Britanski „Tajms“: Pentagon dao Ukrajini zeleno svetlo za napade dronovima unutar Rusije

Pentagon je prećutno podržao ukrajinske napade dugog dometa na ciljeve unutar Rusije nakon višestrukih raketnih udara predsednika Putina na kritičnu infrastrukturu Kijeva.

Otkako su u oktobru počeli svakodnevni napadi na civile, Pentagon je revidirao svoju procenu pretnje rata u Ukrajini. Ono što je najvažnije, ovo uključuje nove presude o tome da li bi isporuke oružja Kijevu mogle dovesti do vojne konfrontacije između Rusije i NATO-a.

Ovo predstavlja značajan razvoj događaja u devetomesečnom ratu između Ukrajine i Rusije, pri čemu je sada verovatnoća da će Vašington snabdevati Kijev oružjem većeg dometa .

„Još uvek koristimo iste eskalacijske kalkulacije, ali strah od eskalacije se promenio od početka“, rekao je američki izvor odbrane za Tajms. „Sada je drugačije. To je zato što se računica rata promenila kao rezultat patnje i brutalnosti kojima su Ukrajinci izloženi od strane Rusa.

Vašington je sada manje zabrinut da bi novi udari dugog dometa unutar Rusije mogli dovesti do dramatične eskalacije. Napadi iz osvete Moskve su do danas uključivali sve konvencionalne raketne napade na civilne ciljeve. Ranije je Pentagon bio oprezniji u pogledu Ukrajine koja napada Rusiju jer se plašio da će Kremlj uzvratiti taktičkim nuklearnim oružjem ili gađanjem susednih zemalja NATO-a.

Međutim, Vašington ne želi da se javno vidi da daje zeleno svetlo Kijevu za napad na rusko tlo. Njen stav o ukrajinskim napadima unutar Rusije definisao je ove nedelje Antoni Blinken, državni sekretar, koji je rekao: „Niti nismo ohrabrili niti omogućili Ukrajince da napadaju unutar Rusije.

Međutim, izvor iz američke odbrane je rekao: „Mi ne kažemo Kijevu: 'Nemojte da udarate Ruse [u Rusiji ili na Krimu]'. Ne možemo im reći šta da rade. Na njima je kako će koristiti svoje oružje. Ali kada koriste oružje koje smo mi isporučili, jedino na čemu insistiramo je da ukrajinska vojska bude u skladu sa međunarodnim ratnim zakonima i Ženevskim konvencijama.

„Ona su jedina ograničenja, ali to ne uključuje ciljanje ruskih porodica i atentata. Što se nas tiče, Ukrajina se pridržava.

U okviru ovih ograničenih ograničenja koje je postavio Pentagon, Kijev sada usvaja agresivniju, uporniju ofanzivu na ciljeve unutar Rusije. Ukrajina je bila oprezna da koristi sopstvene bespilotne letelice, a ne oružje koje je isporučilo SAD, za izvođenje napada. Bespilotne letelice, zasnovane na sovjetskim sistemima za nadzor Tupoljev TU-141 Striž razvijenim 1970-ih, reprogramirani su da bi im dali veći domet i značajnu municiju za lansiranje na maloj visini.

Modifikovani TU-141 raspoređeni su ove nedelje u tri napada na vojne baze 300 milja unutar ruske granice i na rezervoare goriva oko 80 milja preko ukrajinske granice, u svakom slučaju izbegavajući protivvazdušnu odbranu. Bespilotne letelice mogu da lete brzinom od 600 milja na sat na maloj visini, kao krstareće rakete.

Ukrajina i Amerika igraju opreznu igru u vezi sa ovim udarima, koji su dodali hrabri novi sastojak ratu bespilotnih letelica u devet meseci od ruske invazije. Pentagon odbija da daje bilo kakve javne izjave o napadima, dok je Kijev odbio da preuzme odgovornost.

Ako SAD odluče da isporuče Ukrajini oružje većeg dometa sposobnog da udari dublje u Rusiju, strah od potencijalne eskalacije mogao bi se dramatično povećati. Ali zvaničnici Pentagona su jasno stavili do znanja da se ozbiljno razmatraju zahtevi Kijeva za američko oružje većeg dometa, uključujući rakete i borbene bombardere koji bi mogli da se koriste za još efikasnije napade unutar Rusije ili okupiranog Krima.

„Ništa nije na stolu“, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane.

Oružje koje je visoko na listi želja Kijeva uključuje vojni taktički raketni sistem (ATACMS), koji ima domet od 190 milja i koji bi bio razorno efikasan ako bi se koristio u napadima dubokog prodora unutar Rusije.

Pentagon je, u razgovorima sa saveznicima u NATO-u, do sada odlagao odluku o tome da li će ponuditi hardver, a američki odbrambeni izvori neće biti zasnovani na izveštaju u Volstrit džurnalu koji tvrdi da M142 visokomobilni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) koji posluje u Ukrajini već nekoliko meseci je modifikovan kako bi sprečio da ispaljuje ATACMS.

Dron koji Ukrajina želi više od bilo kog drugog je američki MK-1C Grin Igl, koji ima domet od 250 milja, naoružan sa četiri Helfajr rakete ili osam Stinger raketa, može ostati u vazduhu više od 24 sata i opremljen je sofisticiranim izviđanjem. sistema.

Erik Edelman, koji je bio vrhunski stručnjak za politiku u Pentagonu i radio sa Stejt departmentom kao ambasador u Finskoj i Turskoj, veruje da kašnjenje u snabdevanju takvim sistemima oružja više nije održivo.

„Administracija je preterano samozastrašena perspektivom navodne eskalacione spirale koja je uglavnom iluzorna“, rekao je on. „Najbolja stvar za sve zainteresovane je da Ukrajinci mogu da pobede što je pre moguće. Zato ima smisla dati im ATACMS i Grin Egls i pomoći im da sastave i paket glavnih borbenih tenkova.”

Kada je ruska invazija počela 24. februara, američka politika naoružavanja Ukrajine bila je zasnovana na dva ključna principa: da se isporučeno američko oružje neće koristiti za napad na samu Rusiju; a izbor opreme bi bio uslovljen potrebom da se izbegne rat između NATO-a i Rusije. Cilj je bio da se naoruža Ukrajina da bi se odbranila od nezakonitog napada na njen suverenitet, a ne da se NATO suprotstavi Rusiji. Ali ta rana osetljivost je skoro nestala zbog ruskih napada na civile i manje zabrinutosti oko provociranja Kremlja.

„Za razliku od početka, sada smo spremni da damo mnogo više detalja o isporukama“, rekao je jedan izvor iz američke odbrane.

Na primer, prva pošiljka je uključivala prenosne sisteme protivvazdušne odbrane. Tek kasnije je Stejt department potvrdio da su Stingeri.

„U početku smo bili zabrinuti zbog toga što smo naveli da isporučujemo Stingerse zbog ožiljka koji je ostao od našeg snabdevanja ovim oružjem mudžahedinima protiv Rusa u Avganistanu“, rekao je izvor odbrane.

(thetimes.co.uk, agencije)