Boško Obradović za „Nova.rs“: Srbiji nije potreban građanski rat, već unutrašnji dijalog kako bi se prevazišla aktuelna politička kriza, ako vlast to neće – nema nam druge nego ponovo na ulicu

"Aleksandar Vučić je dokazao da je spreman na sve kako bi se održao na vlasti, stoga sam apsolutno ubeđen da je spreman da potpiše nezavisnost Kosova. On trenutno traži neku kompenzaciju sa kojom bi izašao pred građane Srbije, sa namerom im objasni kako predaja Kosova i Metohije nije kršenje Ustava i nešto za šta bi morao krivično da odgovara", navodi u intervjuu za Nova.rs lider pokreta Dveri Boško Obradović.

Govoreći o učešću Dveri u jedinstvenom opozicionom korpusu, Obradović je rekao da će organi tog pokreta tek doneti odluku o tome, te da će njegova politička organizacija u narednom periodu svakako delovati samostalnije nego što je to bio slučaj u prošlosti kad je bila član Saveza za Srbiju. On ističe da bi, uprkos tome, za opoziciju bilo najbolje da ujedinjena izađe na beogradske i izbore za predsednika države, jer samo tako mogu srušiti aktuelnu vlast oličenu u liku Aleksandra Vučića.

U poslednjih nekoliko dana, intenzivirala se priča oko rešavanja statusa Kosova. Mislite li da je Vučič spreman da stavi potpis na nezavisnost?

On je za vreme svoje dosadašnje vlasti dokazao da je spreman na sve što može da mu pomogne da se održi na mestu na kojem se nalazi, kako bi produžio svoju diktatorsku vladavinu. Što se tiče Kosova i Metohije, on je već 2013. godine pokazao da je spreman da se odrekne dela naše državne teritorije, što je učinio i potpisivanjem neustavnih sporazuma u Briselu. To je samo polovina obećanja koje je dao svojim zapadnim mentorima, istim onima koji su Tomislavu Nikoliću tri sata pre zatvaranja birališta, u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine, čestitali pobedu. Vučiću je sada ostalo da ispuni onaj drugi deo obećanja koji je dao pre dolaska na vlast – formalno priznanje lažne države Kosovo.

Siguran sam da se iza scene već dve godine odvijaju tajni pregovori u vezi sa tim i da su se oni u poslednjih nekoliko nedelja ubrzali. Sve ide u tom pravcu, a Vučić trenutno traži neku kompenzaciju sa kojom bi izašao pred građane Srbije, kako bi im objasnio da predaja Kosova i Metohije nije kršenje Ustava i nešto za šta bi morao krivično da odgovara. On će, uz podršku režimskih medija, pokušati da uveri građane kako je opet pobedio kao Marko Đurić nekad sa 5:0 ili nedavno proglašavajući predizbornu pobedu nad koronom.

Znači, uvereni ste da je Vučić spreman da stavi potpis na dokument na kojem piše da je Kosovo nezavisna država?

Apsolutno. On zarad opstanka na vlasti odavno trguje i nacionalnim i ekonomskim interesima naše zemlje.

Kako biste vi rešavali pitanje Kosova? Da li biste seli za isti sto sa Hotijem, Tačijem, Haradinajem…?

Nemam nikakav problem da razgovaram sa predstavnicima albanske nacionalne manjine koja živi u Srbiji. To je normalna demokratska procedura. Poenta je da se ti razgovori ne mogu više voditi u Briselu, jer je Evropska unija većinski na strani kosovske nezavisnosti. Pregovore treba vratiti tamo gde im je mesto –  u Savet bezbednosti UN. Važno je istaći da se ti budući razgovori o Kosovu i Metohiji ne mogu voditi bez učešća predstavnika Ruske Federacije. Samo se na taj način može postići neophodni međunarodni geopolitički balans. Mi insistiramo na poštovanju Ustava Srbije i Rezolucije 12 44 i da se razgovori o statusu albanske nacionalne manjine vode u okviru našeg Ustava. Smatramo da  sve ono što pripada nacionalnim manjinama u savremenim demokratijama i korpusu ljudskih prava treba da pripadne i Albancima u Srbiji.

Iza nas je period koji su, pored još uvek prisutnog korona virusa i pomenute teme Kosova, obeležili vaš štrajk glađu i bojkot izbora. Kad podvučete crtu, jeste li zadovoljni sopstvenim političkim potezima?

S jedne strane, mogu da kažem da sam učinio sve što je bilo u mojoj moći da, kao narodni poslanik i političar, u prethodne četiri godine ukažem na pogubnost urušavanja srpske demokratije, institucija, slobode medija i normalnog života u Srbiji. U tom smislu, zaista sam probao sve. Nema protesta koji je održan u Beogradu, a da na njemu nisam učestvovao, a bio sam i govorio na više desetina protesta i širom Srbije. Probao sam da se suprotstavim režimu i parlamentarnim i vanparlamentarnim metodama političke borbe. Podneo sam niz krivičnih prijava protiv Aleksandra Vučića, Nebojše Stafanovića, Zagorke Dolovac, Aleksandra Vulina, čime sam želeo da svoju borbu prenesem i na pravni teren. Prešao sam put od jednog borbenog poslaničkog mandata do pomenutog štrajka glađu koji vam jedino ostaje kada su svi drugi instrumenti nedostupni, u kome sam želeo da dam doprinos kako bi se ova nabujala atmosfera građanskih tenzija i sukoba zaustavila i kako bi se stvari vratile na jedan demokratski razgovor između vlasti i opozicije.

Dakle, kad sve saberete, zadovoljni ste političkim potezima koje ste vukli?

Dao sam svoj maksimum kao opozicioni narodni poslanik. Da li je svaki od mojih poteza bio uspešan ili pametan, sasvim sigurno nije. Ipak, svoj poslanički mandat završavam sa čistom savešću i mogu da kažem da sam zaista probao i učinio sve u nameri da zaustavim ovaj kriminalni i štetočinski režim. To ću, naravno, nastaviti da radim i u svom sada vanparlamentarnom političkom delovanju.

Nakon štrajka glađu, istakli ste da ste imali dovoljno vremena da razmislite o svemu i da je vreme za neke nove Dveri. Da li je to bila i najava razlaza sa Savezom za Srbiju?

To se odnosilo na moj stav koji sam u više navrata ponovio – nije dovoljno biti samo protiv Vučića i ove vlasti. Neophodno je ukazati građanima kakva je to alternativa koja dolazi nakon političkih promena. O ovoj vlasti, njenom nedemokratskom karakteru, kriminalu i korupciji, gušenju medija i demokratije, znamo sve. Građane sada interesuje šta je to što dolazi posle Vučića i čime to buduća vlast može da garantuje normalizaciju političkih prilika. U tom smislu, ja sam već započeo niz novih i konkretnih aktivnosti kako bih predstavio novu verziju programa Dveri, kao i ljude koji mogu da nose tu politiku, jer se ona u mnogo čemu razlikuje i od vlasti i od ostalih u opoziciji.

A da li to onda znači da će Dveri ubuduće nastupati samostalno?

To zavisi od toga šta je ideja formiranja udružene opozicije Srbije, sa kojom očito prestaje da postoji Savez za Srbiju na način kako je postojao do sada. Rukovodeći organi Dveri će se u narednim danima svakako izjasniti po tom pitanju. Moje lično mišljenje je da je neophodna tehnička saradnja unutar opozicije u borbi za smenu vlasti i obezbeđivanje vanrednih izbora na svim nivoima. Istovremeno, Dveri u budućnosti treba da deluju mnogo samostalnije, upravo da bismo mogli da predstavimo svoju autentičnu politiku. To ne iskljucuje jedno drugo, već se upravo dopunjava na jedan politički principijalan i praktičan demokratski način.

Dakle, vi ne isključujete mogućnost da Dveri nastupaju kao samostalna politička grupacija?

Mi ćemo svakako u nastupajućem periodu delovati znatno samostalnije. Smatramo da je to prilika da predstavimo naše ključne programske mere po kojima smo definitivno jedinstveni u opoziciji: ustavobraniteljska politika u odbrani Kosova i Metohije, borba protiv kriminala i korupcije, tu je i porodična politika, koja je naša najvažnija tema. Takođe, zalažemo se obnovu srpske demokratije, a to podrazumeva promenu kompletnog izbornog sistema, uvođenje obaveznog glasanja, uključivanje naših građana iz inostranstva u Skupštinu i olakšano biračko pravo za njih. Sve navedeno, uz niz novih tema koje ćemo uskoro otvoriti, jeste poziv na jedan ozbiljan dijalog u srpskom društvu sa ciljem da izađemo iz blokade institucija i smrti demokratije u kojoj danas živimo. Mislim da te nove Dveri, koje nikada nisu bile na vlasti i jedna su od retkih nacionalnih političkih opcija u opoziciji koja se nije prodala Vučiću, sa tim novim političkim idejama mogu mnogo da doprinesu na srpskoj opozicionoj sceni i da to treba da bude pravac našeg budućeg delovanja.

Nedavno se govorilo o vašem sukobu sa liderom SSP Draganom Đilasom zbog apela upućenom Evropskoj komisiji da i Srbiju uključi u nabavku vakcina. U čemu ste videli problem i zbog čega ste se tome usprotivili?

Nije bilo nikakvog sukoba, osim ako se pod tim ne misli na sukob mišljenja, što je normalna i uobičajena stvar u demokratiji. Mi, kao što je poznato, delimo brojne zajedničke stavove sa udruženom srpskom opozicijom. S druge strane, postoje teme oko kojih se razlikujemo, a jedna od njih je nabavka novih vakcina protiv koronavirusa. Mi tu imamo jedan znatno uzdržaniji stav od vlasti i ostatka opozicije. Smatramo da građani Srbije ne bi smeli da budu zamorčići bilo kakvih novih vakcina, bez obzira da li one dolaze iz Kine ili Evropske unije. Zbog toga treba otvoriti jednu široku javnu raspravu o tome kakve su nam vakcine potrebne, kao i da li imamo nacionalnu referentnu laboratoriju koja može da proveri njihovu ispravnost i zdravstvenu bezbednost. Ogroman je broj nepoznanica sa ovim virusom, a posebno nas brine iskustvo od pre 10 godina kad je doktor Predrag Kon takođe bio na čelu jednog Kriznog štaba koji je tada izvršio nabavku više miliona vakcina, zbog čega je došlo do istrage, a većina tih vakcina na kraju nije ni upotrebljeno.

Mnogo je kontroverznih pitanja koji traže odgovore u vezi sa ovom novom epidemijom. Smatram da građani moraju da imaju slobodu izbora i da niko ne bi smeo da bude prisilno vakcinisan, niti kažnjavan ukoliko to ne želi. Posebno pošto nemamo domaću vakcinu i onu koja je na odgovarajući način zdravstveno bezbedna i proverena. Moram da naglasim da Dveri nisu protiv vakcinacije, te da mi smatramo da je imunizacija civilizacijska zdravstvena tekovina koja je itekako pomogla u borbi protiv zaraznih bolesti. Međutim, poslednjih godina smo od nekoliko obaveznih vakcina ubrzano došli do dvadeset i jedne. Mnoge od njih su nepoznatog porekla i kvaliteta, što je izazvalo ozbiljne sumnje kod građana Srbije, koje kroz javnu raspravu treba razjasniti. Mislim da o tome ne treba da odlučuju političari, već medicinska struka, mimo ovog kompromitovanog i režimskog Kriznog štaba.

Da li ćete, pored ove priče o samostalnijem nastupu Dveri i drugačijih stavova u odnosu na ostatak opozicije, ipak zajedno nastupiti na beogradskim izborima i tragati za zajedničkim predsedničkim kandidatom?

U skladu sa mojim starim stavom da niko od nas samostalno ne može da pobedi ovaj režim i da je potrebna tehnička saradnja unutar opozicije upravo na smeni vlasti, svakako ćemo učestvovati u razgovorima za formiranje jedinstvene opozicione liste za gradske izbore u Beogradu, kao i u razgovorima za traženje jedinstvenog predsedničkog kandidata.

Verujete li da imate šansu da pobedite?

Mislim da na oba pomenuta nivoa ujedinjena srpska opozicija ima velike šanse da pobedi aktuelnu vlast. Tome moraju da prethode ozbiljni dogovori i izbor pravog kandidata i za gradonačelnika Beograda i za predsednika Srbije. Ali, do tada ima mnogo vremena i sada bi se trebalo posvetiti borbi za poništavanje nedavnih lažnih i nedemokratskih izbora i vanredne parlamentarne izbore.

“Moram da budem miran i nenasilan”

U javnosti ste često kritikovani zbog vaših solo aktivnosti i neretko ste opisivani kao osoba koja svojim gestovima narušava reputaciju opozicije. Kako komentarišete ove navode?

Smatram da nisam imao solo aktivnosti, već neprestane aktivnosti u borbi protiv ove vlasti. Nekada su one bile manje ili više uspešne i pametne. Sebe vidim kao jednog opozicionog borca koji se nikada nije predavao i koji je stalno bio aktivan. Uglavnom mi zameraju oni koji su manje aktivni i koji misle da se ovaj režim može srušiti tvitovanjem ili izdavanjem saopštenja. Uvek sam bio pristalica one stare srpske poslovice – “ko zna bolje, široko mu polje”.

A da li se kajete zbog nečega što ste radili u prošlosti?

Dok sam štrajkovao glađu imao sam dovoljno vremena da razmislim o svom dosadašnjem političkom radu. U svemu tome sam našao dosta pozitivnih, ali i određene negativne stvari. Želeći da uradim sve što je do mene kako bi se što pre smenila aktuelna vlast u pojedinim nastupima i potezima sam preterao. Ipak, mislim da je moja namera bila dobra. Svakako da ubuduće treba da povedem računa o svemu tome i da svaki od mojih budućih poteza bude još promišljeniji, miran i nenasilan iako odlučan. Smatram da Srbiji nije potreban građanski rat, već unutrašnji dijalog kako bi se prevazišla aktuelna politička kriza i kako bismo došli do vanrednih izbora na svim nivoima. Ako vlast to neće – nema nam druge nego ponovo na ulicu, demonstracije i u sve oblike gradjanske neposlušnosti jer su sve to dozvoljene demokratske metode borbe protiv jednog nedemokratskog režima.

(Nova.rs)