Čedomir Čupić: Poseta Makrona Srbiji nije bila ni istorijska, ni strateška, već trgovačka i kalkulantska - ovako se dolazi u kolonije. Litijum je pitanje života i smrti

Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji nije bila ni istorijska, ni strateška, već trgovačka i kalkulantska, te da se ovako dolazi u kolonije, smatra Čedomir Čupić, profesor FPN-a u penziji. Dodaje da će prodaja koja je ugovorena znači novo i veliko zaduživanje, koje buduće generacije možda neće ni moći da otplate, i postavlja pitanje da li je Evropa odlučila da Srbija postane prostor za đubrište.

„Ovo nije poseta Francuske kao države. Francuska, koja je od koje počinje moderna demokratija. Celo čovečanstvo je pogledalo u Francusku i vrednosti kao što su sloboda, bratstvo i jednakost. I sad imate predsednika Francuske koji dolazi u zemlju u kojoj ništa od demokratije ne funkcioniše, gde je predsednik uzurpirao svu vlast. To je jedan kalkulantski posao Makrona koji je došao ovde da proda avione, eventualno buduću nuklearnu elektranu“, kazao je Čedomir Čupić.

Makron je rekao da je EU potrebna jaka i demokratska Srbija, a Čupić smatra da su to fraze.

„Vi kažete potrebna je demokratska Srbija, a onda dođete kod jednog autokrate. Znate, ovako velike sile dolaze u svoje bivše kolonije“, kazao je.

„Rafali bi imali smisla da je Srbija u NATO“

Dodao je da nema ništa protiv kupovine „rafala“, da smo mi u NATO-u.

„Onda bismo imali određene obaveze, ali bi i NATO imao prema nama obaveze. Šta znače ti avioni za Srbiju? Srbiju koja je okružena NATO državama, šta će ona, neke otpore da pruža?“, pita Čupić.

Da je Makron došao i rekao „morate da uđete u NATO pakt, pa ćemo onda pričati o avionima“, mogli bi se govoriti o nekom pristupu.

„Ali šta znače ti avioni zemlji koja je neutralna i čija tehnologija onda u potpunosti zavisi od Francuske? Oni sutra mogu da vam prosto ne daju delove. Moramo biti realni, ovo je jedna trgovina i mi se ovde strašno zadužujemo“, rekao je.

„Imamo pravo da pitamo Evropu – zašto dolazite da podržite nešto što je nenormalno“

Čupić kaže da ovde ljudi gube osnovne realnosti.

„Sećate se da je na završetku karijere Merkelova došla ovde da se oprosti sa Vučićem, sa jednim autokratom, koji je zloupotrebio vlast? Pa je li to jedna poruka jedne Nemačke, zemlje jednog Getea ili Hegela? Da ne govorim sada o njihovim politikama koje su bile katastrofa. Ovo nije ekonomija! To je trgovina! To je goli interes! I kada je o ekonomiji reč mi možemo da kažemo ‘izvinite, ali mi branimo naše demokratske vrednosti, nećemo da se bavimo ekonomijom nekih autokrata koji bi preko ekonomskih načina da održe svoju vlast'“, naveo je on.

Čupić je rekao da se od najrazvijenijih zemalja može nešto naučiti, ali da imamo pravo da pitamo – zašto dolazite da podržite nešto što je nenormalno?

„Rusija ni ne zna za Srbiju, ona ovde više nema nikakav interes“

Upitan o komentarima da Makronova poseta udaljava Srbiju od Rusije, Čupić ističe da Rusija ne računa na Srbiju.

„Bio sam nekada u Sovjetskom savezu – oni ni ne znaju za Srbiju. Rusija je moćna sila, ona samo zna za Ameriku i za dolar. Inače, sadašnja Rusija, ona je u stvari američki način kapitalizma, nije evropski. To što oni izjavljuju njihovi političari, portparoli, to je čačkalica. Oni čačkaju, ovde se sa nama igraju. Politička realnost je nešto sasvim drugo – Rusi nikakav interes ovde nemaju. I cela ta priča o veta i Kosova – na Kosovu je sve završeno, svaki dan su tu nova obeležja državnosti“, rekao je.

Priča o prijateljstvu Srbije i Rusije su ideološke mantre, smatra.

„Vidite šta se s Evropom dešava, jer je sada u velikoj energetskoj zavisnosti od Amerike. Evropa ne može ništa da odluči. Amerika odlučuje. Sećate li se sećate, između ostaloga, kad smo otvarali poglavlja, pa je Holandija rekla da ne mogu da se otvore, ali je onda u Brisel došla Hilari Klinton, koja je tada bila ministar spoljnih poslova, te je premijer van parlamenta Holandije glasao da se otvore pristupna poglavlja? To je pitanje moći. Najmoćnije su u ovom trenu Sjedinjene Američke Države i Rusija. Mi spadamo u nemoćne zemlje i s nama se igra“, naveo je.

„Je li sada Evropa odredila Srbiju za đubrište?“

On je podsetio na nemačku sekretarku koja je rekla da se litijum neće rudariti u Nemačkoj jer ne postoji tehnologija koja bi taj proces učinila bezbednim, ali onda i da litijum treba da se kopa u Srbiji.

„Pa šta je, Srbija će biti u Evropi? Znate, u svakoj kući imate neki deo za đubrište. Je li sada Evropa odredila Srbiju za đubrište? Pogledajte Bor na šta liči. Hoće li to sutra, kad Kineze odnesu sve što tamo ima, hoće li to da se pretvori u mesto za nuklearni otpad? Hoće li Srbija biti mesto za nuklearni otpad?“, pitao je.

Čupić ističe da ne govori protiv Zapada, da Srbija ne može bez Zapada i da se poziva na najveće vrednosti koje je Zapad ima.

„Ali ne treba da prihvatimo trenutne političare i trenutne politike. Merkelova je otišla, Makron će jednom da ode. Oni dolaze kod čoveka koji je u stanju da produži ko zna koliko svoj ostanak na vlasti. A njihovo je vreme ograničeno. Ja mislim da su oni dive ovim autokratama i svim tim ljudima koji uspevaju da na raznorazne načine produže politički život. Pa to je nenormalno“, naveo je on.

„Ovo više nije politika partijskih interesa, to je politika života i smrti“

Prodaja koja je tokom poseta dogovorena, ističe, još je jedno zaduživanje.

„Ova zemlja će u budućnosti toliko biti zadužena da naredne generacije to možda ne uspeju ni da vrate. Mi uništavamo buduće generacije“, podvukao je on.

Profesor navodi da je paradoks da je istovremeno sa privođenjem Vase Antića ovde došao Makron.

„Novica Antić je pre nekoliko dana izašao iz zatvora, krenuo je u Beograd da bi gostovao na jednoj televiziji, a onda mu inspektori zaustavljaju brata i on zbog brata mora da se vrati. Pa zašto danas? Zašto ti poreski organi nisu pre godinu dana, pre pola godine nešto uradili? To pokazuje jednu surovost. Oni sada gube svaki osećaj normalnosti. Ovde je represija, ljudi se ovde brane. Ovde više nije pitanje politike koja je vezana za uske interese partija. Ovo je sada politika života i smrti u Srbiji. Hoćemo li prihvatiti da sutra bude nam uništena priroda i da jednostavno odavde se mora bežati i seliti? To je pitanje“, kazao je on. 

Naveo je da se litijum u svetu vadi u pustinjama.

„Ovo je jedno suštinsko pitanje, pitanje života i smrti, politike života i smrti – da li smo odlučili da ovde uništimo sve i da jednostavno nastupi smrt stanovništva“, zaključio je on. 

(N1)