Bojan Pajtić: Vučić se najviše plaši da ne završi kao Milošević, i to je jedini razlog zašto je uopšte prihvatio razgovor sa opozicijom; Dijalogu će biti neophodan i doktor Dulitl - da protumači stavove Rističevića

“Mera u kojoj je opozicija pokazala ozbiljnost u vezi dijaloga, jeste mera kojom je režim uzvratio poslavši jednog Marjana Rističevića. Bojim se da će u tom procesu biti neophodan i doktor Dulitl, da pomogne da se razumeju stavovi koje će gospodin Rističević iznositi opoziciji”. Ovim rečima bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić u intervjuu za Nova.rs komentariše početak dijaloga vlasti i opozicije, pod posredništom poslanika Evropskog parlmenta.

Otkrio je i šta bi uradio da se našao sa njim za stolom, koje su po njegovom mišljenju najveće greške opozicije, da li se posle dijaloga može promeniti još nešto osim frizure poslanice Sandre Božić, a prognozira i rezultate narednih beogradskih izbora.

Među pregovaračima vlasti danas su, između ostalih, poslanici Sandra Božić, Vladimir Orlić, ali i Marjan Rističević. Kako vam to zvuči?

Već izbor pregovarača govori o nivou ozbiljnosti sa kojom vlast namerava da uđe u proces razgovora sa opozicijom. Pokazuje se da je bilo potpuno ispravno stanovište da sva relevantna opozicija treba da opredeli jednog ili dva pregovarača, zajedničku platformu i da insistira na tome da se pregovori vrše sa donosiocem odluka, a to je Aleksandar Vučić. Ovako razvodnjena opozicija teško može da računa na neki ozbiljan rezultat. Naša opozicija nije dovoljno snažna, nijedna stranka nije dovoljno snažna da autoritativno uđe u proces pregovaranja. Sve stranke se manje više bore za cenzus i u tom smislu samo zajednička platforma i pregovarači mogli su postići efekat dovoljnog autoriteta da ga mora uvažiti i međunarodna zajednica i režim. Mera u kojoj je opozicija pokazala ozbiljnost u vezi dijaloga, jeste mera kojom je režim uzvratio poslavši jednog Marjana Rističevića. Bojim se da će u tom procesu biti neophodan i doktor Dulitl, da pomogne da se razumeju stavovi koje će gospodin Rističević iznositi opoziciji.

Vučić se najviše pribojava da ne završi kao Milošević

Vučić je poslanike EP Tanju Fajon i Vladimira Bilčika dočekao u vili Mir. Ima li tu neke simbolike?

Mislim da ako se Vučić nečega pribojava u životu to je strah od toga da će završiti kao Slobodan Milošević i to je jedini razlog zašto uopšte prihvata da razgovara sa opozicijom. Prilično je paradoksalno da čovek koji je svoju karijeru počeo tako što je zagovarao rat, privodi svoju karijeru u vili Mir.

Kad kažete opozicija nije dovoljno autoritativna, hoćete da kažete da nijedna opoziciona stranka nema autoritet?

Režim se pribojava samo ujedinjene opozicije, a i zapadni pregovarači najviše vole da razgovaraju sa relevatnim političkim činiocima. Problem je što zbog prljave kampanje koja se vodi protiv opozicije i medijske blokade nijedna stranka nije dovoljno relevantna i respektabilna da bi je se režim pribojavao i da bi je poslanici EP posmatrali kao nekog ko je “gejm čejndžer”, dakle nekog ko može da ozbiljno izazove režim.

Kad govorite o jednoj platformi, utisak je da su sve koje su izašle u javnost veoma slične, pa ostaje nejasno zašto opozicija nije stala iza jedne. Šta vi mislite?

Kako da ne. Apsolutno. Ne samo da su platforme slične, nego je svakom iole obaveštenom opoziciono nastrojenom građaninu jasno gde je problem. Svaki takav građanin bi bio u stanju da sedne i napiše nekoliko tačaka na koje nijedna opoziciona stranka ne bi mogla da ima primedbe. Zato smatram da je zaista neozbiljno od opozicije što nije stala iza jedne platforme i što Vučić i njegov režim zamajavaju javnost razgovorom sa raznim strankama i tako produkuju neke kvaziopozicione stranke sa kojima će razgovarati i tako dodatno trošiti vreme. Čak i da dođe do nekih promena, neće biti dovoljno vremena za implementaciju. A za taj gubitak vremena značajnim delom je odgovorna i opozicija.

Koji je razlog za to?

Izuzimajući Narodnu stranku koja je izašla sa idejom jedne platforme i dva pregovarača, većina opozicionih stranaka doživela je proces pregovaranja kao neku vrstu izborne kampanje. Ali, nema političkog profita na procesu pregovaranja. To je velika greška, koju će opozicija nažalost skupo platiti. Proces pregovaranja u principu ne zanima građane. Mnogo ih više zanima ono što režim radi sa resursima ove zemlje, što je u 2019. i 2020. vlast zadužila zemlju za četiri milijarde evra, kako krčme novac građana time što plate 400 miliona dinara za razminiravanje u Zrenjaninu, iako nije jasno kad je uopšte Zrenjanin bio miniran, kada u Novom Sadu plaćaju silne milione za prebrojavanje putnika ili kad plaćaju 1,8 miliona evra za fantomsku kancelariju Tomislava Nikolića. To ih mnogo više zanima nego ko će reći dve rečenice posle dijaloga sa Marjanom Rističevićem. Da se bavim politikom i da sam predstavnik opozicije ne bih učestvovao u razgovoru sa Rističevićem.

Napustili biste sastanak?

Jednostavno bih tražio da na tom sastanku učestvuje neko ko može zaista da donese odluke, a ne da donese džak brašna. Napustio bih sastanak, zato što je format delegacije takav da izvrgne opoziciju ruglu i da se ne dogovori ništa.

Mislite li da je to možda razlog zašto lider SSP Dragan Đilas nije prisustvovao sastanku?

Ne znam koji je razlog, ne bih da spekulišem, moguće je da je to razlog, ali definitivno mislim da predsednicima stranaka nije mesto sa Marjanom Rističevićem, Sandrom Božić, Vladimirom Orlićem i ostalim vedetama Skupštine, čije ime nikada niko ne bi spomenuo, da ih Vučić nije postavio da budu predstavnici građana u Skupštini, ali pod znacima navoda. Oni nemaju autoritet ni u svojoj ulici, a kamoli među građanima Srbije ili u SNS.

Za Boška ne verujem da sarađuje sa režimom, u Ćutu nemam poverenja

Kako vam deluju navodi da lider Dveri Boško Obradović i Aleksandar Jovanović Ćuta imaju nekakav dogovor sa vlašću?

Gospodin Ćuta je poseban slučaj po meni. Vrlo teško mogu da imam poverenja u nekog ko je po sopstvenom priznanju bio član SNS. Okolnost da je neko poverovao Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću 2012. da mogu doneti nešto dobro Srbiji ne uliva poverenje. Što se Boška tiče, pretpostavljam da je procenio da mu je potrebno da se distancira od opozicije. Nisam siguran da je njegovo delovanje posledica nekakvog dogovora sa režimom, mislim da je pre shvatio da je njegova tesna saradnja sa strankama levog centra nanela štetu u biračkom telu. Lično nemam utisak da sarađuje sa Vučićem.

Mislite li da će posle dijaloga nešto da se promeni?

Možda će gospođa Božić da promeni frizuru ili će Marjan Rističević promeniti stajling.
Režim će morati da da određene ustupke, tu nema nikakve dileme, jer je toliko nisko rangirano stanje demokratije i ljudskih prava od strane međunarodne zajednice, Evropske komisije, EP, da moraju nešto da učine jer se Vučić približava Erdoganovom rejtingu i renomeu kada je u pitanju gušenje demokratije. Zato će biti nekih ustupaka, a ne zbog toga što je opozicija razgovarala sa gospođom Božić.

Da li imate utisak da je opozicija uveliko donela odluku da učestvuje na sledećim izborima?

Ja mislim da je veći broj stranaka opozicije doneo odluku da učestvuje na izborima bez obzira na izborne uslove. To je opšti utisak, a taj utisak imaju i naprednjaci, a to je problem. Zato što opozicija može da preti samo bojkotom. Ona ne može da izvede 300.000 građana na ulice, jedino može da preti bojkotom. A bojkot je izuzetan spoljnopolitički problem za ovaj režim.

Vi, dakle, mislite da je bojkot rešenje i za sledeće izbore?

Ukoliko se ništa od uslova ne promeni, ne znam kako će opozicija uopšte braniti odluku što nisu izašli na prošle izbore.

Mislite li da opozicija može da osvoji Beograd?

Ako su promene moguće, moguće su u Beogradu i zbog socioekonomskih i obrazovnih razloga. U Beogradu je najveći standard, najbolja informisanost i najviši nivo obrazovanosti stanovništva i u tom smislu mnogo je teže manipulisati Beograđanima. Da je Srbija demokratska država u kojoj nema kupovine glasova, u kojoj su mediji slobodni, u kojoj niko ljudima u javnom i privatnom sektoru ne preti, SNS bi odavno bio opozicija, a opozicija bi odavno imala većinu u Skupštini Beograda. S obzirom da to nije slučaj, plašim se da ni na ovim izborima neće biti moguće da Beograd padne, jer bi pad Beograda bio impuls za izbore u Srbiji. Pritom je Vučić povukao inteligentan potez uzevši Šapića pod okrilje SNS. Na taj način će amortizovati bruku koju je Vesić godinama nanosio SNS u Beogradu svojim projektima. U beogradske izbore SNS će ući veoma snažno, upravo zato što će Vesić biti bačen u drugi plan. Ukoliko bude udružena ili u dve tri kolone opozicija bi u zbiru mogla da ima preko 30 odsto glasova, ali nažalost ne vidim da mogu do pobede.

(Nova.rs)