Početna strana > Hronika > Čedomir Popov: Odvajanjem od Srbije nestala bi Vojvodina
Hronika

Čedomir Popov: Odvajanjem od Srbije nestala bi Vojvodina

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 18. maj 2009.

Više puta u istoriji, Srbi su gubili osećaj za jedinstvo, i otuda, umesto izgradnjom odnosa sa drugim nacijama, bili su zaokupljeni sobom. Taj nesporazum Srba sa Srbima rasplamsava se i danas, u eri hegemonističkog globalizma, koji diktiraju moćne sile, meljući sve, pa i narode koji im se nađu na putu. I baš sada, u tom vrtložnom i presudnom vremenu, naša matična država podeljena je na dve Srbije - upozorava, u intervjuu "Večernjim novostima", akademik, ugledni istoričar i predsednik Matice srpske u Novom Sadu dr Čedomir Popov. Na pitanje novinara mogu li se te nedaće srpskog naroda, najzad, prevazići, Popov kaže:

- Rascep je toliko produbljen da sve više ugrožavaju naš nacionalni identitet i opstanak. Ali, treba se nadati, jer to je imperativ ovog nemilosrdnog vremena. Tu nije u pitanju samo dostojanstvo, već su u pitanju i egzistencija i život nacije, izbegavanje sudbine nedefinisanog stanovništva "ovih prostora" i pripadnika otuđenih, anonimnih individua, bez istorije, vere i jezika. Od takve sudbine, kaže Lešek Kolakovski, mogu da se izbave samo narodi koji u sebi nađu jedinstva, snage i volje da joj se odupru.

Čedomir Popov je mišljenja da se “na nesreću” može govoriti o dve Vojvodine

- Jedna Vojvodina želi da ostane na putu svojih predaka iz Austrougarske, trajno sjedinjena s maticom Srbijom, a druga kao da se trudi da te veze kida, jednu po jednu, da ih što više razmekša. Ni ovde Srbi nisu složni, i Vojvodina je raspolućena.

Čedomir Popov je prokomentarisao i primetan izostanak najviših političkih predstavnika Republike i Pokrajine na svečanostima povodom najvažnijih datuma Matice srpske, najstarije srpske kulturne institucije osnovane 1826. u Pešti:

- To traje bezmalo godinu dana, otkad sam izabran za predsednika Matice. Možda im smeta to što mene prati glas srpskog nacionaliste. Toga se ne stidim, naprotiv. Kod nas je namerno plasirana zabluda da nacionalisti poštuju samo svoju naciju a netrpeljivi su prema ostalim nacijama. Ne, to rade šovinisti.

I to će vam reći svaki Francuz, Nemac ili Englez.

Još 2002. godine, kada je akademik Aleksandar Fira pripremao "osnovni zakon", Čedomir Popov je upozoravao da on nudi Vojvodini državnost "na tacni". A o Predlogu vojvođanskog statuta, Popov kaže:

- Ovaj statut ne bi bio tragično loš da nije u njemu nekoliko stvari. Ne može autonomna oblast, pokrajina ili regija da ima atribute suverene države, da pravi posebne međudržavne ugovore, da ima predstavnike u inostranstvu... Ovaj statut odraz je loše atmosfere prisutne poslednjih godina, u kojoj se Vojvodina pogađa sa Srbijom. Ta atmosfera zahvata nedovoljno obavešten svet, stvaraju se pogrešne predstave o tome kako Srbija iscrpljuje Vojvodinu. Zaboravlja se da je Vojvodina, kao i cela Srbija, ekonomski devastirana u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, a ne poslednjih godina.

Na novinarsko pitanje koje su prirodne koordinate autonomije Vojvodine, Popov je rekao:

- Logično je da Vojvodina ima svoje izvorne prihode kojima finansira svoje socijalne programe, zdravstvo i kulturu, kako Srba, tako i nacionalnih manjina. U Predlogu statuta, u jednoj rečenici tvrdi se da je Vojvodina deo Srbije, a ujedno i evropska regija. To je kontradikcija, besmislica. Pokrajina u Evropu može i treba da ide sa svojom državom Srbijom. Pa, nijedan Nemac neće vam reći - ja sam iz te i te regije koja je u sastavu Nemačke. To je besmislica.

Za Popova bi odvajanje od Srbije moglo da bude pogubno, prvenstveno za Vojvodinu.

- Odvajanjem bi nestala Vojvodina, a ne Srbija, jer Srbija je kroz istoriju opstajala bez Vojvodine. Ne treba zaboraviti da, osim onog kratkog perioda srpskog vojvodstva iz 1848. u okviru Austrougarske, Vojvodina nikada formalnopravno nije bila samostalna do 1945. godine. U tom smislu, težnja da se prikaže tradicija samostalnosti Vojvodine nema istorijsko utemeljenje.
Za mene je autonomija vrlo izrazito osećanje posebne zavičajnosti. Srce mi i danas zaigra kada pređem Tisu. Volim Zrenjanin, mada sam tamo proveo samo detinjstvo. Ali, to uopšte ne podrazumeva i težnju da se mi odvojimo od Srbije.

(Večernje novosti)