.

To pokazuje i ovo izuzetno vredno i obimno dvotomno delo Istorijskog društva Novog Sada iz 1939. godine, koje ima višestruki naučni i politički značaj, jer pokazuje puteve i pravce razvoja ovog dela južne Panonije od praistorije do kraja 18. veka, istakao je Popov.

U knjizi, koju je radio tim značajnih istoričara između dva rata, na čelu sa Stanojem Stanojevićem, a posle njegove smrti 1938. godine uredio Dušan J. Popović, „pokazano je da je prostor Vojvodine jedna otvorena teritorija, izložena jasnim kretanjima, doseljavanjima i odseljavanjima i da je to, uz njen agrarni karakter, jedina pojava dugog trajanja koja ne prestaje”.

Preko prostora današnje Vojvodine, kroz istoriju je prošlo mnoštvo etničkih grupa, na njemu je bilo mnogo država i režima „i u svim tim uslovima stvoren je jedan etnički, nacionalni i verski konglomerat koji je uspeo, svaki za sebe, da se odbrani”, ukazao je akademik Popov.

On je naglasio da to potvrđuje da je Vojvodina „celina, ni geografska ni politička - nego ekonomska i duhovna”, i dodao da na osnovu tog dela može da se razmišlja gde su koreni Vojvodine i dokle dosežu njene granice.

„Koren Vojvodine i ideja o autonomiji to je srpsko pitanje sve do 1918. godin”, istakao je Popov, podsetivši da su se samo Srbi za to borili i to još od 1691. godine, kada su se prvi put pojavili na teritoriji Pešte, bežeći od Turaka.

Ta borba je nastavljena kroz burna zbivanja potonjih vekova, u kojima je taj prostor uvek bio „periferija nekih država”, a tek od 1945. godine je Vojvodina geografski obeležena celina, kao severna pokrajina Republike Srbije, naveo je Popov.

Iz ovih, kao i kasnije napisanih knjiga, proističe, kako je rekao, da je Vojvodina „mentalitet i izrazito snažno osećanje zavičajnosti”, odnosno osećaj posebnosti i lokal-patriotizma njenih stanovnika, makar živeli u svojoj nacionalnoj državi.

Popov je pozvao nove generacije istoričara da formiraju tim koji će, na osnovu rezultata svojih velikih prethodnika, završiti ovo veliko delo i istoriju Vojvodine dovesti makar do kraja Drugog svetskog rata, ukoliko zbog poštovanja istorijske distance ne budu hteli da ulaze u kasnija politička pitanja.

(Tanjug)