Blic: Savet bezbednosti UN sledeće iskušenje za Srbiju

Beograd mora da bira između EU i nesvrstanih

Na sednici Saveta bezbednosti u UN, sutra u Njujorku, Srbija će imati težak zadatak da ne iznervira svoje saveznike i najmoćnije sile sveta sa kojima je uspostavila dobre odnose dok je pitanje Kosova bilo "na terenu prava", a da ih istovremeno ubedi da se "kosovska bitka" nije završila mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu. Gotovo nemoguć zadatak, a stručnjaci za međunarodno pravo i diplomatiju već upozoravaju da je brzim podnošenjem svoje rezolucije u UN Beograd ušao u kritičnu zonu ugrožavanja odnosa sa strateškim partnerima, pre svega sa EU.

Izvor "Blica" iz diplomatskih krugova u Briselu objašnjava da su stvari, bez obzira na komplikovanu diplomatsku igru, jednostavne.

- Brisel, odnosno EU će ispasti nesposobna pred Amerikom ako ne uspe da smiri strasti i uspostavi dijalog između Beograda i Prištine. U pitanju je sujeta i podela uloga u svetu, a EU je na sebe preuzela Balkan i njegovu stabilnost. Predajom svoje rezolucije u UN, i to u trenutku kada je većina u EU očekivala, na osnovu obećanja iz Beograda, da se nastave dogovori o tekstu rezolucije, jeste jedna vrsta uvrede koja će dugo morati da se izglađuje. Beograd mora da izabere da li će da sarađuje sa EU ili sa nesvrstanima - kaže za "Blic" izvor iz Brisela.

Dakle, posle prošlonedeljnog poteza sa rezolucijom, sednica Saveta bezbednosti na kojoj će se razmatrati mišljenje Suda u Hagu, sledeća je rizična tačka za Srbiju i njene odnose sa SAD i EU. Kako "Blic" saznaje u izvorima bliskim državnom vrhu, u izlaganju ministra Vuka Jeremića pred SB UN naći će se sledeće teze: oštar napad na tumačenje po kome je Sud u Hagu dao legitimnost nezavisnosti Kosova; insistiranje na politici "Beograd neće nikad priznati Kosovo" na osnovu jednostrane odluke o secesiji, poziv zemljama da ne priznaju Kosovo dok Generalna skupština UN ne raspravlja o tome. Za posmatrače na sednici SB UN prijavilo se do sada 40 država.

- Došli smo na opasan teren jer je EU naš dugoročni strateški partner, i politički i ekonomski. Vlada Srbije je kao jedan od dva najviša prioriteta postavila evropske integracije. Amerika i EU su do sada imale razumevanja za pokušaj Srbije da u svoju korist, prebacivanjem na pravni teren, reši problem Kosova. Očekivalo se da posle Haga, Srbija i u retorici i u delovanju krene u drugom pravcu, prihvati mišljenje suda i svoje dalje korake koordinira sa EU. Zato je nastupilo iznenađenje. Bojim se da to može da ostavi ozbiljne posledice i da bi diplomatija Srbije morala da bude usmerena na zemlje EU - kaže za "Blic" Aleksandra Joksimović, pomoćnik ministra spoljnih poslova u vladi Zorana Đinđića.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić i bivši ambasador u Parizu istakao je da je važno pitanje na koje Srbija mora da da jasan odgovor: "da li želi da se nađe suočena sa EU i da mobiliše glasove sveta protiv glasova organizacije kojoj želi da pristupi". "Ako ne bi uspela, to bi bio jedan ozbiljan udarac", smatra Simić. On naglašava da "za Srbiju ni poraz ni pobeda u odnosima sa EU nije ono što želi dobiti".

- Mislim da je za Srbiju najbolje da dođe do kompromisa u ovih preostalih mesec dana i do usaglašenog nastupa Beograda i Brisela na Generalnoj skupštini UN.

Zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas, koji je u petak i subotu pokušao da posreduje između Brisela, Beograda i Prištine i smiri strasti koje su se uzburkale nakon srpske rezolucije, isticao je "evropsku perspektivu regiona" kao osnovu sa koje treba posmatrati situaciju. Nakon razgovora sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, rekao je da svaka zemlja EU ima svoj pogled na zbivanja u regionu, ali da je ipak najvažnije da se svih 27 zemalja članica EU sporazumelo o veoma važnom pitanju da region ima jasnu evropsku budućnost.

- I to je ključna poruka koju sam ovde preneo, to je poruka koju sam preneo i u Beogradu - da se mora videti budućnost u okviru EU. Nadamo se i verujemo da Grčka ima veoma važnu ulogu u ovom procesu - rekao je Drucas.

I mada se svi slažu da je prvi strateški saradnik Srbije Evropska unija i da sve probleme treba rešavati pre svega u saradnji sa Briselom, ne treba zaboraviti ni partnerstvo Amerike, koja je u slučaju Kosova, u prvim redovima na suprotnoj strani. Kosovski problem neće još dugo ostati goruća tema, a dobri odnosi sa SAD su od ključnog interesa za Srbiju, smatraju dobri poznavaoci međunarodne politike. Preko Amerike uspostavili smo do sada dobre odnose sa Turskom koja je odigrala i još igra konstruktivnu ulogu u odnosima Srbije i BiH, ali je i jedan od garanta stabilnosti u Sandžaku. Bez dobrih odnosa sa SAD, Holandija proletos ne bi pristala na ratifikaciju SSP sa Srbijom, na primer.

Aleksandar Miloradović, predsednik SIEPA (Agencije za promociju stranih ulaganja), upozorava za "Blic" da su prvih deset najvećih investitora u Srbiju zemlje Evropske unije i daje Srbija prirodno orijentisana ka Evropi kao glavnom tržištu za saradnju.

- Bilo bi jako loše da se put u EU usporava zbog političkih razloga i vekovnih pitanja, jer strani investitori najviše posmatraju stabilnost i predvidivost tržišta na kome ulažu, a to garantuju evroatlantske integracije. Nijedna mala zemlja ne može sebi da priušti luksuz da zbog politike kvari ekonomske odnose - kaže Miloradović za "Blic".

U pogledu političkih saveznika, u diplomatiji se obično pravi razlika između podrške zemalja koje imaju svoje unutrašnjopolitičke interese da to rade i onih koje imaju strateške i ekonomske interese. Od toga zavisi često i "cena podrške". Kao pouzdani politički oslonci Srbije do sada su se najbolje pokazale zemlje iz našeg susedstva, pre svega Grčka, Italija i Austrija koje nesebično zagovaraju evropske integracije Srbije, pokreću inicijative u Briselu, a prvenstveni cilj im je stabilnost u regionu u kome posluju i zaštita već postojećih investicija.

Jeremić i Hiseni lobirali kod istih zemalja istovremeno

Tokom svog prošlonedeljnog boravka u Njujorku, nakon predaje srpske rezolucije u UN, srpski šef diplomatije imao je oko 50 bilateralnih susreta sa ambasadorima zemalja koje nisu priznale Kosovo i koje su sad pod žestokim pritiskom Amerike da to konačno urade. Iste ambasadore obišao je gotovo u isto vreme i kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, ali je on to radio u pratnji zvaničnika SAD i drugih zemalja koje priznaju Kosovo. Hiseni je nakon ovog rekao da očekuje 36 novih priznanja, što je broj za 20 manji u odnosu na ono što su najavljivali predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i državna sekretarka SAD Hilari Klinton.

Inače, upravo je Bil Klinton neposredno pre samita Afričke unije obišao taj kontinent na kome većina zemalja nije priznala Kosovo. Kako tvrde dobro obavešteni diplomatski izvori u Njujorku, tema Klintonove afričke turneje bilo je lobiranje za nezavisnost Kosova.

Tamara Spaić

(Blic)