Branko Pavlović: Sirija – dekonstrukcija istine

Povod za ovaj tekst je gostovanje DŽona Altermana (Jon B. Alterman), počasnog nosioca priznanja „Zbigniew Brzezinski Chair In Global Security & Geostrategy“ i starijeg (važnijeg) podpredsednika Centra za Strateške i međunarodne studije (ukratko čoveka intelektualno proizašlog iz doktrine Bžežinskog) na RT u emisiji „In to now“. Njegovo objašnjenje pojave Islamske države je sledeće: svuda gde imamo „proxy war“ imamo pojavu Islamske države. Inače odlična voditeljka Anissa Naouai je propustila da u neposrednom dijalogu razotkrije zamku ove „teorije“. To je tema ovog teksta.

Prvo, tzv. proxy war predpostavlja situaciju u kojoj se dve strane u sukobu koriste trećim subjektima za ostvarenje svojih ciljeva (najčešće radi ostvarivanja dominacije u regionu ili anuliranja uticaja suprotne sile). Međutim, u slučaju Sirije i Libije, reč je o grupacijama koje su se borile (u Siriji i danas bore) protiv vlada tih država.

Odatle sledi da se ovom sintagmom želi zamaskirati početni razlog sukoba, a to je promena režima u državama koje ne slušaju ili nedovoljno slušaju zapadne sile (NATO/SAD), izmišljanjem priče o „dvema stranama“ koje su instrumentalizovane od strane većih i važnijih političkih subjekata. Ne. Jedna strana je instrumentalizovana i ona pokušava da izvrši državni udar, za račun Amerike. Znajaću da radi za račun Amerike, ali smatrajući da će u datom trenutku uspeti da sprovede i isključivo svoje interese.

Drugo, pre pojave Islamske države (ID) kao veoma ozbiljne pretnje, uvek imamo intervenciju glavnih država NATO pakta, naravno pre svega Amerike. Nije tačno da iz haosa, koji naravno nastaje usled pokušaja državnog udara, finansiranog, opremljenog, obučenog i medijski podržanog od SAD/NATO/Francuska/Britanija, nastaje prostor za ID. Državne strukture uspevaju da se vojno izbore sa protivnicima. Kada se to dogodi, onda dolazi do direktne intervencije SAD/NATO. Dakle nema govora o ratovanju preko leđa trećih subjekata, nego se neposredno interveniše i tek onda nastaje prostor za ID zastrašujućih razmera.

Treće, u Siriji je Asad 2014. uspeo da ostvari značajne vojne pobede i onda dolazi do odluke Amerike (glasali i Senat i Kongres na predlog Obame) da se masovno dozvoli naoružavanje protivnika Asada i da se napravi koalicija koju će Amerika predvoditi u navodnim borbama protiv terorista. Od tog trenutka, ID duplira veličinu teritorije koju drži pod kontrolom zajedno sa drugim terorističkim organizacijama. Bez te intervencije Amerike, ID bi bila poražena u Siriji snagama sirijske armije.

Četvrto, Rusija interveniše u Siriji tek kada je ID zapretila da će pod kišobranom Amerike osvojiti celu Siriju i na osnovu poziva zvanične vlade Sirije. Dakle, Rusija se nije upuštala ni u kakve proxy ratove, nego je zvaničo, legalno, pomogla vladu suverene države Sirije u borbi protiv terorizma.

Peto, uključivanje Irana u borbama u Siriji sastoji se samo iz relativno skromne pomoći šiitskom stanovništvu, da bi se spasli. Da im ID ne bi svima odsekli glave. To nema nikavog značaja za pitanja režima u Siriji, niti Iran misli da može da tamo nametne svoje interese, pošto ubedljivu većinu stanovnika čine suniti, sekularni građani, hrišćani i Kurdi – kojima je nacionalno opredeljenje ispred religijskog. Njihov jedini cilj je da Sirija ne postane država pod kontrolom Amerike i nova pretnja po teritorijalni inegritet Irana. To je univerzalni interes i ne može se podvoditi pod proxy ratove.

Šesto, prebacivanje težišta sa uništavanja terorista, ID naročito, na pitanja kako da se uspostave odnosi među velikima kojima će se obezbediti usaglašenost oko „ključnih stavova“, a to će reći da se saglasimo sa strukturama koje vladaju Amerikom, kako to sugeriše sagovornik RT, postiže se posredno legitimizacija terorističkih grupa i njihovo posredno amnestiranje od odgovornosti. Nužno sledi razlikovanje „dobrih terorista“, oni ih nazivaju „umerenim“ i pravih (loših) terorista. Šta je to nego legitimizacija terorizma. Što bi jedan simpatični Britanac rekao: „Umereni teroristi su oni koji vam izvade samo pola srca“.

Dakle, iz kuhinje Bžežinskog nam stiže poruka da u svemu ovome što sam prethodno razmatrao nema ničeg značajnog, nego da se treba skoncentrisati na to kako da izbegnemo ratovanja preko trećih strana. Ko na vreme ne oseti pravi miris te kuhinje, završiće u njihovom loncu.

Da pojednostavimo: Amerika, Saudijska Arabija i Turska, organizuju, naoružavaju i finansiraju rušenje Asada u Siriji, sa ciljem porobljavanja ove države. U tome ne uspevaju, sve traje preterano dugo i polako snage Sirije napreduju ka vojnoj pobedi. Amerika direktno interveniše, navodno protiv ID, a suštinski isključivo protiv Asada, što se vidi po velikom napredovanju ID i drugih terorističkih organizacija u tom periodu od 18 meseci. Zatim Rusija na poziv Sirije interveniše i dolazi do sloma ID za 5 meseci. E tu onda dolazi Bžežinski, da nam objasni da ništa nije tako, stvaraju se geopolitičke teorije i razne misaone konstrukcije, sa samo jednim ciljem – dekonstrukcije istine.

(Fond strateške kulture)