Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve

 SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI

O BOŽIĆU 2011. GODINE

I R I N E J
MILOŠĆU BOŽJOM PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE – SVEŠTENSTVU MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

A kada dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega...

(Gal 4, 4).

Rodoslovom Isusa Hrista, „sina Davidova, Avramova sina” (Mt 1, 1), počinje, draga braćo i sestre, Jevanđelje o Hristu, Blaga i radosna vest Božja rodu ljudskom.

Pesmom anđela Božjih – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2, 14) – na današnji dan radosnog praznika Rođenja Hristovog ispunjena su širom sveta sva hrišćanska srca. Ovaj Dan je za ceo svet velika radost „jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu” (Lk 2, 11).

Rođenje Sina Božjeg jeste velika tajna ljubavi Božje. Nikada čovek nije tako blizak čoveku kao danas, na Božić. Nikada odrasli i deca nisu toliko bliski jedni drugima kao danas. Nikada čovek ne oseća tako snažno potrebu da se miri i zbližava sa drugim ljudima kao danas. Otuda je u našem narodu potreba i običaj da se na današnji dan prašta i „mirboži”, da se zaboravljaju lične razmirice, sa željom da se sve oko nas zbliži i zbratimi u duhu ljubavi i mira Božjeg.

Anđelska pesma u čast Rođenja Hristovog jeste istinska pesma koja nam jezgrovito iskazuje suštinu Hristove poruke, sadržaj Njegovog Jevanđelja i misiju svete Crkve, koju je On, Ovaploćeni Sin Božji, osnovao. Slavljenje Boga, mir i dobra volja među ljudima predstavljaju najsvetiji triptih božićne poruke. Slaveći Boga, čovek ujedno uzdiže i proslavlja sebe. Propovedajući mir Božji, – mir Hristov, mir bez straha i nasilja, – čovek doprinosi izgradnji Carstva Božjeg na zemlji. Jedino dobrom voljom, u nesebičnom davanju sebe Bogu i bližnjima, može se postići istinska ljudska solidarnost i pravo zajedništvo u rešavanju svih problema i ostvariti moralni i materijalni napredak.

Svojim dolaskom Hristos svedoči o suštinskoj Zajednici, novoj zajednici neba i zemlje, Tvorca i tvorevine, i Svojim ustima otkriva veliku Tajnu koju je Bog kao zalog uneo u čoveka od samoga njegova stvaranja, a ona se svodi na istinu da najvažnije stvorenje pod suncem jeste upravo čovek. Naravno, čovek je najvažniji zato što je Bog u Hristu postao čovek. Po rečima Svetog Irineja Lionskog, čovek je pozvan da bude odsjaj, slava, svetlost Božja na zemlji. To možemo shvatiti jedino ukoliko Bogočoveka Gospoda Hrista uzmemo za pravo i istinsko merilo svih bića i svih zbivanja na našoj planeti.

Svakodnevno se susrećemo sa iskušenjima, nedaćama i patnjama, izazvanim od strane drugih ili od nas samih. Patnje u našim domovima, patnje u školama, patnje u gradovima i selima, patnje u državama i među narodima svedoče o dubokoj podeljenosti u svetu, podeljenosti koja se ne može prevazići ljudskim naporima. Pri tom podele idu tako duboko da se i sama naša bogolika ličnost deli – na dušu i telo, na svesno i nesvesno, i tako u nedogled.

Često se učini da je nered pokretač i nosilac našeg društva. Nered je, međutim, prisutan samo onde gde je izgubljena svest o istinskoj meri svega i svih, a to je ljubav. Upravo Hristos svedoči, Svojim dolaskom u ovaj svet, da je ljubav pobedila svet zla i mržnje i da ga uvek pobeđuj e. Ljubav je od Boga. Bog je izvor svekolike ljubavi. „Koji ne ljubi, ne poznade Boga; jer Bog je ljubav” (1. Jn 4, 8).

Rođen u jaslama u Vitlejemu, Hristos je zaustavio vreme u Svojoj Ličnosti i oko Sebe – još tačnije: u Sebi – sabrao sve one koji su željni ljubavi i večnosti. Javivši se u svetu, On nam jedini donosi istinsku i neprolaznu radost.

Rođenje Hristovo je unelo mir Božji u svet, a vreme povezalo sa večnošću. Mir i večnost neće više nikada napustiti svet, bez obzira na sva iskušenja i nedaće koje ga mogu zadesiti. Kao nosioca Svoga mira i večnosti Hristos je ustanovio Crkvu Svoju. Ona je Stub i Tvrđava istine, brod kojim sigurno plovimo u tiho pristanište našega spasenja.

Gospod kroz Crkvu isceljuje svaku bolest i svaku nemoć ljudsku. U njoj se vaspostavlja sklad između neba i zemlje, između stvorenog i nestvorenog, između večnog i vremenog, između duha i tela. Isceljenje koje Gospod u Crkvi daje nije razumljivo ukoliko se ne shvati i ne doživi kao ljubav Božja koja se projavila u Hristu, Rođenom, Raspetom, Vaskrslom i Proslavljenom nas radi i našega spasenja radi. Gospod ljubi svakoga čoveka i želi da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine. On i nas poziva da učestvujemo u delu našega spasenja tako što ćemo Njega poznati u Crkvi, to jest biti sabrani i ujedinjeni u Crkvi i kao Crkva, živeti u njoj i njome. Merilo duhovnog života na zemlji jeste Crkva jer je ona Telo Hristovo. Kroz nju nas Gospod isceljuje jer želi da svi budu pričasnici večnoga života i večne ljubavi.

Pozivamo i svu našu duhovnu decu širom sveta da nikada ne zaborave da je Gospod Crkvi poverio spasenje i da je u njoj dat jedini istiniti put i pravac kojim treba da idemo. Merilo duhovnog života nije dato pojedincima već se Duhom Svetim daj e Crkvi u celini, tako da se sve skladno i u miru Božjem usavršava.

Prevečni Bog se na onaj davni, prvi istorijski Božić rodio kao puki siromašak da bi nas obogatio Sobom, Svojim božanskim savršenstvom kao večnim bogatstvom. Time On i nas i sva ljudska pokoljenja uči da se ne odvajamo jedni od drugih nego da jedni drugima bremena nosimo, da ljubimo jedni druge, da pomažemo slabe i siromašne, da bratski delimo dobra kojima nas je Bog obdario i da tako ispunimo Zakon Hristov i na hrišćanski način ostvarimo cvoje ljudsko prizvanje.

Cvaka deoba, razdor, neprijateljctvo i razaranje zajedništva suprotni su Duhu Božjem i duhu Crkve. Jep, ne možemo ictovremeno „piti čašu Gospodnju i čašu demonsku”, ne možemo „učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj” (1. Kop 10, 21).

Božić je Praznik kad osećamo punoću dobrote i milosti Božje, pokazane prema rodu ljudskom time što je Bog poslao u svet Sina Cvoga Jedinorodnoga, Gospoda našega Isusa Hrista. Božanska ljybav, koja se čudesno pokazala u vitlejemskoj pećini, prožima i sve nas na ovaj veliki Dan.

Praznovanje Božića nije prosto običaj, tradicija, navika, dan primanja i davanja darova. Božić je dar nad darovima, dan u kojem ce otkrilo ono što je jedino novo pod cyncem, dan u kojem ce večna božanska mladost ulila u biće neba i zemlje i u ograničeny, prolaznu ljudsku prirodu i cve podmladila večnom mladošću.

Nažalost, braćo i cectpe, moramo priznati da je naš duhovni mir prilično pomućen, te ni radost naša nije potpuna. Ona je ocenčena strahom i brigom zbog cvakodnevnix zbivanja u cvety, a pocebno zbog tragičnih zbivanja na našem raspetom Kocovy i Metoxiji. Ta zbivanja myte skladni poj anđelcke pecme i prete da mir i ctrpljenje pretvore u necpokojctvo i netrpeljivoct.

Našim dragim vernicima, Srbima na Kocovy i Metohiji, preporyčyjemo da budu istrajni i da ostanu na svojim ognjištima, uz cvojy Crkvu i uz cvoje cvetinje, na zemlji cvojix dedova i pradedova. Crkva, kao brižna Mati, yvek je sa njima i yvek će biti sa njima. Bez stradanja nema ni vackrcenja. Gospod teka nam cvima byde merilo i u stradanjima!

Molimo vac, braćo i cectpe, da svetinju braka očyvate, da ce brinete i ctapate o cvojoj deci, a naročito o njixovom verskom i moralnom vacpitanjy i obrazovanjy. Beronayka u obrazovnom cictemy u našim školama jeste velika pomoć, ali nije jedina i nije dovoljna; zato su roditelji i topli porodični dom cveta zajednica i mecto uzrastanja u meru rasta vicine Hrictove, u punoću ljybavi Bogomladenca. Jep, vepa i moral ce yče najpre u roditeljckom domu, u porodici. Uče ce neocetno, isto onako kako ce uči i maternji jezik.

Bog je roditeljima dao yzvišeny ulogu da kroz rađanje i vaspitavanje dece oplemenjyjy cvet i da ga čine boljim i lepšim.

Nažalost, još je yvek mnogo brakova cklopljenix bez blagoclova cvete Crkve, a i razvedenix brakova, koji su prava nesreća i za našu Crkvu i za naš narod. Brak je zavet pred Bogom i u isto vreme crkvena Sveta Tajna. Čovek nema pravo da rastavlja ono što je Bog sastavio, kaže Hristos Gospod (Mt 19, 6).

Hristovo Rođenje je obasjalo svet svetlošću znanja i bogopoznanja. Njegovim ulaskom u svet nastaje početak novog doba, kraj neznabožačke ere i početak ere hristopoznanja, kroz Crkvu koju je On osnovao Svojom časnom krvlju.

Ovaj Dan se proslavlja doživljavanjem svega što je najlepše i najuzvišenije. On čoveka podseća na njegovo dvostruko poreklo – nebesko i zemaljsko. On uči čoveka dužnostima i prema nebeskoj i prema zemaljskoj porodici. Ovaj Dan nas opominje da je potrebno prethodno se odužiti Ocu nebeskom i našoj nebeskoj porodici da bismo mogli steći blagoslov i sreću u zemaljskoj porodici.

Otvorite srca i vi, deco naša duhovna, koji ste otišli u daljinu i tuđinu i proslavite u radosti Bogomladenca, jer je svuda zemlja Gospodnja, a Bog je svuda i na svakome mestu. U Crkvi Hristovoj, u ovoj svetoj bogočovečanskoj zajednici, slavimo, sa svima vama zajedno, radosne božićne praznike i nismo daleko jedni od drugih.

Podignimo gore srca, svi bez razlike, draga braćo i sestre! Ovo je Dan koji je dao Bog da se i mi duhovno rađamo i preporađamo kroz Hrista Gospoda. Neka svetlost Duha Svetoga, Duha Hrista Bogomladenca, Duha Božjeg, zasija u dušama našim i u domovima našim!

Živeti duhovnim životom znači spasavati se, isceljivati se, bežati od greha i tragati za ljubavlju. Ljubav koja je od ovoga sveta ne vodi nas nikuda do u smrt; jedino nas ljubav Bogomladenca Hrista oživljava i vodi u život večni. Zato treba da ljubimo sve oko sebe i svima da svedočimo Nadu našu, kako kaže Sveti Apostol Petar (1. Pet 1, 3 i 3, 15). Bez ljubavi, u ovom našem svetu sve je osuđeno na tugu, a bez Ovaploćene Ljubavi Božje, Koja je Hristos Novorođeni, sve je osuđeno na ništavilo.

Klanjajući se Detetu mladom, Prevečnom Bogu, ovih i svih drugih dana našega života, oprostimo, braćo i sestre, jedni drugima i sa bratskom, odnosno sestrinskom ljubavlju pozdravljajmo jedni druge svetim pozdravom:

Mir Božji, Hristos ce rodi!
Vaistinu ce rodi!
Blagoslovena nova 2012. godina!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2011. godine