Британски „Тајмс“: Пентагон дао Украјини зелено светло за нападе дроновима унутар Русије

Пентагон је прећутно подржао украјинске нападе дугог домета на циљеве унутар Русије након вишеструких ракетних удара председника Путина на критичну инфраструктуру Кијева.

Откако су у октобру почели свакодневни напади на цивиле, Пентагон је ревидирао своју процену претње рата у Украјини. Оно што је најважније, ово укључује нове пресуде о томе да ли би испоруке оружја Кијеву могле довести до војне конфронтације између Русије и НАТО-а.

Ово представља значајан развој догађаја у деветомесечном рату између Украјине и Русије, при чему је сада вероватноћа да ће Вашингтон снабдевати Кијев оружјем већег домета .

„Још увек користимо исте ескалацијске калкулације, али страх од ескалације се променио од почетка“, рекао је амерички извор одбране за Тајмс. „Сада је другачије. То је зато што се рачуница рата променила као резултат патње и бруталности којима су Украјинци изложени од стране Руса.

Вашингтон је сада мање забринут да би нови удари дугог домета унутар Русије могли довести до драматичне ескалације. Напади из освете Москве су до данас укључивали све конвенционалне ракетне нападе на цивилне циљеве. Раније је Пентагон био опрезнији у погледу Украјине која напада Русију јер се плашио да ће Кремљ узвратити тактичким нуклеарним оружјем или гађањем суседних земаља НАТО-а.

Међутим, Вашингтон не жели да се јавно види да даје зелено светло Кијеву за напад на руско тло. Њен став о украјинским нападима унутар Русије дефинисао је ове недеље Антони Блинкен, државни секретар, који је рекао: „Нити нисмо охрабрили нити омогућили Украјинце да нападају унутар Русије.

Међутим, извор из америчке одбране је рекао: „Ми не кажемо Кијеву: 'Немојте да ударате Русе [у Русији или на Криму]'. Не можемо им рећи шта да раде. На њима је како ће користити своје оружје. Али када користе оружје које смо ми испоручили, једино на чему инсистирамо је да украјинска војска буде у складу са међународним ратним законима и Женевским конвенцијама.

„Она су једина ограничења, али то не укључује циљање руских породица и атентата. Што се нас тиче, Украјина се придржава.

У оквиру ових ограничених ограничења које је поставио Пентагон, Кијев сада усваја агресивнију, упорнију офанзиву на циљеве унутар Русије. Украјина је била опрезна да користи сопствене беспилотне летелице, а не оружје које је испоручило САД, за извођење напада. Беспилотне летелице, засноване на совјетским системима за надзор Тупољев ТУ-141 Стриж развијеним 1970-их, репрограмирани су да би им дали већи домет и значајну муницију за лансирање на малој висини.

Модификовани ТУ-141 распоређени су ове недеље у три напада на војне базе 300 миља унутар руске границе и на резервоаре горива око 80 миља преко украјинске границе, у сваком случају избегавајући противваздушну одбрану. Беспилотне летелице могу да лете брзином од 600 миља на сат на малој висини, као крстареће ракете.

Украјина и Америка играју опрезну игру у вези са овим ударима, који су додали храбри нови састојак рату беспилотних летелица у девет месеци од руске инвазије. Пентагон одбија да даје било какве јавне изјаве о нападима, док је Кијев одбио да преузме одговорност.

Ако САД одлуче да испоруче Украјини оружје већег домета способног да удари дубље у Русију, страх од потенцијалне ескалације могао би се драматично повећати. Али званичници Пентагона су јасно ставили до знања да се озбиљно разматрају захтеви Кијева за америчко оружје већег домета, укључујући ракете и борбене бомбардере који би могли да се користе за још ефикасније нападе унутар Русије или окупираног Крима.

„Ништа није на столу“, рекао је високи званичник америчке одбране.

Оружје које је високо на листи жеља Кијева укључује војни тактички ракетни систем (АТАЦМС), који има домет од 190 миља и који би био разорно ефикасан ако би се користио у нападима дубоког продора унутар Русије.

Пентагон је, у разговорима са савезницима у НАТО-у, до сада одлагао одлуку о томе да ли ће понудити хардвер, а амерички одбрамбени извори неће бити засновани на извештају у Волстрит џурналу који тврди да М142 високомобилни артиљеријски ракетни систем (ХИМАРС) који послује у Украјини већ неколико месеци је модификован како би спречио да испаљује АТАЦМС.

Дрон који Украјина жели више од било ког другог је амерички МК-1Ц Грин Игл, који има домет од 250 миља, наоружан са четири Хелфајр ракете или осам Стингер ракета, може остати у ваздуху више од 24 сата и опремљен је софистицираним извиђањем. система.

Ерик Еделман, који је био врхунски стручњак за политику у Пентагону и радио са Стејт департментом као амбасадор у Финској и Турској, верује да кашњење у снабдевању таквим системима оружја више није одрживо.

„Администрација је претерано самозастрашена перспективом наводне ескалационе спирале која је углавном илузорна“, рекао је он. „Најбоља ствар за све заинтересоване је да Украјинци могу да победе што је пре могуће. Зато има смисла дати им АТАЦМС и Грин Еглс и помоћи им да саставе и пакет главних борбених тенкова.”

Када је руска инвазија почела 24. фебруара, америчка политика наоружавања Украјине била је заснована на два кључна принципа: да се испоручено америчко оружје неће користити за напад на саму Русију; а избор опреме би био условљен потребом да се избегне рат између НАТО-а и Русије. Циљ је био да се наоружа Украјина да би се одбранила од незаконитог напада на њен суверенитет, а не да се НАТО супротстави Русији. Али та рана осетљивост је скоро нестала због руских напада на цивиле и мање забринутости око провоцирања Кремља.

„За разлику од почетка, сада смо спремни да дамо много више детаља о испорукама“, рекао је један извор из америчке одбране.

На пример, прва пошиљка је укључивала преносне системе противваздушне одбране. Тек касније је Стејт департмент потврдио да су Стингери.

„У почетку смо били забринути због тога што смо навели да испоручујемо Стингерсе због ожиљка који је остао од нашег снабдевања овим оружјем муџахединима против Руса у Авганистану“, рекао је извор одбране.

(thetimes.co.uk, агенције)