Biznis.rs: Država dala „zeleno svetlo“ Telekomu da emituje obveznice u iznosu od 400 do 850 miliona evra

 Skupština akcionara Telekoma Srbija podržala je danas na vanrednoj sednici odluku o emisiji dugoročnih, neobezbeđenih i nesubordiniranih obveznica Telekom Srbija a.d. Beograd, potvrđeno je za Biznis.rs u ovoj kompaniji.

Telekom je tako dobio podršku akcionara da kvalifikovanim investitorima na međunarodnom finansijskom tržištu ponudi korporativne obveznice u vrednosti od 400 do 850 miliona evra ili odgovarajućem iznosu u američkim dolarima, piše Biznis.rs.

Većinski akcionar Telekoma Srbija, sa udelom od 58,11 odsto je, podsetimo – Republika Srbija.

Generalni direktor Vladimir Lučić je u intervjuu za oktobarsko izdanje mesečnika Biznis.rs, između ostalog, ponovio da kada je reč o korporativnoj obveznici, „Telekomu Srbija nije cilj da povećava dug već da refinansira deo manje povoljnih kredita“.

Na tajming emisije, kako je tada naglasio, danas utiču brojne globalne neizvesnosti.

„Sam tajming emitovanja zavisiće od naše i procene partnera u ovom procesu, a to je Bank of America, ali može se desiti već do kraja oktobra ili u prvom kvartalu naredne godine. Za razliku od 2022. godine, ovoga puta je sigurno da ćemo dobiti rejting, izaći na berzu i plasirati obveznicu – sve ostalo je stvar određivanja pravog tajminga i poštovanja berzanskih procedura“, precizirao je tada Lučić.

Podsetimo, portal N1 je pisao da Telekom Srbija planira da emituje evroobveznice – u evrima ili dolarima – u vrednosti od 400 miliona evra do 850 miliona evra, o čemu se akcionari državnog teleoperatora izjašnjavaju na vanrednoj sednici Skupštine akcionara 14. oktobra.

Obveznice iz 2020.

Podsetimo, za godinu dana, 25. septembra, Telekomu Srbije na naplatu stižu obveznice koje je emitovao u jeku pandemije koronavirusa – 25. septembra 2020. godine, prikupljajući tako neophodna finansijska sredstva.

Naime, Telekom Srbija je 25. septembra 2020. emitovao svoje prve korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, što je bilo oko 200 miliona evra.

Reč je bilo o ukupno 2.350.000 komada korporativnih dinarskih obveznica nominalne vrednosti od 10.000 dinara.

Kamatna stopa bila je tromesečni belibor plus 2,95 procentnih poena, što je u trenutku prodaje na primarnom tržištu iznosilo 3,97 odsto. Danas, je zbog rasta kamatnih stopa u međuvremenu, 3M belibor uvećan na 4,89 odsto (trenutna vrednost, podaci NBS), tako da je i kamatna stopa po kojoj Telekom mora da isplati kamatu vlasnicima obveznica porasla na 7,84 odsto.

Aprila te 2020. godine, Vlada Srbije najavila je paket mera za ublažavanje efekata pandemije kovida 19,  koji je uključivao i pojednostavljen postupak izdavanja korporativnih obveznica i omogućavanje Narodnoj banci Srbije da te obveznice otkupi na sekundarnom tržištu.

Kupci tih dinarskih obveznica Telekoma bile su komercijalne banke u Srbiji, od kojih je hartije potom otkupila NBS.

„Obveznice su emitovane u iznosu od 23,5 milijardi dinara, sa rokom dospeća od pet godina i po kamatnoj (kuponskoj) stopi ispod četiri odsto (3M BELIBOR+2,95 p.p, što iznosi 3,97%)“, saopštila je tada Narodna banka Srbije ističući da su ove hartije u potpunosti dinarske i da „ne nose nikakav devizni rizik, što ukazuje da je kompanija razmišljala prudentno i odgovorno i u smislu svođenja tržišnih rizika na najmanju moguću meru“.

U naknadnom saopštenju NBS navodi da je pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.

„Ukupan iznos otkupljenih hartija od vrednosti bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima , odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene hartije od vrednosti emitovane“, istakla je NBS.

Komisija za kontrolu državne pomoći je, kao što je portal N1 već pisao u oktobru prošle godine, donela rešenje da izdavanje korporativnih obveznica Telekoma Srbije, koje je kupila NBS – nije oblik državne pomoći. Naime, Komisija je u obaveštenju navela da je „utvrdila da je transakcija izvršena po tržišnim uslovima“.

Nakon investiranja u korporativne obveznice na primarnoj aukciji, domaće banke su određeni deo svojih hartija od vrednosti zadržale u svom portfelju, dok su deo ovih obveznica odlučile da iskoriste u okviru monetarnih operacija NBS, konstatovala je ova Komissija.

„Ukupno pet banaka je kupilo korporativne obveznice, dok su četiri banke na sekundarnom tržištu izvršile prodaju manjeg dela ukupno emitovanih obveznica. Komisija je utvrdila da su poslovne banke prodaje NBS korporativne obveznice u ukupnom (zbirno) iznosu od 8,8125 milijardi dinara, odnosno zbirno 37,5 odsto od ukupnog broja emitovanih hartija“, navodi Komisija za kontrolu državne pomoći.

Razlika između kuponske stope i kamatne stope po kojoj je NBS otkupila ove hartije iznosila je, kako navodi komisija, 0,10 procentnih poena – kuponska stopa u trenutku emisije bila je 3,97 odsto, a stopa pri sekundarnoj trgovini 3,87 odsto.

Šta su evroobveznice

Evroobveznicama se nazivaju dužničke hartije od vrednosti koje emituje država ili kompanija za investitore na međunarodnom tržištu, u valuti koja nije domaća. Mogu da glase na evro, dolare i druge valute.

(Biznis.rs-N1)