Boris Ditrih: Gej prava neizostavna u evropskim integracijama

Povod za dolazak Holanđanina Borisa Ditriha, predstavnika najveće međunarodne organizacije za praćenje primene ljudskih prava (Hjuman rajts voč), u Beograd bilo je pisanje izveštaja o stanju ove društvene sfere u Srbiji, sa posebnim osvrtom na neuspeh nedavno otkazane Parade ponosa. Za vreme trodnevnog boravka, Ditrih se sastao sa predstavnicima 11 institucija, partija i organizacija.

Ko će sve čitati Vaš izveštaj o stanju manjinskih i LGBT prava u Srbiji?

Moja poseta nije bila u svojstvu „sudije” Srbiji već je za cilj imala da „Hjuman rajts voč” stekne uvid u trenutnu situaciju u zemlji. Izveštaj će biti objavljen na sajtu organizacije, a zatim poslat španskim vlastima koje uskoro preuzimaju predsedavanje Evropskom unijom, američkom Stejt departmentu i holandskim parlamentarcima jer u Holandiji postoji dodatna zainteresovanost za stanje ljudskih prava u Srbiji. Interes za ovu temu ima i Belgija, odnosno skandinavske zemlje koje u poslednje vreme nisu blagonaklone prema pretendentima za pristup EU. Međutim, moguće ih je odobrovoljiti usvajanjem evropskih standarda o ljudskim pravima i merama za podršku manjinama, Romima, homoseksualcima...

Koliko je neuspela Parada ponosa zapravo korak nazad u evropskim integracijama i da li usvajanje LGBT prava može postati neki novi uslov?

Većina izveštaja koje nadležne evropske institucije pišu o Srbiji i njenom napretku u integracijama sadrži komponente u vezi sa pravima LGBT populacije. One utiču na procene i stavove zemalja EU o vašoj državi. Mišljenje je da nije samo hapšenje Ratka Mladića jedino veliko pitanje na koje zemlje Evrope, pogotovo Holandija, očekuju odgovor. Tu su i manjinska i LGBT prava, odnosno sprovođenje odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima čiji je Srbija potpisnik.

Šta ste zaključili na održanim sastancima? 

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava govorili smo o teškoćama u sprovođenju prava i neophodnosti da se javnost izvede na put tolerancije. Ministar Svetozar Čiplić i sekretar Marko Karadžić pružili su veliku podršku ovoj ideji. Sa Snežanom Samardžić-Marković, ministarkom sporta i omladine, razgovarao sam o politici rada sa mladima među kojima se u Srbiji javljaju izuzetno agresivne i nasilne grupe. Od nje sam čuo da se samo 2,4 odsto sudskih predmeta protiv nasilnika i huligana završi pravosnažnom presudom. Slično mi je posvedočio i Omer Hadžiomerović iz Društva sudija koji je istakao da sudije u Srbiji trpe velike pritiske. Shvatio sam da se reč policije ovde daleko čuje, jer ona ima jak autoritet. Kada je reč o Povorci ponosa, predstavnici MUP-a istakli su da su učinili sve kako bi obezbedili njeno održavanje. Ostalo je, međutim, pomalo nejasno ko je „prelomio” otkazivanje parade.

Koje političke, sudske i javne mere treba preduzeti da bi Povorka ponosa uspela sledeći put?

Manjinska i gej prava ne treba razdvajati od ljudskih prava kao što ni Srbiju ne možemo odvojiti od pripadništva svetskom i evropskom miljeu. Za napredak u ovoj oblasti neophodno je da političari istupe odlučnije protiv netolerancije i diskriminacije svih grupa. Vaši ministri i poslanici mogu bolje, i njihov je zadatak da povuku javno mnjenje. Primeri postoje i u zemljama regiona, na primer Albaniji, gde je premijer Beriša držao konferencije za novinare na kojima je otvoreno govorio o potrebi za antidiskriminacionim zakonima i zaštiti homoseksualaca. Tu je i Rumunija koja šest godina zaredom uspešno održava gej paradu. Vaša policija bi trebalo da istraži sve slučajeve pretnji i napada i da vinovnike preda tužilaštvu, posle čega bi sudstvo ozbiljno i efikasno procesuiralo tužbe. Time bi se pokazala odlučnost države i postavili primeri. Zbog stanja u sudstvu, smatram da bi sudije trebalo da prođu posebne obuke o različitosti.

Koliku odgovornost za nesprovođenje ljudskih i manjinskih prava snose ovdašnji mediji?

Ovde ekstremna desnica ima mnogo medijskog prostora koji koristi za širenje govora mržnje. Ti ljudi su u medijima i obraćaju se javnosti pozivima na linč. Javna glasila treba da promisle o svojoj odgovornosti, jer njihov zadatak nije da samo prenose šta „zaraćene” strane govore jedna drugoj, već i da procene koga i koliko ugrožavaju prenošenjem takvih sadržaja.

(Politika)