Blic: Direktor u "Železnicama Srbije" po partijsko-prijateljskoj liniji zapošljavao članove SNS

Direktor bez stida - zaposlio sam 50 drugova iz SNS, pa šta!

Nisam zaposlio samo 19 saradnika, kako tvrde vaši izvori, već između 40 i 50 ljudi - kaže dr Vlado Batnožić, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnica Srbije”.

"Niko od funkcionera SNS koje je 'Blic' pozvao nije želeo da komentariše partijsko zapošljavanje: Dr Vlado Batnožić"

Naime, u pismu koje je “Blicu” pre dva dana dostavila grupa lekara Zavoda navodi se da je Batnožić, otkako je u junu 2013. godine preuzeo rukovodeće mesto, zapošljavao po partijsko-prijateljskoj liniji, dovodeći na mesta savetnika, pomoćnika, pravnika, sekretarica, menadžera i drugih, članove SNS, prijatelje iz MUP-a, čak i rodbinu predsednice Upravnog odbora te ustanove.

- Kad dođete na rukovodeće mesto, onda pravite svoj tim. Nije mi partijska pripadnost bila odlučujuća, gledao sam da postavim ljude koji će raditi i doneti rezultat. Smenio sam pet-šest direktora i znam da se mnogima nije dopalo. Nisam ja omiljeni lik u ovoj kući. Moj posao su pare, da ih zaradimo. Da imamo opremu, dobre lekare i dobre usluge. Zaboravili su da navedu imena mladih lekara koje sam zaposlio - samouveren je Batnožić koji je od osnivanja stranke član SNS.

U pismu su navedena imena i funkcije 19 novozaposlenih, od kojih je čak 13 iz SNS, a četvoro iz Batnožićevog Opštinskog odbora Savskog venca (sekretar, predsednik omladine i dva člana), gde je bio predsednik Saveta za zdravstvo.

- Više nemam vremena za taj savet. Radim u Zavodu po 18 sati, od ustanove koja je bila gubitaška doveli smo je u plus. Šta moji lekari i zaposleni rade u slobodno vreme, da li su članovi partija ili ne, to me ne interesuje, već samo rezultat - kaže Batnožić.

Za svakog od pomenutih zaposlenih članova SNS on kaže da su mu bili potrebni i za svakog ima opravdanje. Neke je, kaže preuzeo, kao što je savetnik dr Dragoljub Filipović, penzionisani lekar koji je ostao da radi usled nedostatka lekara specijalista medicine rada. Za savetnika je uzeo Zorana Memića, takođe penzionisanog u MUP, po profesiji grafičkog dizajnera da mu, kako kaže, uređuje sajt.

- Bilo je nekoliko zapuštenih oblasti, pa i sajt je bio katastrofalan. Doveo sam čoveka koji radi po ugovoru o delu za naknadu od 35.000 dinara - kaže direktor, dodajući da je za istu naknadu i takođe po ugovoru o delu angažovao poznanicu iz MUP-a Mirku Milisavljević, arhitektu.

Dugačak je spisak novozaposlenih gde se, međutim, izdvajaju imena rodbine predsednice Upravnog odbora dr Zdravke Popović Stanković. Priznaje da je zaposlio njenu kćerku, 30-godišnju Bojanu Luković, obrazlažući to upražnjenim mestom.

- Prethodna osoba je otišla u penziju - kaže on.

Za ostalu rodbinu, među kojima su navodno sestra i sestrić predsednice UO, kaže da prvi put čuje.

Mogu da živim i od penzije

Uveren je da je radio po zakonu i na dobrobit ustanove:

„Nema nikakvih problema, danas sam tu, sutra nisam. Prošao sam sve to već u MUP-u, gde su me smenili po partijskoj liniji članovi DSS i DS. Nije problem, i sad mogu da se vratim i živim od penzije od 55.000“, kaže direktor koji uz penziju prima platu 105.000 dinara.

Simonović bez komentara

Smenjeni direktor “Železnica Srbije” Dragoljub Simonović u pismu grupe lekara optužen je da je za članove Upravnog i Nadzornog odbora tog Zavoda doveo prijatelje i rođake, da je čak i ličnog šofera imenovao za člana UO.

Za vreme mandata je zaposlio više od 100 svojih ljudi. Vođenje saradnika po elitnim restoranima gde se na trošak „Železnica“ prave računi i po 1.500 evra, ogromni troškovi za putovanja i reprezentaciju postali su standardni način Simonovićevog poslovanja. Do jučerašnjeg broja direktor Simonović nije odgovarao na naše pozive.

Svetlana Palić

(Blic)