Početna strana > Hronika > Boško Obradović: Ko se boji Vučića još?
Hronika

Boško Obradović: Ko se boji Vučića još?

PDF Štampa El. pošta
petak, 07. mart 2014.

Već 20 dana svakodnevno pozivam Aleksandra Vučića na direktan televizijski duel, bilo kada i bilo gde, ako sme. I otvoreno govorim ono što ne sme niko drugi da kaže na srpskoj političkoj sceni - da je SNS najveća politička prevara, podvala i laž u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Kakva je ovo izborna kampanja? Nikakve izborne groznice nema. Zašto nema nikakvog sučeljavanja vlasti i opozicije? Zašto Aleksandar Vučić za godinu i po dana nije izašao niti na jedan TV duel, niti sa jednim predstavnikom opozicije, niti na jednoj televiziji? Gospodar Srbije gostuje samo kod nameštenih novinara, sa nameštenim pitanjima. Zašto? Zato što nema šta da kaže, zato što izbegava da odgovori na obična pitanja naroda: šta ste uopšte uradili za ovih godinu i po dana, i kako vas sve na srpskoj političkoj sceni poslednje 24 godine nije sramota da se posle svega iznova uopšte kandidujete?

Gde je 100 milijardi evra stranih investicija koje je obećavao Tomislav Nikolić? Gde Kancelarija za brze odgovore koju je obećavao Aleksandar Vučić? Gde je istraživanje izborne krađe, koje su obojica obećavali? Sve je bila laž i predizborna prevara. A najveća laž i prevara jeste Vučićeva borba protiv kriminala i korupcije. Za godinu i po dana nisu završili nijedan sudski postupak. Krivični zakonik jasno kaže da se u najvažnijim sudskim procesima sudi svakodnevno. Zašto se žutim tajkunima i Miškoviću ne sudi svaki dan do brzog okončanja sudskog procesa i pravosnažne presude? Zato što je DS napravila SNS i zato što je Mišković finansirao Vučića i Nikolića još dok su bili u SRS.

Medijski mrak u kome živimo, posebno na velikim beogradskim elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom, služi da ne dopusti da građani Srbije Vučiću postave jednostavno pitanje: da li se u ovom trenutku u zatvoru na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude nalazi makar jedan jedini političar ili tajkun koji je opljačkao i ojadio Srbiju u prethodne 24 godine? Takvog na robiji nema. Koga onda laže i folira Vučićeva borba protiv kriminala i korupcije? Zašto jedino Dveri smeju da traže donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1989. do danas, i sledstveno oduzimanje nezakonito stečene imovine? Zašto Vučić ne sme da oporezuje strane bankare, domaće tajkune i strane firme, već se rupe u budžetu pune samo preko srpskih privrednika i sirotinje? Zašto Beograd na vodi nije ponudio srpskoj dijaspori nego arapskim šeicima?

Aleksandar Vučić je izborni gubitnik, koji je izgubio jedine izbore na kojima se kandidovao pod svojim imenom, a to su izbori za gradonačelnika Beograda o Đurđevdanu 2012. Aleksandar Vučić nema nijedan konkretan resor u Vladi Srbije. Jedini konkretan resor koji je imao, Ministarstvo odbrane, vratio je i napustio. Njegovi resori očito su kontrola tajnih službi bezbednosti, apsolutna kontrola medija i lobiranje za arapske šeike i druge strane investitore koji u Srbiju dolaze da bi uzeli naše tržište i jeftinu robovsku radnu snagu, i izneli profit u inostranstvo.

Kada se Dveri budu pitale i odlučivale u Srbiji, a taj trenutak se približava, nikada više 10.000 evra naših para iz državnog budžeta neće ići strancima za svako novootvoreno radno mesto, već isključivo srpskim privrednicima i poljoprivrednicima, i posebno porodicama koje žele da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Aleksandar Vučić je spreman na sve, ako je bio spreman da izda Kosovo i Metohiju i da zloupotrebi decu u pseudoholivudskom spektaklu spašavanja deteta u mećavi u Feketiću. Glas za Vučića nije glas za SNS već glas za sprovođenje politike LDP-a i glas za Vuka Draškovića, Velimira Ilića, Aleksandra Vulina, Gorana Vesića, Sinišu Malog... To je bačen glas. Kao što je bačen svaki glas za druge političke aktere koji u ovom času ponizno na kolenima cvile u čekaonici ispred vrata SNS-a i mole da se nađu u budućoj vlasti. Ovi izbori su konkurs za kolonijalnu upravu u stranoj koloniji koja se zove Srbija, ali i veliki narodni referendum između EU i Rusije, između politike gejbalova i porodične politike, između vladavine interesa stranaca i bogataša u Srbiji ili vladavine domaćeg ekonomskog interesa i socijalne zaštite sirotinje.

Pokret Dveri bira Rusiju, porodičnu politiku i domaći ekonomski interes. Uvešćemo Ministarstvo za brigu o porodici, vratiti normalno radno vreme od 7 do 15 časova, zaštititi obespravljenu srpsku ženu kojoj se oduzima 35 odsto od plate kad ode na trudničko bolovanje i koja dobija otkaz kad ostane u drugom stanju u narodu kome vlada bela kuga. Svaka samohrana porodica - u kojoj nema niko zaposlen - mora dobiti makar jednog zaposlenog člana, a prezadužene porodice Zakon o zaštiti prezaduženih porodica, koji će im omogućiti otpis dugova i podelu tereta krize između države, banaka i samih dužnika. To je moderna socijalna politika za 21. vek - to je porodična politika. Zato Dveri!

Da li je sada svima jasno zašto Aleksandar Vučić ne sme na direktan TV duel sa predstavnicima Pokreta Dveri?

Autor je nosilac izborne liste Pokreta Dveri

(Danas)