Čedomir Jovanović: Kosovo nije menica za EU

Beograd - Sve što smo radili poslednje tri godine pomažući zemlji da dobije kandidaturu, ne sme biti prokockano. Još ima prostora za razuman dijalog, a ako on ne uspe, građani će na izbore, gde će odlučiti da li žele da se vratimo u 2008. kada smo bili na korak do gubitka šanse da postanemo normalna zemlja, kaže Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, u razgovoru za Danas.

Da li vas je iznenadila izjava predsednika Tadića da postoji mogućnost da Srbija do kraja godine ne dobije status kandidata i datum za početak pregovora?

- Na taj rizik je LDP upozoravao, uporno tražeći napuštanje politike koja nas gura u neodrživu poziciju. To nije iznenađenje, posle stalnog hodanja po ivici, zakasnelog ispunjavanja uslova, uvek uz stres za društvo. Za građane ovo jeste šok, koji ne mora da bude loš. Razbijena je iluzija da je kandidatura gotova stvar, koja je zavladala posle hapšenja Mladića.

Mislite li da je njegova procena realna?

- Jeste, i mislim da predsednik ima obavezu da saopšti sve posledice takvog scenarija. Ekonomske, političke, psihološke, civilizacijske, nacionalne…

Kako objašnjavate Tadićev stav da Srbija ne može da plaća ulazak u EU odricanjem od Kosova, to jest kosovskih Srba i institucija Srbije na KiM?

- Kosovo nije menica za EU, jer ona nema pokriće. Srbija nema kontrolu nad Kosovom, niti će ona ikada biti moguća. Ne postoji promil šansi, kao što ne postoji ni promil ljudi koji toga nije svestan. Već šest godina LDP upozorava na to i predlaže drugačiju politiku. Ima načina da pomognemo kosovskim Srbima, a Srbi ne žive samo na severu. Skoro jednak broj, u težim uslovima, živi južno od Ibra i po enklavama. Oni nisu topovsko meso i nisu manje vredni od onih koji su u stanju da naprave barikadu na putu. O njima niko ne govori, iako su uspeli da se organizuju, učestvuju na izborima, ostvare napredak, dok su odavde nazivani izdajnicima.

Kako ste doživeli poruke Angele Merkel u Beogradu?

- Kao politiku čistih računa, koja, čak i sada, daje prostor da je kao zemlja iskoristimo. Naš interes je da rešimo pitanje protoka robe, jer sada trpimo štetu od 350 miliona evra i upropaštavamo naše firme, ceo jug Srbije. Kada je reč o institucijama, naravno da kosovski Srbi moraju da imaju bolnice i škole, ali im ne trebaju fiktivni odbornici i opštinari. Neke od administrativnih institucija su samo trošak, a postoje i one koje su mehanizam za finansijske i političke zloupotrebe. Ni ministar za Kosovo ne ume da kaže koliko novca odlazi u taj „sistem“. Konačno, ispostave naših javnih preduzeća neće spasiti Srbe, kao što nisu spasile ni nas ovde. Ako sve služi da bi Srbi primali novčane naknade, onda to možemo da činimo i direktno iz budžeta, uz konačno aktiviranje mogućnosti iz Ahtisarijevog plana. Nema potrebe za posrednicima koji, često na sumnjiv način, upravljaju novcem koji jedva nalazimo.

Ako biste se našli pred uslovom koji je njemu “izručen”, kako biste reagovali?

- Tražio bih od građana i proevropskih stranaka podršku za teške odluke. Vekovima je naše prokletstvo što ne uspevamo da dovršimo započete poslove. Iza toga uvek usledi depresija, lutanje, propadanje i nepovratni gubitak vremena. Bio bih vrlo jasan u poruci da ćemo potonuti u svakom smislu ako se zaustave evropske integracije. Za svaku odluku kojom bismo to izbegli i Tadić bi imao podršku LDP-a.

Tadić je jasno izjavio da ostaje pri politici “i Kosovo i EU”, jer veruje u nju i jer su je građani dva puta podržali na izborima. Šta o tome mislite? Da li se Srbija, kako se tumači u domaćoj javnosti, konačno našla pred izborom “ili Kosovo ili EU”?

- Ta politika je bila atraktivna kao slogan, ali je sada suočena sa zidom. Nema merila za uspeh politike „i Kosovo i EU“. Ako na registarskoj tablici Kosova bude prekriveno slovo „R“ koje označava reč “Republika”, da li smo time stekli suverenitet, a ako odustanemo od stotina direktora, načelnika u opštinama, fingiranja državne administracije, onda znači da smo predali Kosovo? To je mistifikacija. Ne mislim da nju proizvodi Tadić, čak verujem da u paralelnim strukturama ima mnogo njegovih žestokih protivnika, sabotera normalne budućnosti, trgovaca patriotizmom, pa i krugova sklonih izazivanju haosa. To smo već gledali u “SAO Krajinama” početkom devedesetih. Epilog znamo – izbeglički kampovi i rastureni životi.

Hoće li LDP na neki način da se suprotstavi ovoj politici DS? I kako?

- Ako je nova politika poigravanje sa jedinim normalnim projektom modernizacije, onda je logično i pošteno da kažu da će SNS biti njihov prirodan partner za to. Ne treba nam ovaj haos u kojem su prve reakcije vlasti bile inspirisane recikliranim Koštuničinim porukama, a sada je navodno znak smirivanja to što se predsednik, naknadno, vraća na pozicije na kojima je bio pre posete Merkelove. Misija LDP je da stvori magnetizam i okupi sve koji razumeju da evropske ideje, sve što smo radili poslednje tri godine pomažući zemlji da dobije kandidaturu, ne sme biti prokockano. Još ima prostora za razuman dijalog, a ako on ne uspe, građani će na izbore, gde će odlučiti da li žele da se vratimo u 2008. kada smo bili na korak od gubitka šanse da postanemo normalna zemlja. I sada će, kao i tada, ljudi odbaciti ideju izolacije Srbije i daljeg propadanja.

(Danas)