Početna strana > Hronika > Brisel: Oporavak privrede EU suviše spor i bolan
Hronika

Brisel: Oporavak privrede EU suviše spor i bolan

PDF Štampa El. pošta
utorak, 15. septembar 2009.

Iako je izlazak iz recesije na vidiku, ekonomiju Evropske unije do kraja 2009. godine očekuje pad od 4 procenta, saopšteno je u Briselu. Oporavak od recesije biće značajno otežan i porastom nezaposlenosti.

Samo u drugom kvartalu ove godine broj zaposlenih u EU je opao za 0,6 procenata. Svetska privreda polako izlazi iz krize. Pozitivne rezultate beleže ekonomije Kine, SAD, Japana, a i neke od zemalja EU „u plusu“ su, po prvi put posle dužeg vremena.

Prvi put od početka ekonomske krize stanje u ekonomiji EU predstavljeno je sa blagim optimizmom u Briselu. Komesar za ekonomska i monetarna pitanja Hoakin Almunija je izjavio:

„Završićemo 2009-tu godinu u boljoj poziciji nego što smo očekivali pre par meseci. To nam sada daje pozitivniji pogled kako na ostatak godine tako i na početak 2010.“

Međutim ovakva „pozitivna evolucija“ mora se prihvatiti sa dosta rezerve. Ona je u velikoj meri zasluga konkretnih stimulativnih paketa i pitanje je šta će se desiti kada se stimulativne mere jednom povuku.

Iako se situacija u evropskoj ekonomiji polako popravlja, javne finansije i tržište rada i dalje očekuju teški dani. Broj zaposlenih se u drugom kvartalu u evrozoni smanjio za 0,5 procenata,a u EU za 0,6 procenata. Evropa se tako danas bori sa najvećom stopom nezaposlenosti u poslednjih deset godina, a pun udarac ekonomske krize na tržište rada u Evropi se tek očekuje. Takođe očekuje se i da inflacija, na nivou EU, bude 0,9 procenata u 2009. godini.

Iz Evropske komisije upozoravaju da vrlo oprezno i mudro treba postupati u narednom periodu. Mere za borbu protiv ekonomske krize i dalje su na snazi, ali je u planu i izlazna strategija. Komesar Almunija je najavio:

„Razgovaraćemo do kraja 2009. godine o izlaznoj strategiji. Potrebno je da je definišemo ali i koordinišemo na evropskom nivou. I dalje moramo da budemo pripravni u borbi protiv krize, ali i politički opredeljeni da sarađujemo kako bi naše aktivnosti bile što efikasnije.“

Širom EU mogu se videti i razlike kada je u pitanju razvoj ekonomske situacije. Tako je recimo Nemačka privreda u poslednjem periodu zabeležila veći rast od prosečnog u EU, dok je istovremeno inflacija niža od evropskog proseka.

Očekuje se da nemačka privreda nastavi sa ovakvim pozitivnim tendencijama. Istovremeno poljska privreda koja je početkom godine beležila najveći rast, sada je usporena. Ekonomije u Španiji i Italiji idu ka stabilizaciji i polako se popravljaju, rečeno je pored ostalog u Briselu.

(Deutsche Welle)