Bojan Pajtić: Nije Vučić otišao u Niš tri puta u sedam dana zato što su tamo najbolji parizeri, već zato što je nizak rejting SNS, kao i u više drugih gradova

Igra vlasti i opozicije oko toga kada će biti raspisani izbori uveliko je u toku – a, opozicija ih traži, iako izborni uslovi nisu nšta bolji nego ranije, kad ih je upravo iz tog razloga bojkotovala – 2020. godine.

Na pitanje kako ocenjuje takav slučaj, Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši premijer Vojvodine kaže za Danasa da je tačno da se izborni uslovi nisu promenili, ali i da razume zašto opozicija želi da izađe na izbore.

– Danas je, u odnosu na period bojkota, značajno drugačije raspoloženje javnog mnjenja, uprkos medijskoj blokadi. Sasvim je realno da opozicija pobedi u više gradova i opština, ako se dobro organizuje. Nije otišao Vučić u Niš tri puta u sedam dana zato što su tamo najbolji parizeri, već zato što je nizak rejting SNS. Slična je situacija i u Beogradu, Novom Sadu i nizu drugih sredina. Uz dobru organizaciju (i najviše tri liste) parlamentarne opozicije, moguće je da broj poslanika sa liste SNS padne ispod 100, pa da im, pored SPS-a, zatreba još neki partner za formiranje parlamentarne većine. U takvoj situaciji svakakvi ishodi su mogući.

*Verujete li da će Aleksandar Vučić rapisati i održati izbore u decembru, zaista? I zašto je opoziciji stalo da ti izbori budu do kraja godine?

– Verujem da je opoziciji jasno da će izbora svakako biti do kraja godine, pa zato i insistiraju na njima, da bi zadržali aktivnu političku poziciju. To je ispravan rezon. Ne treba da dozvole da režim ponovo, višemesečnim nagađanjem da li će se “Vođa” smilovati da ih raspiše, pokuša da medijski “gurne pod tepih” desetine korupcionaško – mafijaških afera. Kako opozicija zna da će Vučić raspisati izbore u najkraćem roku? Kad god međunarodna zajednica izvrši snažniji pritisak da se razreši pitanje Kosova, on poseže za vanrednim izborima da bi kupio vreme, i imao izgovor zašto ne može da se bavi teškim pitanjima kad je u jeku kampanje. Danas je taj pritisak snažniji nego ikad, jer nisu slučajno 2012 godine, od strane pojedinih zapadnih političara, tadašnji URS, Ljajićeva stranka, SVM, SPS “ugurani” da prave Vladu sa SNS-om, umesto sa DS-om. Vučić i Nikolić su dali određena obećanja, Nikolića odavno više nema na političkoj sceni, ali se od Vučića očekuje da, posle 11 godina, isporuči ono zbog čega je doveden na vlast.

Opozicija mora da pokaže da je spremna da podnese veću žrtvu da dođe na vlast, nego što je režim spreman

*Tokom leta je naveliko najavljivano omasovljenje protesta u septembru. Nalazimo se poslednjoj trećini meseca, a to se ne događa. Šta se događa?

– Opozicija mora da pokaže da je spremna da podnese veću žrtvu da dođe na vlast, nego što je režim spreman da podnese da bi na njoj ostao. Tada će i građani biti spremni da ih podrže u borbi za slobodu.

*Da li opozicija uopšte ima načina više da zadrži pažnju i fokus na buntu i na koji način bi to mogla da izvede?

– Opozicija je propustila šansu da, kada je na ulicama Beograda bilo 100 i više hiljada ljudi uputi režimu poruku – ostajemo na ulici, na potezu parlament – Predsedništvo – Vlada i ne idemo odavde dok nam ne ispunite zahteve. Ostajemo na ulici dok se to ne desi. Vi nama ne date da normalno živimo, nećemo ni mi vama dozvoliti da nastavite da se baškarite po svojim kabinetima i ignorišete bunt građana koji vas plaćaju i koji su nosioci suvereniteta. Ovaj režim ne preza ni od čega da ostane na vlasti. Oni razumeju samo pritisak.
Nije toliko ni važno ko dolazi posle SNS, važno je da taj neko bude brzo i lako smenjiv.

*Mnogi istraživači javnog mnjenja govore o tome da većinu opozicionih lidera birači širom Srbije uopšte ne poznaju i nikada nisu ni videli zbog medijske blokade… Kakav rezultat im predviđate na republičkom nivou?

– Većina birača koji su opozicione orijentacije žele da glasaju, pre svega, protiv Vučićevog režima, a nisu nužno oduševljeni onim što opozicija nudi kao programska ili kadrovska rešenja. To je u jednom autoritarnom režinu razumljivo, jer ljudi razumeju da će u Srbiji biti moguća vladavina prava i normalan život tek kada vlast bude smenjiva. Nije toliko ni važno ko dolazi posle ovih, važno je da taj neko bude brzo i lako smenjiv, da bi sistem bahatosti i korupcije bio zamenjen sistemom odgovornosti. SNS vlada medijskim monopolom, kupovinom glasova i zastrašivanjem ljudi. Nikada više ne smemo dozvoliti da se to u ovoj zemlji ponovi. Da bi opozicija postigla dovoljno dobar rezultat, trebalo bi da nastupi u dve (levoj i desnoj) kolone, ili u najviše dve leve i jednoj desnoj. Parlamentarna opozicija nosi odgovornost da nijedan glas ne propadne jer je neka lista ostala ispod cenzusa.

Sigurno je da Vučić ima ponekog trojanskog konja i na desnoj i na levoj strani

*Metod rušenja režima čini se da sveo na to u koliko kolona će izaći opozicija…. Verujete li vi u iskrenu i neiskrenu opoziciju i da li je desna opozicija zaista Vučićeva? Novi DSS, Zavetnici, POKS i Dveri?

– Sigurno je da Vučić ima ponekog trojanskog konja i na desnoj i na levoj strani. Deluje da je uticaj režima (ili službe) snažniji na desnom političkom spektru. Međutim, iako među političarima ima onih koji su u dosluhu sa vladajućom porodicom, to ne znači da će, kada se steknu uslovi za promenu vlasti, ti opozicionari radije zadržati poziciju sluge SNS-a, nego da preuzmu važne pozicije u državi. Ljudi koji su više leve orijentacije, pritom, često spočitavaju desnim strankama “političku bliskost” sa SNS-om, jer su oni manje oštri prema vladajućoj stranci nego proevropske organizacije. Međutim, treba uzeti u obzir i to da desnica, praktično, deli isto ili slično biračko telo sa SNS-om. Da biste nekom uzeli birače, u takvoj situaciji, morate to činiti tako što ćete se u nekim situacijama saglasiti sa onim od koga “preuzimate” biračko telo. Ako izražavate samo antagonizam, teško će vam to poći za rukom.

Postoji nekoliko razloga Vučićeve patološke mržnje prema meni…

*Predsednik Srbije gotovo ne propušta priliku da kada govori o opoziciji govori o Vama kao oličenju nečega lošeg – bivšeg režima – iako niste u politici odavno… Šta je, prema Vašem mišljenju, razlog zbog kojeg to radi?

– Indikativno je da govori o meni kao oličenju “bivšeg režima”, a ne bavim se politikom dugi niz godina, a i kad sam se bavio, to je bilo samo na regionalnom nivou, dok gotovo nikad ne pominje neke koji se i danas bave politikom, a zauzimali su mnogo važnije pozicije nego ja. Postoji nekoliko razloga njegove patološke mržnje. Prvo, nikada nije mogao da me potkupi i ničim nije mogao da me uceni. Drugo, jedino pokrajinsku Vladu koju sam ja predvodio nije uspeo da na silu sruši, iako je četiri godine činio sve da se to dogodi. Treće, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da me veliki broj opozicionih birača uvažava, pa me napada preventivno, za slučaj da mi padne na pamet da se vratim u politiku. On ne razume sa postoje ljudi, kao ja i mnogi drugi, koji imaju svoje profesije kojima mogu da se vrate nakon bavljenja politikom. Neizmerno uživam u svom poslu na Univerzitetu i politiku doživljavam kao ružnu prošlost. On je oduvek samo parazitirao u politici i oko nje i ne može da razume to da neko izražava kritičke stavove (uz sve neprijatnosti i blato koje uz to ide), zato što veruje da je to ispravno, bez namere da iz toga izvuče neku ličnu korist. Ja verujem da je obaveza intelektualaca da ne ostanu nemi kada je društvo u kome žive doseglo civilizacijsko dno. U kome nije bezbedno živeti i u kome se svako svesno ljudsko biće oseča poniženim.

(Danas)