Благоје Пантелић: Вучићев режим је успео да зароби и Цркву, али не сасвим. Већина верника, свештеника, монаха и теолога подржава студенте

"Од почетка кризе, патријарх Порфирије се труди да релативизује значај студентског и народног бунта и пацификује га позивом на међусобно разумевање, на дијалог између непокајаних џелата и њихових невиних жртава... Истовремено, преко званичног сајта СПЦ, за који је одговоран патријарх, неретко се студенти брутално нападају, а Вучићев режим хвали", рекао је у интервјуу за дневни лист Нова теолог Благоје Пантелић.

Говорећи о улози Српске православне цркве током друштвено-политичке кризе која већ месецима потреса Србију, Пантелић истиче да треба правити разлику између онога што раде верници, монаси, свештеници и теолози, и онога што чини црквени врх.

Додаје и да се нада да ће архијереји званично подржати студенте на предстојећем мајском Сабору.

Српска православна црква практично је постала неми посматрач догађаја у земљи, упркос свом утицају. Да ли је ово показатељ да је политика власти победила унутар СПЦ?

– У оваквим ситуацијама, када имамо отворено насиље, нема немих посматрача. Они који ћуте нису неми – они су на страни насилника. Одговор на питање како се СПЦ поставила поводом догађаја који потресају наше друштво од новембра прошле године зависи од тога шта под Црквом подразумевамо. Ако подразумевамо оно што би Црква требало да буде – а то је народ Божији – онда она није никакав посматрач, већ активни учесник у тим догађајима. Већина верника, свештеника, монаха и теолога у СПЦ подржава студенте, подржава или директно учествује у протестима и блокадама. Ако под СПЦ подразумевамо тзв. црквени врх, односно нашег патријарха, онда је СПЦ на супротној страни. Он се лично, од почетка кризе, труди да релативизује значај студентског и народног бунта и пацификује га позивом на међусобно разумевање, на дијалог између непокајаних џелата и њихових невиних жртава итд. Истовремено, преко званичног сајта СПЦ, за који је одговоран патријарх, често се студенти брутално нападају, а Вучићев режим хвали.

Што се тиче утицаја који помињете – а претпостављам да имате у виду политички утицај – мислим да је он прецењен. Углед у друштву је постојао и постоји, али је и он сада озбиљно урушен деловањем поменутог црквеног врха. СПЦ има политички утицај само онолико колико јој држава то омогући. Као политички субјект, СПЦ данас апсолутно не делује аутономно. Другим речима, она улази у политичку сферу само онда када режим процени да му то може бити од користи.

Коначно, да одговорим на ваше питање – нема сумње да је режим Александра Вучића у значајној мери успео да зароби и Српску цркву. Али не у потпуности. Студентски бунт је и нама у Цркви помогао да се пробудимо из духовне анестезије. Очигледно је да се све више људи у Цркви, посебно клирика, мање плаши – или се више уопште не плаши – режима који користи све расположиве механизме како би их ставио под контролу. Ти механизми – од корумпирања донацијама до провлачења кроз таблоидно блато – за ових 13 година озбиљно су разрађени и доносили су жељене резултате. Међутим, ствари се радикално мењају. Тако да политика власти јесте у једном тренутку победила унутар СПЦ, али она ту битку полако губи. И хвала Богу да је тако!

Колико је чврста веза патријарха Порфирија и Александра Вучића?

– Нажалост, они су не само драги пријатељи него и саборци. Дакле, веза је, верујем, нераскидива. Да ли сам у праву, сазнаћемо након пада Вучићевог режима. Најискреније се надам да грешим.

С друге стране, постоје гласови из Цркве који нису на фону власти – видели смо сцене из Немачке где митрополит Григорије дочекује студенте који су кренули пут Стразбура. Да ли је Григорије једини који може тако нешто да уради или би и њега могла да сачека одмазда врха СПЦ?

– Као што рекох, СПЦ се полако ослобађа токсичног утицаја власти. Сцене које помињете нису ни прве, нити једине које сведоче о ставу људи из Цркве према ономе што студенти раде последњих месеци. Сетимо се само дочека студената у Нишу или гостопримства које им је указано у Епархији жичкој и на другим местима. Митрополит Григорије није, дакле, једини који може – или, боље рећи, сме – тако нешто да уради. Мислим да нема говора ни о каквој одмазди. Иако се она помиње чак и у самој Цркви – што ме више растужује него што ме плаши – уверен сам да сви људи из Цркве који су подржавали студенте, од архијереја до нас лаика, због тога неће трпети никакве последице. Да ли сам у праву, сазнаћемо ускоро – за мање од месец дана, када ће се одржати редовно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ.

Да ли верујете да на мајском Сабору може да дође до тога да се студенти званично подрже?

– Оптимиста сам и надам се да ће до тога доћи. Верујем да наши архијереји имају свест о томе колико је борба коју воде студенти, њихови професори, као и сви који их подржавају, важна за опоравак нашег друштва, које је Вучићев режим прегазио у сваком смислу. Оно што је од виталне важности за српско друштво, значајно је и за Српску цркву. Ако нам је друштво болесно, не може нам Црква бити здрава. Отуђење тзв. високог клира од свог народа имало би несагледиве последице по нашу Цркву. Надам се да до тога неће доћи и да ће у мају наши архијереји саборно донети одлуку да стану уз свој народ, посебно уз његов најбољи део – а то су студенти.

На који начин се СПЦ брине о професорима и вероучитељима који су остали без прихода одлуком државе?

– Имамо различите примере. У неким епархијама се њихови проблеми игноришу, у другим трпе притиске јер су стали уз своје ђаке и колеге, а тек понегде добијају помоћ. Посебно ми је драго, то морам нагласити, да Архиепископија београдско-карловачка спада у последњу групу. Патријарх је недавно поделио помоћ свим вероучитељима које је оштетила држава.

Иначе, оно што смо научили на „часовима“ етике које нам свакодневно држе студенти јесте да прво питање које треба поставити јесте: Шта ја могу да учиним?, а не: Шта неко други треба да учини? Тако смо ми који водимо сајт Теологија.нет, једини теолошки интернет магазин на српском говорном подручју, пре око месец дана одлучили да покренемо један фонд солидарности и да помогнемо нашим колегама. Основали смо Фондацију Теологија.нет и већ почели да прикупљамо средства која ће бити прослеђена вероучитељима и студентима теологије.

Ако ми дозволите, искористио бих ову прилику да позовем људе који су у могућности да нам помогну у овом подухвату – да то и учине. А такође и да позовем све вероучитеље који су ускраћени за примања и студенте теологије који су остали без стипендија током протеста да нам се јаве. Учинићемо све што је у нашој моћи да им покажемо да нису сами у овој племенитој борби.

(Нова.рс)