Братунац: Парастос за страдале српске воjнике и цивиле у Подрињу

У Братунцу jе данас служен парастос за 3.267 српских воjника и цивила из средњег Подриња коjе су у протеклом рату убиле муслиманске снаге.

Парастос на гробљу у Братунцу служило jе братуначко-зворничко свештенство, а потом су венце код спомен-крста на братуначком гробљу положили Mиладин Драгичевић, изасланик председника Републике Српске Mилорада Додика, делегациjе Владе и Народне скупштине Српске, као и представници дипломатског кора и институциjа.

Парастосу jе присуствовао и саветник градоначелника Београда Mлађан Ђорђевић.

Пошту убиjеним Србима су одали и представници OХР-а, OEБС-а, Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организациjе Републике Српске, Савеза логораша, те Tрећег пешадиjског (Република Српска) пука Oружаних снага БиХ.

Програм централне манифестациjе, коjу у знак сећања на Србе убиjене у средњем Подрињу организуjе Oдбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, биће настављен у порти цркве Успења Пресвете Богородице у Братунцу где се очекуjе обраћање званичника.

У последњем рату на подручjу средњег Подриња, односно региjе Бирач, погинуло jе 3.267 српских воjника и цивила.

На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазjе и Сасе, те у Биљачи и Загонима код Братунца убиjено jе 69 српских цивила и воjника, а 22 су заробљена од коjих половина jош ниjе пронађена.

Наjвеће злочине муслимани из Сребренице током 1992. и 1993. године починили су у братуначким и сребреничким селима, и то у Бjеловцу, где jе само 14. децембра 1992. године убиjено 109 Срба, затим у Скеланима 16. jунаура 1993. године када jе убиjено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазjу на Петровдан 1992. године.

У Подравању 24. октобра 1992. године убиjено jе 57 Срба, а у Kравици на Божић 1993. године масакрирано jе 49 српских цивила.

За страдање Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу коjима jе било наjвише жена, деце и стараца, jош нико ниjе процесуиран.

Петар Ђокић: Убијани само зато што су Срби

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас у Братунцу да подаци о 3.267 погинулих Срба средњег Подриња, међу којима је велики број цивила, говоре о размјерама муслиманског злочина почињеног 1992. и почетком 1993.године.

Ђокић, који је и предсједником Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, оцијенио је да су Срби у посљедњем рату у БиХ нападани и убијани због националности и што су на вријеме препознали опасност и нису дозволили да их одводе у логоре као 1941. године.

Он је, приликом данашњег обиљежавања 21 године од српског страдања у средњем Подрињу, истакао да међународна јавност и судови минимализују српске, а увећевају жртве других страна.

"То је срамно као и чињеница да је Хашки трибунал ослободио главног протагонисту злочина на овом простору Насера Орића. Својим радом и пресудама Хашки трибунал и Суд БиХ се ругају и омаловажавају српске жртве", сматра Ђокић.

Ђокић је рекао да су над Србима у посљедњем рату почињени стравични злочини у средњем Подрињу и другим крајевима БиХ, те да Република Српска не пориче злочини почињени и над припадницима других народа већ тражо правду за све, али и одговорност за све починиоце злочина.

"Не могу Срби бити за све криви као што им се приписује. Република Српска и њене институције немају везе ни са једним злочином, а не амнестирамо починиоце злочина, без обзира из ког су народа", истакао је Ђокић.

Он је нагласио да се Српска противи селективној правди Хашког трибунала и Тужилаштва и Суда БиХ који осуђују само Србе, а ослобађају и упорно опструишу и не процесуирају починиоце злочина над Србима.

Ђокић је подсјетио да институције Републике Српске и српски представници у органима БиХ упорно траже да се промијени начин рада судова и од тога се неће одустати иако, се то опструише.

"Да се Срби нису организовали и створили Републику Српску не би опстали у БиХ", закључио је Ђокић.

Он је истакао да се не смије дозволити да Срби буду институционално слаби и државно неорганизовани.

"Српска је широка за све и никога не угрожава, а да није Републике Српске српски народ не би могао одати почаст и овако обиљежити годишњице својих страдања", поручио је Ђокић.

Он је напоменуо да други не поштују српске жртве и то показују неспремношћу да неко од бошњачких представника власти дође да се поклони жртвама.

"Ми поштујемо жртве других народа. Представници Српске сваке године присуствују комеморацији настрадалим Бошњацима 11.јула у Поточарима.

Поштујемо туговање породица, али не поштујемо политизацију тог догађаја и оптуживање српског народа, што изазива револт код нашег народа. Без поштивања свих жртава нема повјерења и помирења на овим просторима. Тражимо правду за све и пресуде за злочине, а не оптужбе које се скривају у ладицама", рекао је Ђокић.

Програм обиљежавања годишњице страдања 3.267 српских бораца и цивила у средњем Подрињу, међу којима и 69 погинулих на Петровдан 1992.године завршен је духовном академијом у порти братуначке цркве Успења пресвете Богородице.

У програму су наступили Камерни хор Музичке академије и Форум театар са солистима групе "Ђурђеви ступови" из Источног Сарајева.

Младен Грујичић: Међународна јавност занемарује српске, а фаворизује бошњачке жртве

Међународна јавност занемарује српске, а фаворизује бошњачке жртве из Сребренице, судови опструишу процесуирање осумњичених за почињене злочине над Србима, док Институт за тражење несталих БиХ опструише ексхумације несталих Срба, рекао је данас предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Младен Грујичић.

Грујичић је у Братунцу, на обиљежавању 21 године од српског страдања у средњем Подрињу, истакао да Бошњаци уз помоћ међународне заједнице упорно фалсификују историју на овом простору и да мора доћи вријеме да се то исправи.

Он је подсјетио на масовна српска страдања у овом крају од 20. априла 1992. до 16. јануара 1993. године за која нико није одговарао.

"Велика је бол изгубити члана породице, а још је већа када то неко негира као што судови и међународна заједница негирају српске жртве у протеклом рату", рекао је Грујичић.

Подсјећајући када су нападана и уништена српска села око Сребренице и Братунца и масовно убијани Срби, већином цивили, Грујичић је истакао да су тада многи родитељи остали без дјеце, а многи Срби и без комплетних породица као логораш Бране Вучетић из Бјеловца, Цветко Ристић из Кушића и многи други.

"Осуђујемо све злочине почињене над припадницима било ког народа и тражимо да сви починиоци одговарају, а не само Срби", рекао је Грујичић.

Он је нагласио да породице погинулих и несталих захтијевају да српски представници у власти прекину са праксом извињавања, јер се нико није извинио Србима за злочине почињене над припадницима овог народа.

Грујичић је позвао да се памте и не забораве српска страдања и српске жртве и да злочинце стигне казна.

Начелник братуначке општине Недељко Млађеновић рекао је да су Хашки трибунал и правосуђе БиХ понизили и минимизовали српске жртве у овом крају, те позвао све надлежне у Републици Српској да се учини све да се докаже истина о српском страдању.

"Од 3267 српских жртава у Бирчу, њих 1350 су са подручја Братунца и Сребренице, од којих половина цивила, које су свирепо убиле муслиманске снаге из Сребренице у њиховим селима и кућама, најчешће на вјерске празнике и за те злочине нико није одговарао", истакао је Млађеновић.

Он је указао да правосуђе БиХ стално врши притисак на око 300 људи из ове двије општине који се стално позивају у Сарајево да дају изјаве за страдање Бошњака 1995. године.

"Дјеца 50 осуђених немају од чега да живе и потребно је да друштво поведе бригу о породицама осуђеника", рекао је Млађеновић.

Он је позвао правосудне органе БиХ да раде професионално свој посао и затражио правду за све жртве, а не само за бошњачке, како је до сада суђено.

Вијенце код спомен-крста у братуначком гробљу положили су Миладин Драгичевић, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Петром Ђокићем, те Народне скупштине Српске и српски представници у институцијама БиХ.

Вјенце су положили замјеник амбасадора Русије у БиХ Алексеј Керестеџијанц, отправник послова у Амбасади Србије у БиХ Гордана Божић, као и оснивач "Наше Србије" Млађан Ђорђевић, који је и савјетник градоначелника Београда Драгана Ђиласа.

Пошту убијеним Србима су одали и представници ОХР-а, ОЕБС-а, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације Републике Српске, Савеза логораша, те Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Програм обиљежавања страдања 3267 српских бораца и цивила у средњем Подрињу, међу којима и 69 погинулих на Петровдан 1992. године, завршен је духовном академијом у порти братуначке цркве Успења пресвете Богородице.

(Срна-Танјуг)