Boris Tadić: Pređena je tačka bez povratka i sada je sve sazrelo za generalni štrajk. Vlast novcem građana kupuje podršku Zapada

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke, u razgovoru za Danas veruje da Aleksandar Vučić neće milom otići sa vlasti i da reakcije režima na proteste samo potvrđuje to mišljenje. On napominje da je sazrela situacija za generalni štrajk, jer se prešla tačka bez povratka nakon pokušaja ubistva studentkinje Sonje Ponjavić.

Tadić ocenjuje da su najavljeni kontramitinzi SNS pre paljenje fitilja na buretu baruta, nego slamka spasa. Kao i odgovor režima kroz akciju sa srednjim prstom krvave ruke.

Smena režima nije moguća bez opozicije

Kako vi vidite situaciju u Srbiji i ima li izlaza iz ove duboke krize, ili će sukobi eskalirati? Vlast stalno ponavlja da opozicija želi građanski rat?

Sukobi u Srbiji će eskalirati dok god narastajuće nezadovoljstvo i borba građana ne dobiju politički epilog. Opozicija svakako ne želi građanski rat, a režim koristi sva sredstva i ne preza od bilo kakvih laži da bi oblatila i diskreditovala opoziciju. Upravo zbog toga što su svesni da jedino političkom artikulacijom ovih nemira mogu biti stvarno pobeđeni.

Nažalost, čini se često da je režim svesniji značaja uloge opozicije, od onih koji su protivnici režima. Jedino stvarno ispunjenje zahteva je smena ovog režima, a to nije moguće bez uključivanja opozicije, ukoliko građani Srbije žele da žive u demokratskom uređenju. Jednostavno, ne može se problem rešiti tako što vlast koja više od decenije generiše korupciju i kriminal ispuni bilo koji pojedinačni zahtev.

Da li je prelazna vlada koju opozicija traži, a Vučić neda za živu glavu zaista prelazno rešenje iz krize?

Prelazna vlada je svakako jedan od mirnih načina za razrešenje ove krize, ali ne i jedini.

Vučić neće otići sa vlasti milom

Jednom, dosta davno ste za Danas rekli da Vučić neće milom otići sa vlasati. Da li ste sada možda promenili mišljenje, naročito nakon savetodavnog referenduma koji nudi? 

Nisam promenio mišljenje, a reakcije režima na proteste samo potvrđuju to mišljenje. Raspisivanje eferenduma nudi vlast koja je svake izbore raspisala bez minimuma uslova za fer i slobodne izbore. Dakle, predlog referenduma u takvim okolnostima nije predlog za miran izlazak iz krize i za stvarno traženje mišljenja građana, već je to predlog da se još jednom upotrebi na svakim izborima od 2012. godine oprobani recept za prekrajanje volje građana.

Studentski protesti bez preciznog političkog navođenja imaju svrhu, ali i ograničeni domet

Uspeva li Vučić da se nosi sada sa ovim studentskim protestima sa kojima mu poručuju da je nenadležan, a on njima malo preti, malo šalje batinaše, a malo nudi jevtine stanove?

Činjenica da svaki dan režim menja propagandnu taktiku govori jasno da ne ume da se nosi sa studentskim protestima i da su se prvi put od dolaska na vlast našli u situaciji koju ne mogu da kontrolišu bezočnom propagandnom, zastrašivanjem i potkupljivanjem.

Studenti jesu pokrenuli ove proteste i njihova uloga je nemerljiva. Međutim, dok god ove proteste nazivamo samo studentskim, oduzimamo im snagu koja zavisi od uključivanja svih slojeva društva. Dakle, da bi se ispunili studentski zahtevi, ovi protesti ne smeju ostati samo studentski.

Studenti nisu pokrenuli proteste u svrhu samopromocije i da bi ostali usamljeni u njima, već da bi se desile stvarne promene. A stvarnih promena nema bez uključivanja svih slojeva društva i političke artikulacije.

Zato bi bilo licemerno podržavati blokade fakulteta, a ne i generalni štrajk. Prava podrška je slediti studente, a ne aplaudirati im sa strane. Studentski protesti bez preciznog političkog navođenja imaju svoju svrhu, ali i ograničeni domet. Trenutak kada ovi protesti pređu u proteste sa jasnom političkom artikulacijom i planom je najdelikatniji trenutak od koga zavisi konačni uspeh protesta.

Godinama se činilo da su mladi ljudi apolitični, da ih ništa ne zanima, a onda su se kao bujica izlili studenti na ulice. Kako objašnjavate tu pojavu i njihovo insistiranje na zahtevima?

Vrlo prosto – 15 ljudi je ubijeno pod nadstrešnicom zgrade koja je renovirana pod ovom vlašću! Pre toga više od decenije ti mladi ljudi odrastaju u okolnostima okupirane države u kojoj kriminal i korupcija vladaju u svakom segmentu i iz koje mladi i obrazovani ljudi masovno beže. Kada je pala nadstrešnica svih prethodnih 13 godina korupcije je pokazalo ko su krivci, a nije samo taj jedan slučaj.

Ne mislim da su mladi bili ranije apolitični, samo je bilo potrebno vreme da njihova politička misao sazri i nedvosmislen povod da reaguju. Nikada nisam gubio veru u mlade i pametne ljude ove zemlje i zbog njih sam i ostao u politici. Oni su sve vreme bili ono što je činilo svaku borbu vrednom. Čak i u godinama kada je politička borba izgledala besmislena, upravo vera u te mlade ljude je svemu davala smisao.

Uvek sam smatrao obavezom da svoje iskustvo, energiju i volju za borbu koju vodim ceo život protiv politike zla stavim u službu takvih mladih ljudi. Oni su budućnost ove zemlje, a moja politika je uvek bila okrenuta budućnosti.

Kada je pukla nadstrešnica, tek onda se videlo ogromno nezadovoljstvou svojim slojevima društva?

To je zakonomerno. Vladanje strahom, ucenama i brutalnom propagandom je uvek oročeno.

Vučićevi saradnici još ne napuštaju SNS brod, jer su saučenici 

 Ipak Vučićevi saradnici još nisu počeli da napuštaju SNS brod?

Samo zato što znaju da su saučesnici. A građani koji su ih podržavali su itekako masovno počeli da im otkazuju podršku. To se vidi na svakom koraku. U istraživanjima to može biti još uvek skriveno iz više razloga, ali je svakako vidiljivo na svakom koraku i svi mi na dnevnom nivou svedočimo tome. Znam lično primere ljudi koji su bili veliki podržavaoci ovog režima, a koji su sada najgorljiviji zagovornici protesta i smene vlasti.

U javnosti je i dalje prisutna retorika devedesetih u kojoj se protvnici optužuju da spremaju obojenu revoluciju, da imaju strane nalagodavce, da su strani plaćenici?

Ovo je neki hibrid retorike devedesetih, daleko konfuzniji i neorganizovaniji. Jedan dan tvrde da su sve ovo organizovale strane službe, a drugi dan da ova vlast uživa najveći međunarodni ugled i na Istoku i na Zapadu. A što se tiče optužbi da se radi o obojenoj revoluciji, to je apsurdno jer se upravo ova vlast godinama predstavljala kao veliki prijatelj i partner onih koji su percipirani kao najveći zagovornici obojenih revolucija u svetu, poput fondacije Soroš.

Ipak, najbesmislenije je kada pokušavaju da diskredituju proteste izjavama da su politički. Prvo, naravno da su politički jer se svi zahtevi po prirodi stvari odnose na polje politike. Drugo, pokušavaju da etiketu političkog označe kao negativnu, jer je upravo to ono čega se najviše plaše.

Vlast novcem građana kupuje podršku Zapada

Čini se da Zapad, sudeći po izjavama zvaničnika, nije mnogo zaintersovan za to što se dešava u Srbiji ?

Što se tiče zainteresovanosti Zapada, celokupna međunarodna javnost pažljivo prati situaciju u Srbiji i ne znam da bilo ko blagonaklono gleda na reakcije režima. A da li će i kada to javno reći je već pitanje njihove strategije, koju će te države donositi pre svega u skladu sa svojim interesima, a ne nužno sa interesima zaštite demokratije u Srbiji.

Tome svedočimo i svih prethodnih godina. Na krilima zapadne podrške naprednjaci su i došli na vlast. Podsećam vas na čestitku koju je Nikolić dobio iz Brisela nekoliko sati pre zatvaranje biračkih mesta. Stoga je najveća besmislica kada danas ti isti naprednjaci optužuju Zapad da se meša u političke procese u Srbiji.

Zaista je tragikomično kada takve optužbe dolaze od ove vlasti, koja je u suštini marionetska. Dolazak naprednjaka na vlast je bio projekat stranih ambasada i to ne samo zapadnih, možda i mnogo više nego izraz volje građana Srbije. Bez podrške tih ambasada i obmanjivanja građana predstavama poput one sa istresanjem džakova sa lažnim pokradenim listićima, naprednjaci nikada ne bi došli na vlast i osvojili tih 1.8 odsto glasova više od nas.

Krećete se u krugovima važnih ljudi iz međunarodne zajednice i kako vam se čini, ima li Vučić stvarno tu nesebičnu podršku iz intostranstva kojom se hvali ?

Dešavalo se da određeni delovi međunarodne zajednice pozdravljaju njegovu servilnost u ispunjavanju zahteva koji su u njihovom interesu pre svega na temi Kosova, pravljenja od Srbije zemlje jeftine radne snage i jeftinih prirodnih resursa, ali ne vidim da van toga ovaj režim uživa bilo kakvu istinsku podršku ili poštovanje u međunarodnim krugovima.

Uostalom, niko stvarno ne može poštovati vlast koja zarad međunarodne formalne podrške predaje interese sopstvene države. To može naići na aplauz i odobravanje, ali nikada na stvarnu podršku.

Ili tu podršku kupuje kroz davanje naših prirodnih bogatstava, kupovinom Rafala itd?

Očigledno je da ova vlast novcem naših građana sve vreme kupuje i međunarodnu, ali i domaću podršku. Nažalost, to većini naših građana do skora nije bilo jasno, ali sada im postaje sve jasnije.

Vreme je da opozicija preuzme svoju ulogu, očekujem i ukrupnjavanje

Uspeva li opozicija da ide u korak sa studentima, ili bi trebalo nešto drugo da preduzme. Vi ste predlagali ujedinjenje opozicije, ali do toga nije došlo i čini se da ne postoji ni volja za tim?

Studenti nisu izašli na ulice da bi preuzeli ulogu opozicije, već da bi izrazili nezadovoljstvo stanjem u državi. Ne radi se o tome ko će da ide u korak sa kim, već o tome da svako preuzme svoju ulogu i da na kraju dođe do efekta sinergije.

Studenti, prosvetni radnici i drugi građani su preuzeli ulogu koja pripada građanima u demokratskom društvu, a vreme je da i opozicija preuzme svoju ulogu. Svakako da je još nije preuzela u punom kapacitetu, a verujem da hoće kada dođe trenutak za to. A tom trenutku smo sve bliži. Jedna od najslabijih tačaka svih dosadašnjih protesta je bila u tome što je uspešno vršena propaganda protiv opozicionih stranaka i to je ključni razlog zbog kog su svi protesti ostajali bez političkog epiloga.

Tačno je da sve vreme pozivam na ujedinjenje opozicije, a to ne znači nužno na formiranje jedne kolone, već na jedinstveno delovanje i koordinaciju aktivnosti. Ne bih rekao da ovog puta ne postoji volja za tim i čini mi se da je većina stvarne opozicije za to. Očekujem u skorijoj budućnosti ukrupnjavanja u opoziciji za koja verujem da mogu predstavljati prelomnu i ključnu tačku u pobedi nad ovim režimom.

Da li je sazrela situacija za genereralni štrajk na koji studenti pozivaju ili još postoji u narodu strah od represije vlasti?  Može li se ponoviti situacija od 5. oktobra kada su svi stali, od EPS-a, pa nadalje?

SDS je još u decembru inicirala razgovore unutar opozicije u vezi sa zahtevima za generalnim štrajkom, a naš generalni sekretar koji je glavni poverenik sindikata EPS “Nezavisnost”-ogranak TENT Dragoslav Ljubičić je već inicirao štrajkačke aktivnosti unutar EPS-a kao podršku studentskim protestima i sve glasnijim zahtevima za generalnim štrajkom.

Nesporno je da još uvek postoji strah kod dela stanovništva, ali je takođe nesporno da je taj strah počeo da se razbija pred energijom studentskih protesta i da je krenuo domino efekat oslobađanja ljudi od straha. Mislim da situacija jeste sazrela i da se prešla tačka bez povratka nakon pokušaja ubistva studentkinje Sonje Ponjavić.

Podsećam vas da kada je predsedniku SDS odbora iz Požarevca Ljubiši Stokiću ugrožen život nakon što ga je sumanuti vozač pokupio automobilom i vozio na haubi da je Vučić poručio da ne može biti kriv onaj koji ide svojim putem bez obzira što se na tom putu na pešačkom prelazu nalaze ljudi u blokadi i da se umiju hladnom vodom svi koji misle drugačije.

Tim rečima je dao legitimitet onome što se samo nekoliko nedelja kasnije desilo studentkinji Sonji i na šta smo sve vreme upozoravali. Kada predsednik države nakon pokušaja ubistva građanina tako nešto izjavi i kada se to nasilje nastavi u još gorem obliku svakako da je sazrelo vreme da svi građani države stanu u odbranu elementarne normalnosti i prekida nasilja. A ova vlast više od decenije konstantno sprovodi nasilje – od direktnog fizičkog, preko ekonomskog, do psihološkog nasilja posredstvom brutalne propagande.

Vučićevi kontramitinzi su paljenje fitilja na buretu baruta

Vlast je bezuspešno sve pokušala da zaustavi  proteste, a sada najavljuju da će Vučić krenuti sa“kontramitinzima“. Da li je to slamka spasa za njega i naprednjake?

Pre bih rekao da je to paljenje fitilja na buretu baruta, nego slamka spasa. Kao i odgovor režima kroz akciju sa srednjim prstom krvave ruke. Optuživali su građane koji protestuju da je krvava šaka simbol terorističkih organizacija, a njihov odgovor na to je krvav srednji prst koji ni terorističke organizacije ne bi koristile.

Režim sve vreme zapravo izaziva sve veće nemire i gnev građana, dok za to optužuju građane i opoziciju.

Besramno je krvavim srednjim prstom odgovorati na proteste pokrenute zbog traženja pravde za ubijenih 15 ljudi, među kojima su bila i deca. Režim je time pokazao srednji prst svim građanima Srbije, ali i tim žrtvama. Međutim, ono što poručuju tim simbolom je možda i jedina stvar koju nisu slagali – srednji prst uperen građanima koji traže pravdu jeste njihov. I jeste krvav. I jedno i drugo, dakle, odgovara istini.

Svim tim reakcijama režim napada zapravo sam sebe. Kontramitinzi su kontra građanima koji traže pravdu za izgubljene živote i bore se protiv korupcije i kriminala i time vlast zapravo priznaje sve za šta ih optužuju.

Šta je cilj Vučićevog novog pokreta?

Formiranjem novog pokreta priznaju i sami da je SNS trula organizacija kojoj ističe rok trajanja.

Oni koji su na vlast došli obmanjujući građane da je dovoljno da radikalsko odelo zamene naprednjačkim misle da im to može još jednom proći. Međutim, građani su im jasno i glasno rekli da ne može.

Još nema adekvatnih poteza povodom sankcija NIS-u

U vreme vaše vlasti prodat je NiS i Vučić to stalno podcrtava i sada kada su toj kompaniji uvedene sankcije? Šta bi po vama bio najbolji potez sa NIS-om, nacionalizacija ili kupovina?

Prvo, ključni dogovori u vezi sa prodajom NIS-a nisu napravljeni u vreme izvršne vlasti DS, već Koštuničine DSS. Drugo, u tim okolnostima to je, nažalost, bilo neophodno i jedino što je Srbija mogla da uradi. Da nije tada prodat NIS pod tim uslovima, Srbija bi platila daleko više npr. cenom gasa svih ovih godina od onoga što je izgubila niskom cenom za koju je prodat.

Nažalost, nijedna druga kompanija osim Gazproma nije htela da kupi NIS. A NIS nije mogao efikasno funkcionisati kao državno preduzeće zbog neophodnosti ogromnih investicija u tehnologiju proizvodnje i zaštitu životne sredine. Svako ko tvrdi drugačije ili ništa ne zna o tome ili zlonamerno obmanjuje građane.

Najbolji potez sada bi bila dogovorena kupovina akcija od ruskog partnera, baš kao što smo u vreme naše vlasti uradili sa italijanskim i grčkim akcijama u Telekomu Srbije. Druga mogućnost je uvođenje u vlasništvo umesto Gasproma, strateškog partnera u domenu gasa kao sto je azerbejdžanski Sokar sa kojim konačno imamo ugovor o snabdevanju tim energentom i koji ima izgrađenu infrastrukturu prema zemljama EU koja prolazi kroz naš region.

To bi moglo biti održivo rešenje, korisno i za Srbiju i Sokar, ali i prihvatljivo za takozvani kolektivni zapad u datim okolnostima. Međutim i to rešenje bi moralo da uzme u obzir legitimne interese ruskih partnera.

Da li je Srbija mogla da predupredi te sankcije ?

Objektivno govoreći uvođenje sankcija NIS-u je bilo jako teško predvideti, jer one i nemaju stvarnu svrhu onemogućavanja Rusije da finansira rat u Ukrajini. U tom smislu teško je govoriti o tome da li je Srbija mogla preventivno da reaguje protiv nečega što se nije ni moglo očekivati.

Može li to da se odrazi na čitavu privredu, uprkos tome što Vučić kaže da Srbija ima rezrve za još nekoliko meseci ?

Može i zato država mora hitno da reaguje. Nažalost, tu reakciju još uvek ne vidimo.

(Danas)