Хроника | |||
Божо Прелевић: Цела Савамала, са све „Београдом на води“, је државни криминал пар екселанс. Још живимо у Јатаган-малој, само што имамо мобилне телефоне |
петак, 18. фебруар 2022. | |
У последњој емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем, гостовао је правник и борац за правну државу Божидар Прелевић, бивши судија, Отпораш, адвока. И један од „ко-министара“ унутрашњих послова унурашњих послова у прелазној влади Миломира Минића од октобра 2000 до јануара 2001. Након формирања владе Зорана Ђинђића, прешао је на место саветника министра овог ресора, задужен за реформу и међународну сарадњу. 5. октобра наредне године је поднео оставку на ту функцију, не желећи да учествује у спровођењу политике коју је видео као штетну, и која је завршила атентатом на премијера. 1. „Сви знали да ће се атентат десити и нико ништа није радио да то спречи“ „Зато што сам нон-стоп критиковао тадашњу власт због контаката које су они имали са људима за које сам ја мислио да ће то лоше да се заврши (…) Нису Сурчин и Земун измишљени после, него пре 5. Октобра. То је мафија која је кад смо ми дошли већ била у белој књизи и која је извршила већину убистава у Србији. То је потпуно било јасно“, рекао је Прелевић. Он је објаснио да је Ђинђић одлучио да најпре стабилизује ситуацију у земљи, па тек онда да се позабави организованим криминалом, али да „када је он кренуо на њих, није рачунао да су неки људи из његовог окружења били већ јако добри са њима, и да су ови имали већ све информације, и онда је прошао јако лоше. (…) Тачно 5. октобра 2002. (мање од 6 месеци пред атентат), ја сам рекао: ’Хвала довиђења’, и у својој оставци написао да ће организовани криминал по природи ствари хтети на овај начин да уђе у власт, и да ће се то завршити трагично. (…) То се видело. И онда када је Зоран кренуо на њих, он је тад у ствари укапирао да има ослабљен апарат. Он је врло касно заменио људе у државној безбедности и довео Мишу Милићевића и Горана Живаљевића. Он је све то препустио Јањушевићу, Беби (Поповићу), цео тај безбедносни сектор. Није се он озбиљно бавио тиме (…) Начин на који је уопште завршено то суђење говори да су они сви знали да ће се атентат десити и да нико ништа није радио, нити чувао премијера.“, закључио је Прелевић. Прелевић, који је тренутно координатор одбора за безбедност „Скупштине слободне Србије“ био је до 2003. године шеф трећег стуба Координационог тела за Косово и Метохију, задужен за људска права, војску, полицију и правосуђе, говорио је у емисији и о плановима за атентате на њега самог, као и о континуитету државног криминала у протекле три деценије. Говорио је о свом доприносу борби против тог криминала, специјалној истражној јединици „Поскок“ (а која је расформирана одмах након што је он отишао са места ко-министра) , која је отворила истраге о свим тадашњим аферама и заверама, али и о својим неуспесима да се одупре недостатку политичке воље да се држава уреди и прочисти од криминалних елемената. 2. „Цела Савамала, са све Београдом на води, је државни криминал пар екселанс“ Београд на води је једно од данашњих оличења овог феномена. „То је државни криминал јер ви нисте могли да искључите струју, да пасивизујете полицију и унутрашњу контролу полиције, укључите друге службе, да све то урадите. Да направите споразум са оним полицајцем што је признао (одговорност за рушење у Савамали), и са тужиоцем. То може само врх власти да направи. Значи, цела Савамала, са све Београдом на води, је пар екселанс државни криминал. (…) Ви сте компанији Београду на води дали таква права каква нема ни један грађанин Србије. Ви сте опљачкали Београд. Ви сте им дали сву инфраструктуру на рачун пореских обвезника. Ви сте неким, назови, странцима, неким нашим „Арапима“ омогућили да зараде милијарде. При чему се уопште не види који су то објекти који припадају држави. Ви не видите који је интерес грађана био да тамо направе оно ругло. И одмах да вам кажем, сви који се баве саобраћајем кажу да саобраћајнице тамо не могу да приме толики број људи. А они сада траже да додатно повисе спратност. Хоће да мултипликују сопствене милијарде“, рекао је Прелевић и додао да је доношење лекс специјалис-а о Београду на води представљало суспензију правног поретка Србије.
У наставку, Прелевић је рекао да „Јовањица није једина плантажа марихуане повезана са врхом власти“, изневши наводе који политички естаблишмент изједначавају са криминалним. „Ми живимо у естетици Јатаган-мале. Само што још имамо мобилни телефон. То је исто. Дакле ви живите у једном брлогу који је направила ова власт“, подвукао је Прелевић. 3. „Морамо да урадимо све да овој власти видимо леђа у Београду и да опозиција освоји што више мандата у републичком парламенту. Уколико на председничким изборима буде другог круга, то би могло да буде шанса за Србију“ Упитан како види крај актуелног режима, Прелевић је одговорио да „ми морамо да урадимо све да овој власти видимо леђа у Београду и да опозиција освоји што више мандата у републичком парламенту. Овде је главни проблем то што неке странке могу остати испод цензуса…
Ја мислим да се опозиција мора на неки начин препаковати тако да што мање људи буде на ивици цензуса“, рекао је Прелевић, окарактерисавши као катастрофално то што је на претходним изборима око 20% гласова остало испод цензуса и прелило се претежно на владајућу партију. Рекао је да, „уколико на председничким изборима буде другог круга, то би могло да буде шанса за Србију.“ Саговорници су се сагласили да је на председничким изборима, у овој ситуацији, пожељан што већи број кандидата како би се повећала излазност, односно подигао праг од 50% који би Вучић морао да премаши, док је на парламентарним изборима пожељан што шири фронт, како би што мање гласова било расуто. О недавном изласку Скупштине Слободне Србије из предизборне коалиције са ССП, Народном Странком и ДС, Прелевић је рекао да је дошло до разилажења услед неравноправног третмана, као и покушаја ускраћивања ССС основних права у случају уласка у парламент, али да до заваде није дошло. Крајем разговора, а упитан да ли види себе на државној функцији у будућности, Прелевић је објаснио да је његов фокус, као и целе Скупштине слободне Србије, да „гурнемо младе људе, они морају да се боре за своју државу и за своју будућност. Ако видим своју функцију, видим је у оснаживању младих људи да учине ову земљу бољом - из озбиљне одговорности шта је моја генерација учиниа њима, и генерације пре моје.“ (НСПМ) |