Hronika | |||
Božo Prelević: Cela Savamala, sa sve „Beogradom na vodi“, je državni kriminal par ekselans. Još živimo u Jatagan-maloj, samo što imamo mobilne telefone |
petak, 18. februar 2022. | |
U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem, gostovao je pravnik i borac za pravnu državu Božidar Prelević, bivši sudija, Otporaš, advoka. I jedan od „ko-ministara“ unutrašnjih poslova unurašnjih poslova u prelaznoj vladi Milomira Minića od oktobra 2000 do januara 2001. Nakon formiranja vlade Zorana Đinđića, prešao je na mesto savetnika ministra ovog resora, zadužen za reformu i međunarodnu saradnju. 5. oktobra naredne godine je podneo ostavku na tu funkciju, ne želeći da učestvuje u sprovođenju politike koju je video kao štetnu, i koja je završila atentatom na premijera. 1. „Svi znali da će se atentat desiti i niko ništa nije radio da to spreči“ „Zato što sam non-stop kritikovao tadašnju vlast zbog kontakata koje su oni imali sa ljudima za koje sam ja mislio da će to loše da se završi (…) Nisu Surčin i Zemun izmišljeni posle, nego pre 5. Oktobra. To je mafija koja je kad smo mi došli već bila u beloj knjizi i koja je izvršila većinu ubistava u Srbiji. To je potpuno bilo jasno“, rekao je Prelević. On je objasnio da je Đinđić odlučio da najpre stabilizuje situaciju u zemlji, pa tek onda da se pozabavi organizovanim kriminalom, ali da „kada je on krenuo na njih, nije računao da su neki ljudi iz njegovog okruženja bili već jako dobri sa njima, i da su ovi imali već sve informacije, i onda je prošao jako loše. (…) Tačno 5. oktobra 2002. (manje od 6 meseci pred atentat), ja sam rekao: ’Hvala doviđenja’, i u svojoj ostavci napisao da će organizovani kriminal po prirodi stvari hteti na ovaj način da uđe u vlast, i da će se to završiti tragično. (…) To se videlo. I onda kada je Zoran krenuo na njih, on je tad u stvari ukapirao da ima oslabljen aparat. On je vrlo kasno zamenio ljude u državnoj bezbednosti i doveo Mišu Milićevića i Gorana Živaljevića. On je sve to prepustio Janjuševiću, Bebi (Popoviću), ceo taj bezbednosni sektor. Nije se on ozbiljno bavio time (…) Način na koji je uopšte završeno to suđenje govori da su oni svi znali da će se atentat desiti i da niko ništa nije radio, niti čuvao premijera.“, zaključio je Prelević. Prelević, koji je trenutno koordinator odbora za bezbednost „Skupštine slobodne Srbije“ bio je do 2003. godine šef trećeg stuba Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju, zadužen za ljudska prava, vojsku, policiju i pravosuđe, govorio je u emisiji i o planovima za atentate na njega samog, kao i o kontinuitetu državnog kriminala u protekle tri decenije. Govorio je o svom doprinosu borbi protiv tog kriminala, specijalnoj istražnoj jedinici „Poskok“ (a koja je rasformirana odmah nakon što je on otišao sa mesta ko-ministra) , koja je otvorila istrage o svim tadašnjim aferama i zaverama, ali i o svojim neuspesima da se odupre nedostatku političke volje da se država uredi i pročisti od kriminalnih elemenata. 2. „Cela Savamala, sa sve Beogradom na vodi, je državni kriminal par ekselans“ Beograd na vodi je jedno od današnjih oličenja ovog fenomena. „To je državni kriminal jer vi niste mogli da isključite struju, da pasivizujete policiju i unutrašnju kontrolu policije, uključite druge službe, da sve to uradite. Da napravite sporazum sa onim policajcem što je priznao (odgovornost za rušenje u Savamali), i sa tužiocem. To može samo vrh vlasti da napravi. Znači, cela Savamala, sa sve Beogradom na vodi, je par ekselans državni kriminal. (…) Vi ste kompaniji Beogradu na vodi dali takva prava kakva nema ni jedan građanin Srbije. Vi ste opljačkali Beograd. Vi ste im dali svu infrastrukturu na račun poreskih obveznika. Vi ste nekim, nazovi, strancima, nekim našim „Arapima“ omogućili da zarade milijarde. Pri čemu se uopšte ne vidi koji su to objekti koji pripadaju državi. Vi ne vidite koji je interes građana bio da tamo naprave ono ruglo. I odmah da vam kažem, svi koji se bave saobraćajem kažu da saobraćajnice tamo ne mogu da prime toliki broj ljudi. A oni sada traže da dodatno povise spratnost. Hoće da multiplikuju sopstvene milijarde“, rekao je Prelević i dodao da je donošenje leks specijalis-a o Beogradu na vodi predstavljalo suspenziju pravnog poretka Srbije.
U nastavku, Prelević je rekao da „Jovanjica nije jedina plantaža marihuane povezana sa vrhom vlasti“, iznevši navode koji politički establišment izjednačavaju sa kriminalnim. „Mi živimo u estetici Jatagan-male. Samo što još imamo mobilni telefon. To je isto. Dakle vi živite u jednom brlogu koji je napravila ova vlast“, podvukao je Prelević. 3. „Moramo da uradimo sve da ovoj vlasti vidimo leđa u Beogradu i da opozicija osvoji što više mandata u republičkom parlamentu. Ukoliko na predsedničkim izborima bude drugog kruga, to bi moglo da bude šansa za Srbiju“ Upitan kako vidi kraj aktuelnog režima, Prelević je odgovorio da „mi moramo da uradimo sve da ovoj vlasti vidimo leđa u Beogradu i da opozicija osvoji što više mandata u republičkom parlamentu. Ovde je glavni problem to što neke stranke mogu ostati ispod cenzusa…
Ja mislim da se opozicija mora na neki način prepakovati tako da što manje ljudi bude na ivici cenzusa“, rekao je Prelević, okarakterisavši kao katastrofalno to što je na prethodnim izborima oko 20% glasova ostalo ispod cenzusa i prelilo se pretežno na vladajuću partiju. Rekao je da, „ukoliko na predsedničkim izborima bude drugog kruga, to bi moglo da bude šansa za Srbiju.“ Sagovornici su se saglasili da je na predsedničkim izborima, u ovoj situaciji, poželjan što veći broj kandidata kako bi se povećala izlaznost, odnosno podigao prag od 50% koji bi Vučić morao da premaši, dok je na parlamentarnim izborima poželjan što širi front, kako bi što manje glasova bilo rasuto. O nedavnom izlasku Skupštine Slobodne Srbije iz predizborne koalicije sa SSP, Narodnom Strankom i DS, Prelević je rekao da je došlo do razilaženja usled neravnopravnog tretmana, kao i pokušaja uskraćivanja SSS osnovnih prava u slučaju ulaska u parlament, ali da do zavade nije došlo. Krajem razgovora, a upitan da li vidi sebe na državnoj funkciji u budućnosti, Prelević je objasnio da je njegov fokus, kao i cele Skupštine slobodne Srbije, da „gurnemo mlade ljude, oni moraju da se bore za svoju državu i za svoju budućnost. Ako vidim svoju funkciju, vidim je u osnaživanju mladih ljudi da učine ovu zemlju boljom - iz ozbiljne odgovornosti šta je moja generacija učinia njima, i generacije pre moje.“ (NSPM) |