БИРН: Колувијини пипци у Северној Македонији

 У македонском селу Дебриште које се налази у општини Росоман, у Тиквешкој котлини чувеној по винима, сместили су се пластеници у којима је успевала једна друга биљка – марихуана. Сувласник фирме, која газдује том плантажом је добро познато име – Предраг Колувија, власник Јовањице, првооптужени у две оптужнице по којима се воде поступци пред Судом за организовани криминал у Београду. 

Пластеници данас делују напуштено, а до пред крај 2019. у њима је узгајан канабис, који је, бар према дозволи македонске Владе, смео бити произведен и коришћен искључиво у медицинске сврхе. 

Међутим, истраживање БИРН-а показује да су и Јовањица и Росоман злоупотребили ове дозволе – Јовањица је, по свему судећи, дозволу користила као параван за узгајање и трговину психоактивног канабиса, док у Росоману није вођена прописана евиденција о броју и врсти биљака које су узгајане на имању, што указује да је један њихов део могао да заврши на црном тржишту.

За постојање Колувијине плантаже марихуане у Северној Македонији у Србији се сазнало када је српска полиција у телефонима које су користили Колувија и његови сарадници, пронашла специјалну апликацију “Разговор” која је коришћена за заштићену комуникацију.  

Како БИРН сазнаје, у оквиру „Разговора“, поред групе „Савет за безбедност“ преко које је Колувија комуницирао са припадницима служби безбедности и полиције који су му пружали заштиту, постојала је и група „Росоман производња“ за особе укључене у производњу канабиса у Северној Македонији.

Због оваквих сумњи, српско Тужилаштво за организовани криминал је, како сазнаје БИРН, упутило у фебруару ове године захтев за међународну правну помоћ македонском Основном јавном тужилаштву за гоњење организованог криминала и корупције тражећи од њих помоћ за утврђивање идентитета корисника групе „Росоман производња“.

“У оквиру ове групе уочене су фотографије просторија објекта у коме се узгајала, сушила и вакуумирала зелена материја за коју се претпоставља да је канабис“, пише у допису српског тужилаштва. 

Заједничко истраживање БИРН Србија и БИРН Македонија показало је да су осим плантаже Росоман и фирме ТХЦ Куалити Груп у чијем је власништву ова плантажа, Предраг Колувија и његови сарадници контролисали бар још једну фирму у Северној Македонији која је имала дозволу за узгајање канабиса у медицинске сврхе и једну регистровану за трговину и услуге.  

У предузећу ТХЦ Куалити Груп из Скопља, према подацима македонског регистра, Предраг Колувија и данас има 50 одсто удела. Колувија је до хапшења 13. новембра 2019. део садница канабиса са Јовањице извозио овој македонској фирми. Њој је са Јовањице током 2019. извезено скоро 60.000 садница канабиса, укупне тежине веће од 4.700 килограма, готово исто онолико колико је пронађено на Јовањици приликом полицијске акције у новембру 2019, што додатно осветљава размере узгоја канабиса на тој плантажи. 

БИРН сазнаје и да македонско тужилаштво не води никакву истрагу у вези са пословањем Колувијиног предузећа у тој земљи, иако је тамошња комисија Министарства здравља утврдила бројне неправилности на узгајалишту фирме ТХЦ Куалити Груп у Росоману и одузела јој дозволу за узгој канабиса у медицинске сврхе.

Колувија је био и сувласник фирме Бул билдинг из Струмице. Сведок на суђењу у случају “Јовањица 1” који се води пред Специјалним судом у Београду казао је да је након упада полиције на Јовањицу, прекинут планирани извоз канабиса фирми Бул билдинг. 

Поред ТХЦ Куалити Груп и Бул билдинга, дозволу за узгој канабиса у медицинске сврхе, у Македонији имају још 62 компаније. 

У Скопљу је у лето 2018. основано и треће предузеће повезано са Колувијом – Јовањица ДООЕЛ, које је било регистровано за трговину и услуге. 

Осим Колувије, међу власницима и директорима поменуте три фирме има и македонских држављана, али и још две особе из Србије. 

Међу македонским партнерима највише пажње привлаче Александар Пиперевалиев и Горан Крстев.

Тренутно опозициона ВМРО-ДПМНЕ тврди да је Пиперевалиев повезан са Владом Зорана Заева. Крстев се такође сматра блиским Заеву. Заједно са њим је 2008. године, када је био на месту градоначелника Струмице, ухапшен због афере око изградње тржног центра „Глобал“ у Струмици.

Од Колувијиних српских партнера најзанимљивији су браћа Меденица – Маријан и Ђорђије.

Ђорђије Меденица је закупац београдског ресторана Звездара театар. У медијима је спомињан као сведок криминалног обрачуна између Жељка Рутовића и Предрага Ранковића Пецонија у хотелу Праг у Београду 2017. године. Такође, 2006. године изазвао је несрећу код Тивта када је својим глисером убио двоје људи. 

БИРН није успео да ступи у контакт са Ђорђијем Меденицом. У ресторану Звездара театар речено нам је да је болестан и да није у земљи. 

Занимљиво је да његов брат Маријан Меденица постаје директор скопске фирме ТХЦ Куалити Груп у тренутку када су многи из ње побегли, укључујући и његовог брата Ђорђија. У регистар је као одговорно лице уписан 29. новембра 2019, две недеље након Колувијиног хапшења, који је до тада био директор. 

Маријан Меденица у разговору за БИРН каже да је угоститељ, да је Колувија долазио код њих у ресторан и да се одатле познају. Што се посла у Македонији тиче каже да је након хапшења Колувије то “неко требало да преузме, да тај посао не пропадне” али да је на крају “све пропало”.

„Из Македоније ме још нико није контактирао, а волео бих да ме контактирају да погасим то, јер колико видим имам само трошкове од свега тога“, каже он за БИРН.

Највише би волели да забораве “случај Колувија”

Извоз канабиса поменутим македонским фирмама налази са на “маргинама” обе оптужнице у предмету Јовањица које је до сада написало Тужилаштво за организовани криминал у Београду, због чега нема података о томе шта се догађало са конопљом која је одлазила у извоз. Такође нема података ни о томе да ли је та конопља имала повишен ТХЦ (иако постоји сумња да јесте), нити колики је део произведене конопље завршавао на Колувијиним плантажама у Македонији, и да ли је део је пласиран на црним тржиштима те земље, Србије, као и на тржиштима земаља региона или западне Европе.

Осим што нема информација о дистрибутивној мрежи, за сада нема ни информација о томе ко је инвестирао у опремање плантаже и узгој тако велике количине марихуане, где је улаган новац стечен продајом наркотика, нити информација о могућим везама оптужених са високопозиционираним политичарима и појединцима из државног врха.

Иначе извоз садница марихуане из Србије за Македонију ишао је преко фирме Супериор из Велике Плане. Колувија је са Супериором сарађивао, између осталог, и зато што је та фирма као референтна компанија могла да добије дозволу за производњу индустријске конопље, као и дозволу за њен извоз, што са Јовањицом није био случај, због ранијих малверзација са извозом кивија, због чега се фирма нашла на црној листи Министарства пољопривреде. 

Према налазу српског тужилаштва, Колувија је злоупотребио фирму Супериор тако што јој је за потребе производње матичних биљака канабиса, достављао семе психоактивне конопље, тврдећи да се ради о индустријској.

То значи да су дозволе за извоз које је Супериор добио у складу са законом, Колувији могле да омогуће да легалним каналима и уз сву неопходну документацију, у другу државу, уместо индустријске конопље, превезе велике количине, највероватније, психоактивног канабиса. Приликом извоза, ниво ТХЦ-а у биљкама нико није контролисао.

Највећи део извоза обављен је током 2019, а једна мања количина 2018. године. Управо те године, основана су и предузећа повезана са Јовањицом у Северној Македонији.

БИРН-ово истраживање, изјаве Колувијиних македонских партнера и чињеница да се у Македонији не води никакава истрага показују да би Колувијини сарадници и релевантне институције у земљи највише волели да забораве “случај Колувија”.

Када је реч о Србији, званичних информација о вођењу истраге у вези са путевима дроге узгајане на Јовањици за сада нема. БИРН није успео да у Тужилаштву за организовани криминал добије потврду информације о прикупљању доказа у вези са трговином канабиса у Македонији, али смо од македонског тужилаштва осим информације да не воде истрагу, добили и потврду да им је стигао захтев за међународну правну помоћ, као и да су српским колегама на тај захтев одговорили.

Улога људи блиских Зорану Заеву

Плантаже конопље почеле су да се отварају у Македонији након што је 2016. године тадашња влада Николе Груевског изненада донела одлуку да се дозволи отварање фабрика за узгој марихуане у медицинске сврхе. Очекивало се да ће на овај начин држава остварити значајну финансијску корист. 

Актуелни премијер Зоран Заев доласком на власт не само да је прихватио пројекат, него га је и надоградио и проширио.

Македонија дозвољава продају и извоз само уља канабиса, али не и извоз цвета. Осушени цвет марихуане заправо се продаје на црном тржишту као дрога.

Пошто чак 64 компаније производе цвет марихуане, а тек неколико производи уље, легално тржиште у Македонији је презасићено, јер целокупна производња не може да се преради у уље, због чега има великих залиха.

У протеклих пет месеци, македонска полиција је у неколико наврата запленила марихуану која је легално произведена, док су кријумчари покушавали да је илегално изнесу из земље.

Бивши министар унутрашњих послова Македоније и садашњи посланик Павле Трајанов каже за БИРН да се испоставило да држава нема систем за контролу легалне производње марихуане. Каже да је у Македонији издато више дозвола у односу на стварне потребе, стварајући тако вишак канабиса.

“Канабис је сада мета на црном тржишту, које има развијену мрежу унутар и изван Македоније”, каже Трајанов. „Македонија се претворила у класични наркокартел. Колумбија, Венецуела…“, прокоментарисао је Трајанов.

У Србији је дозвољен узгој неколико врста искључиво индустријске конопље, као и продаја њеног цвета, са нивоом ТХЦ-а до 0,3 одсто и није дозвољена производња уља које садржи ТХЦ већи од поменуте вредности. 

У Македонији је, с друге стране, дозвољена производња и продаја уља канабиса чији је ниво ТХЦ-а виши од 0,2 одсто, колико је, иначе, и ограничење европског законодавства. Уље са ТХЦ-ом до 0,2 одсто може да се купи у апотеци без рецепта, док се оно које прелази ту вредност третира као лек и може се набавити у македонским апотекама искључиво уз лекарски рецепт и то само за одређене врсте болести. 

То значи да компаније које имају дозволу за узгајање канабиса у медицинске сврхе могу узгајати и канабис који има ниво ТХЦ-а виши од 0,2 одсто и продавати његов цвет, али искључиво у сврху производње уља у медицинске сврхе, под строго контролисаним условима, компанијама које имају дозволу за производњу уља.   

Контрола, међутим, очигледно није адекватна, што је довело до, како каже Трајанов, злоупотребе једне здравствене и хумане идеје, па биљке завршавају и на црном тржишту, што је од Македоније направило рај за кријумчаре овог наркотика. 

У Македонији, слично као и у Србији, опозиција и део јавности узгој марихуане повезује са члановима породица највиших државних функционера, или их као у случају Македоније, где је узгој у медицинске сврхе легалан, сматрају проблематичним.

У Србији се за сада у истражним и судским поступцима, колико је познато, не испитују такве везе, па је све остављено суду јавности која спекулише посредним доказима. У Македонији учешће премијерове породице у дозвољеној производји марихуане у здравствене сврхе користи се за спекулације о преливању те марихуане и на црно тржиште.

Осим повезаности са већ поменутим македонским сарадницима Предрага Колувије, актуелни премијер Зоран Заев, односно његови блиски рођаци Трајче и Бобан Заев су и сами у послу узгоја марихуане. Они имају удео у власништву компанија за производњу медицинског канабиса – МАМ из Светог Николе и Фарма медика канабис из Валандова. 

И једно недавно хапшење, медији и македонска опозиција, такође, повезују са породицом Заев. Наиме, у априлу ове године у акцији америчке ДЕА и македонске полиције ухапшено је неколико особа због умешаности у шверц 200 килограма марихуане, а међу њима је и особа за коју опозиција тврди да је возач премијеровог рођака Трајчета Заева. У нејасном демантију Заев је рекао да  ухапшени није запослен код њега, али није негирао да га је возио.

Према незваничним сазнањима БИРН-а, српско тужилаштво у случају Јовањица сарађује са ДЕА, посебно када је у питању Македонија. У тој америчкој агенцији су, међутим, одбили разговор за БИРН. 

Лична карта Колувијиних фирми у Северној Македонији

Према македонском закону, дозволу за узгајање марихуане не могу да добију само особе које су осуђене за кривично дело везано за наркотике, док они који имају неки други кривични досије, немају таква ограничења. 

Колувија зато није имао проблем да отвори фирме у Македонији, иако је као малолетник у Немачкој осуђен због преваре осам особа и три пута због вожње без дозволе. У Италији је осуђиван на осам месеци због илегалног поседовања оружја.

Колувија и још деветоро окривљених по оптужници “Јовањица 1” терете се за неовлашћену производњу и чување ради стављања у промет опојних дрога, али не и за и продају те дроге. 

Део биљака конопље који је узгајан на Јовањици надомак Београда, завршавао је у повезаној македонској фирми ТХЦ Куалити Груп, која је имала дозволу македонске Владе за узгој канабиса у медицинске сврхе. Током 2019. извезено је укупно 59.456 садница канабиса са Јовањице, укупне тежине 4.703 килограма у 12 тура, подаци су из оптужнице “Јовањица 1”. 

Према подацима из оптужнице “Јовањица 1”, уговором је било предвиђено да се ТХЦ Куалити групи извезе 4,5 милиона садница по цени од 5 евра по комаду. 

Током суђења у овом предмету поједини сведоци су рекли да ниво ТХЦ-а у биљкама на Јовањици није контролисан, а с обзиром на то да је на царини у Смедеревској Паланци контролисана само документација, постоји могућност да је у Македонију, уместо индустријске конопље, стизао психоактивни канабис, који је, према наводима из оптужнице, узгајан на плантажи.

ТХЦ Куалити Груп основана је 14. маја 2018, а једини власник предузећа био је Предраг Колувија.

Неколико месеци касније, 14. децембра 2018. фирма добија још неколико сувласника. Један од њих је Ђорђије Меденица. Он свој удео у ТХЦ Куалити Груп из македонског регистра брише 15. новембра 2019, два дана након хапшења Предрага Колувије у Београду и упада полиције на Јовањицу.

Његов брат Маријан, осим што је директор ТХЦ Куалити Груп, управља и њеним огранком у Росоману у близини Прилепа где је, како се сумња, стизао психоактивни канабис са Јовањице. 

Предраг Колувија је и данас већински власник ТХЦ Куалити Груп са 50 одсто удела, док је Маријан Меденица, као директор уписан 29. новембра 2019, две недеље након Колувијиног хапшења. 

Други сувласник је македонска држављанка Шћипе Дука. Њен супруг Ејуп Дука био је сувласник ове фирме од новембра 2018. до 15. новембра 2019. Као и Меденица, из регистра је обрисан два дана након хапшења Колувије. Ејуп Дука у Хагу има своју компанију. На свом налогу на Инстаграму оглашавао је уље канабиса које садржи само ЦБД, састојак канабиса који није халуциноген и дозвољен је у многим земљама. Са брачним паром Дука нисмо успели да успоставимо контакт. 

Трећи власник је македонски држављанин Горан Стојановски, стручњак из области пољопривреде. Ни Стојановски није био расположен да говори за БИРН.

„Ако имате било каквих питања, обратите се одговорном лицу правног лица“, написао је Горан Стојановски на Виберу.

Као четврти сувласник уписана је кипарска фирма Епиони Холдинг. Фирма је основана 8. октобра 2015. Регистрована је у Никозији. У кипарском регистру не постоје подаци о власнику.

На истој кипарској адреси регистрована је фирма ГWСП Схипинг Цо ЛТД чији је један од директора Александар Пиперевалиев, који је, такође, био и један од власника ТХЦ Куалити Груп и то од новембра 2018. до новембра 2019. године. И он је ТХЦ Куалити Груп напустио одмах по хапшењу Колувије.

Пиперевалиев је од јула 2018. до марта 2019. године, заједно са мање-више истим тимом сарадника, ушао у власништво три компаније које имају дозволу за узгајање канабиса. У јулу 2018. године, заједно са партнерима из Турске и Албаније, и са Ејупом Дуком и Гораном Стојановским, основао је компанију Микеси, а иста тројица (Пиперевалиев, Дука, Стојановски) у децембру исте године, постали су власници компаније ТХЦ Куалити Груп, где је до тада једини власник био Колувија.

У марту 2019, Пиперевалиев улази у власништво Бул билдинга заједно са Колувијом и Гораном Крстевом, човеком који се сматра блиским породици премијера Северне Македоније Зорана Заева. И ова фирма је имала уговор о увозу конопље из Јовањице, али посао није реализован због упада полиције на Јовањицу у јесен 2019. Према подацима из оптужнице, уговор је закључен 2. јула 2019, а Суперирор је требало да извезе 364.000 садница укупне вредности 1,8 милиона евра.

Директор Бул билдинга Гоце Мојсоски кратко је за БИРН прокоментарисао да уговор није реализован и рекао да је реч о консултантским услугама, али није прецизирао о каквим.

„Нисам расположен за разговор о томе“, био је његов одговор на сва наша питања.

„Добро је да такви криминалци буду што даље од Македоније“, рекао је Мојсоски, нагласивши да Колувија више није део компаније.

Колувија је из власништва брисан након хапшења. Један од власника био је до јануара 2020. године. 

Компанија Бул билдинг основана је у јуну 2018. у Пробиштипу, а у марту 2019. пререгисторвана у Струмици. Такође је регистрована за узгој лековитог биља у медицинске сврхе. Лиценцу је добила у децембру исте године. Овој компанији, за разлику од ТХЦ Куалити Груп, дозвола није одузета. 

Крстев је бизнисмен из Струмице који је у Македонији познат по већ поменутој афери „Глобал“ из 2008, када је ухапшен заједно са Зораном Заевим, у време када је био градоначелник Струмице.

Крстев је био бизнис-партер премијеровог брата Вице Заева у фирми Сара Инжењеринг. Појављује се као власник у неколико компанија од којих је једна регистрована за узгој лековитог биља у медицинске сврхе. 

Већ поменути Александар Пиперевалиев, који је био и један од власника ТХЦ Куалити Груп, сувласник је и Бул билдинга. 

Опозициона ВМРО-ДПМНЕ оптужила је Пиперевалиева, чији је рођак тадашњи секретар владе Драги Рашковски блиски сарадник Заева, да је без тендера добио посао на депонији Дрисла, која је под контролом града Скопља. Посао је био вредан око 200.000 евра. 

Ни Пипералиев није био расположен за разговор са новинарима БИРН-а.

„Контактирајте менаџера“, поручио је Пиперевалиев.

О разлозима због којих није реализован уговор Бул билдинга и Јованице о извозу канабиса, у свом исказу пред тужиоцем током истраге у предмету „Јовањица 1“, говорио је сведок Александар Трифуновић, који је осим узгоја канабиса у Росоману, поменуо и Струмицу.

Говорећи о томе како функционише апликација “Разговор” која је служила за тајну комуникацију унутар организоване криминалне групе, Трифуновић је рекао да је путем те апликације слао слике опреме и да се сећа да је сликао носаче за лампе. У вези са тим појаснио је да се ради о лампама за биљке за конопљу, а везано за извоз за Македонију, јер су тамо имали пројекте. Рекао је да су пројекте имали у Струмици, у Росоману и да тамо је ишла опрема, а требало је да иду и саднице и репроматеријал.

О пословима Јовањице и Бул билдинга, у децембру 2019. пред тужиоцем је говорио и сведок Драган Миленковић који је, као и Трифуновић, био запослен у једном од Колувијиних повезаних београдских предузећа – Балкан гроw. Миленковић је радио на пословима пројект менаџера на извођењу радова на објекту у Македонији, површине 10.000 квадрата. Инвеститор тог пројекта је фирма из Македоније Бул билдинг, али му, како је рекао у истрази, није познато ко је власник те фирме.

Миленковић је рекао и да на Јовањици није виђао осушене вакуумиране биљке, а да је у објекту у Македонији виђао робу облепљену црном стреч фолијом, да је то била роба која је стизала на објекат и да се ради о опреми, панелима, који су испоручивани. Познато му је да није испоштована цела уговорена обавеза, објекат је у сивој фази градње, а укупна вредност тог пројекта је између 7-8 милиона евра. 

И извори БИРН-а блиски истрази кажу да је у групи „Росоман производња“ у апликацији Разговор примећена комуникација у вези са производњом опојних дрога у Струмици.

„Током истраге прикупљани су докази који указују на начин отпремања дроге канабис под називом индустријских сорти Моноика и Федора за које се сумња да су служиле за симуловање допремања дроге канабис као индустријске конопље привредном друштву Булл буилдинг из Струмице и ТХЦ Куалити Груп из Скопља“, наводе извори.

Затварање плантаже и одузимање дозволе

За мање од три месеца од оснивања, македонска Влада је 14. августа 2018. дала дозволу ТХЦ Куалити Груп за узгој канабиса за медицинске потребе. Следеће године, 16. децембра, Влада у Скопљу доноси одлуку којом се дозвола укида. 

Одлука је донета месец дана након хапшења Колувије у Србији, иако је контрола на основу које је та одлука усвојена, обављена још 7. новембра 2019, односно недељу дана пре заплене марихуане на Јовањици. Током те контроле уочене су бројне неправилности на узгајалишту Росоман, које је радило у оквиру предузећа ТХЦ Куалити Груп. 

На челу тима који је извршио контролу налазила се Лидија Савић, фармацеуткиња из македонског Министарства здравља. Она се налазила на челу међуминистарске комисије за контролу производње марихуане у медицинске сврхе.

Петочлана комисија, која није стално тело, а чине је представници неколико институција, процењује колико су компаније спремне за садњу и да ли поштују строга правила за узгој марихуане, искључиво у медицинске сврхе.

Комисија произвођаче контролише два пута годишње и током контрола треба да утврди податке о свакој засађеној биљци. 

Комисија је 7. новембра 2019. године кренула у редовну контролу компаније ТХЦ Куалити Груп у Дебришту близу Росомана. 

“Желели смо да их проверимо, јер смо приликом претходних посета састављали записнике у којима смо им давали примедбе”, рекла је Савић за БИРН.

Предраг Колувија није био присутан током инспекције македонске комисије за канабис у Росоману. Шест дана касније ухапшен је у акцији београдске полиције.

Контрола је утврдила да постоје одступања у погледу простора, опреме и особља у односу на одобрени Елаборат за узгајање канабиса у медицинске сврхе, речено је за БИРН у македонској Влади.

Такође је примећено да се процес узгоја канабиса у медицинске сврхе одвија у неконтролисаним условима, без поштовања минималних хигијенских стандарда како би се осигурао квалитетан производ за медицинску употребу.

Само савршено узгојени канабис може се користити као сировина за уље које се продаје у апотеци. Изузетно је важно поштовати одређене стандарде током гајења, не загађивати простор, а тиме и биљке. Због тога међу саднице треба ући са заштитној опреми.

„Тога тамо није било“, рекла је Савић која је у расадницима затекла раднике без одговарајуће заштитне опреме. На истом подручју, у близини биљака, чували су буђаве стабљике марихуане.

“Они загађују производ који расте”, објаснила је Савић.

Закључено је и да се не воде евиденција о врсти и количини суве материје, као и подаци о количини отпада добијеног током процеса узгоја. Комисија није могла да утврди тачно стање гајених, прерађених, осушених и ускладиштених количина готовог сушеног цвета из биљке канабиса.

Лидија Савић, која је, иначе, руководилац Сектора за контролу хемикалија и супстанци и издавања лиценци за узгој канабиса при македонском Министарству здравља, каже за БИРН да управо поменути пропусти са вођењем евиденције, могу указивати на неке нелегалне активности на имању Росоман. 

„Сада када желимо да направимо пресек колико стабала је изашло из процеса, колико је засађено, колико је преживело, колико је било плеснивих – таквих записа није било. Зато нисмо могли да утврдимо чињенично стање колико се сувог цвета може добити од свих тих биљака. То значи да би овде могло бити неких илегалних активности“, каже Савић.

Строга евиденција о гајеним биљкама један је од кључних услова за контролу и спречавање да марихуана заврши на црном тржишту. Закон предвиђа да надлежна комисија треба да провери евиденцију произвођача и чињенично стање. У овом случају то није било могуће.

Ипак, недостатак евиденције марихуане на имању у Дебришту и чињеница да је Колувија осумњичен за кривично дело у Србији, нису били разлог да комисија обавести полицију са којом иначе, према речима Лидије Савић, често сарађује.

На питање новинара БИРН-а да ли су тај цвет могли продавати илегално, на улици, Савићева каже да то не зна, али да су могли да сакрију одређена стабла и да их не пријаве. На питање зашто би то урадили, она је рекла да „нема појма“. 

„Закључили смо да евиденција није вођена правилно и да би то могло даље да указује на неку незакониту активност. Не радимо као полиција, немамо право да испитујемо запослене“.

На констатацију новинара БИРН-а да имају овлашћење да пријаве полицији по службеној дужности, Савићева је рекла да имају, али да у конкретном случају јесу установили неправилности, али да нису имали сумњу у кривична дела. 

„Предложили смо одузимање лиценце, али нисмо разговарали са полицијом. Открили смо неадекватне услове у узгоју канабиса. И по том основу имамо право да опозовемо лиценцу. Осим тога, у том периоду, негде после инспекције, изашла је информација о власнику (Предраг Колувија) да је акција у Србији већ започета“, рекла је Савић, међутим хапшење Колувије које се догодило убрзо након контроле, није увршћено у званичне разлоге одузимања лиценце узгајалишту у Росоману.

У разговору за БИРН она је додала и да опрема и канабис који је до тада узгајан, представљају имовину власника и да инспекција нема право да личну имовину одузима, те да власник има право и да је прода, што је, како нам је казала, у конкретном случају и учињено.

Македонски закон о контроли наркотика и психотропних супстанци предвиђа да због наведених неправилности, попут недостатка евиденције, компанија може да буде кажњена новчаном казном, док би менаџер, у овом случају Предраг Колувија, требало да буде процесуиран.

Лидија Савић није имала информације да ли је Колувијима македонска компанија кажњена. Казала је и да је до одузимања дозволе компанија била једна од оних која је засадила „поприличан број биљака“, односно више него што је уобичајено.

Да су биљке са Росомана могле завршити и на црном тржишту, указују и речи Лидије Савић која каже да је ту „било нешто скривено“. 

„На пример, нисмо могли рећи, уколико је на пример посађено 10.000 стабљика, да је 5.000 било у доброј вегетативној фази, а да је 5.000 било плеснивих, мртвих, осушених или хермафродитских. Само су их ставили у црне кесе у отпадној соби, није се могло знати из које су жетве, из ког су рода …“.

Цвет канабиса је најисплативији део биљке и он садржи два канабиноида. Први је ЦБД, који нема психоактивно дејство и из ког се прави уље које се користи у медицинске сврхе. Други је ТХЦ који је психоактивна супстанца и у Србији је законом дозвољен његов максимални проценат од 0,3, док је у земљама Европске уније дозвољено до 0,2 одсто ТХЦ-а. У Македонији је дозвољено узгајање канабиса и са ТХЦ-ом већим од 0,2 одсто, али искључиво за производњу уља у медицинске сврхе под строго контролисаним условима.   

Како БИРН сазнаје од узгајивача у Србији, цена цвета индустријске конопље зависи од процента ЦБД-а, од тога да ли се продаје са семеном или без семена, и креће се између 2 и 2.5 евра по једном проценту ЦБД-а. То је цена за килограм суве биљке, кажу наши саговорници. 

Када је у питању индустријска конопља, кажу да код ње ниво ТХЦ никада није изнад дозвољеног. 

Међутим, уколико је реч о психоактивном канабису који се продаје на црном тржишту, његова цена зависи од нивоа ТХЦ-а и самог тржишта на ком се продаје – да ли је реч о земљи произвођача или крањег корисника, те којим је путевима марихуана стигла до крајњих корисника. Према информацијама до којих је БИРН дошао, пре пандемије у Србији и Македонији цена килограма била је око 800 евра, а сада је између 1.700 и 2.000 евра. У земљама ЕУ око 3.800 евра, али цене могу ићи и до 4.000 евра. 

Узгајивачи марихуане из Македоније који су желели да остану анонимни за БИРН кажу да на црном тржишту килограм сувог цвећа може достићи и до 5.000 евра, док је цена на легалном тржишту двоструко нижа.

Нова фирма у Росоману, власници стари 

После избијања скандала „Јовањица“, неки од Колувијиних македонских партнера су 12. децембра 2019. године основали нову компанију, којој је Влада одобрење за узгој марихуане дала већ 14. јануара 2020. године. То практично значи да су се исти узгајивачи окупили, само без Колувије, два месеца након контроле на Росоману и упада српске полиције на Јовањицу.

Нова компанија се зове ГМ Лајт и од ТХЦ Куалити Груп је преузела узгајалише у Росоману. 

Лидија Савић из македонског министарства здравља тврди да је компанија која је преузела узгајалиште Росоман, већ почела да узгаја марихуану у медицинске сврхе.

Власници ГМ Лајт је кипарска фирма Крикамара инвестментс ЛТД, која се налази на истој адреси у Никозији на којој је била и компанија Епиони холдинг, један од бивших власника ТХЦ Куалити Груп. 

Посредне везе са ГМ Лајт из Скопља има и Горан Стојановски, сувласник ТХЦ Куалити Груп. Дакле, Колувијини македонски партнери су се реорганизовали и под новим називом, преузели стари бизнис.  

Новинари БИРН-а обишли су узгајалиште у Дебришту у општини Росоман. Деловало је напуштено и унутра се није могло ући. 

Тако у Росоману изгледа данас, а о времену пре Колувијиног хапшења, током поступка који се пред Специјалним тужилаштвом и судом води у Београду, говорили су и поједини сведоци. 

Александар Трифуновић, који је био запослен у једној од Колувијиних београдских фирми, рекао је да не зна какво је било Колувијино учешће у Росоману, али да зна да се тамо „одигравала производња канабиса“. 

Како БИРН сазнаје, српско Тужилаштво за организовани криминал сумња да је у Македонију, уместо индустријске конопље, извожена индијска. Потпуније информације покушавају да добију од македонских колега, али се они, међутим, не баве истрагом производње канабиса на узгајалишту Росоман.  

„Обавештавамо вас да у тужилаштву не постоји предмет за догађаје које помињете.

Тужилаштво је сарађивало са колегама из Србије. Наиме, Основно јавно тужилаштво за гоњење организованог криминала и корупције примило је захтев за међународну правну помоћ од Републике Србије. Одговорено је на захтев, којим је тужилаштво доставило тражене доказе и податке“, наводи се у одговору БИРН-у из македонског тужилаштва.

Меденица: Јесам директор, али ништа не знам

На многа питања у вези са узгојем канабиса у Македонији, није знао да одговори ни Маријан Меденица, актуелни директор ТХЦ Куалити Груп из Скопља, који је директорску функцију преузео од Предрага Колувије убрзо након његовог хапшења. 

Он је у изјави за БИРН рекао да јесте уписан као директор скопске ТХЦ Куалити Груп, али да није био активан.

„Требао сам да будем активан, но међутим, нисам био. Значи, ја сам само фактички потписао и то је то, ја нисам фактички отишао до Скопља, јер су се десиле те неке ствари које су се дешавале и тако…“.

Каже да је његово име и даље уписано у привредни регистар јер не стиже да оде у Скопље, али да је ангажовао адвоката да провери да нема „неке трошкове по питању тих рачуна и потписивања“ и да нема појма шта се тренутно дешава са фирмом.

Меденица каже не зна ни шта је фирма радила у пролеће 2019, када је кренуо увоз канабиса са Јовањице, шта је била идеја да се у Скопљу оснује фирма и због чега је она уопште увозила канабис из Србије.

„Верујте ми да не знам. Знам само да смо доле хтели да направимо фирму, која би, како бих рекао, као помоћ да не пропадне све што је… јер она доле званично је радила и била је профитабилна и добра фирма. И онда је све пукло… Немам никакве информације везано за то, не знам ни шта се дешава… Ја сам требао да кренем даље, но, кажем вам… да имамо нормалан увоз, да радимо, но међутим, све се то тако издешавало, тако да ја тог дана кад сам потписао (постао директор), већ фактички од сутрадан, нисам активан по том питању и адвокати доле који су узели то у разматрање и да ме ставе на ту позицију, фактички нису завршили посао, па сад да ли је то остало да ја јесам или нисам (директор), искрено то не знам, не знам шта да вам кажем“.

Маријан Меденица је потврдио да је његов брат Ђорђије био сувласник ТХЦ Куалити Групе.

„Јесте, ми смо били сувласници те фирме, односно он је био сувласник те фирме и он се из свега тога повукао, пошто је то све више, како бих рекао, никаквог смисла ни резона није било кад је све отишло тамо где је отишло“.

Каже и да су он и брат Ђорђије били изненађени када су чули да је полиција упала на Јовањицу и да је Колувија ухапшен, као и да га нико од истражних органа до сада није звао за било какве информације.

На питање како је уопште дошао на позицију директора фирме која се бави канабисом, будући да је угоститељ, одговорио је да се то догодило захваљујући познанству са Колувијом.

„Ја се бавим угоститељством, и он (Колувија) је долазио код нас, и тако је било да фактички је неко требало да преузме, да тај посао не пропадне. Но међутим, то је све пропало. Ми смо требали то нормално да радимо, међутим ја сам одустао од тога, јер је сувише… Видите и сами шта се све дешава. Тако да сам ја од тога одустао… Упознали смо се у ресторану… Дуго година он ту долази. И онда у једном моменту то се дешавало, ајде да видимо да спасимо шта можемо од те фирме доле, фактички он (Колувија) није могао да буде активан. Ево видите да ја доле (Македонија) нисам потписао ниједан акт или било шта друго да би та фирма радила, осим што се појавило моје име тамо доле…“.

О македонској фирми Бул билдинг која је, такође, била у сувласништву Колувије, каже да не зна ништа, док о скопској фирми Јовањица, има претпоставке. Иначе скопска фирма Јовањица која је у власништву Предрага Колувије, регистрована је на истој адреси као и ТХЦ Куалити Груп, а основана је 20. августа 2018. Њена делатност је неспецијализована трговина на велико. Тренутно је у поступку брисања из македонског регистра. 

„Ја претпостављам да је то фирма која се бави тиме, разумете, отварањем тих фирми и која је водила пословање. Знам да је то једна услужна фирма која је радила то све, па је онда отворена да ли једна, да ли две фирме, то већ нисам упућен и не знам“.

На крају напомиње да адвокат који је преузео његов случај у Скопљу и који би требало да његово име избрише из привредног регистра, ради за књиговодствену компанију која је била у пословним везама са ТХЦ Куалити Груп, али није рекао назив те фирме.

„Да да, ангажовао сам адвоката, е сад докле је то дошло, ја не знам. Са истом том фирмом ту, која је ушла да се бави књиговодством и тако даље… имају правнике, откуд знам шта…“, каже Меденица.

Иако је чињеница да су у случају Јовањица написане чак две оптужнице, те да су се на другој нашли и припадници полиције и безбедносних служби, ипак оне се не баве детаљима који би дали ширу слику и могли да укажу на евентуалне везе оптужених са врхом државе. До сада подигнуте оптужнице не нуде одговоре на ова питања. 

Заплена марихуане

У оптужници “Јовањица 2” наводе се три случаја заплене дроге која се повезују са Колувијом, од чега је један случај везан за Македонију. 

Јуна 2019. године Миодраг Познан, звани Столар, ухапшен је на граничном прелазу Прешево, при уласку из Македоније у Србију. Код њега је пронађено скоро 33 килограма марихуане спаковане у 70 пакета. Дрогу је превозио у возилу „фоклсваген транспортер” мариборских регистарских таблица које је било у власништву фирме Страбаг са седиштем у Словенији.

Чланови групе покушавали да изврше утицај на Познана, кога је у притвору након хапшења обилазио Славиша Милинковић, још један окривљени обухваћен оптужницом “Јовањица 2”. Он је вршио притисак на Познана да у својој обрани на суђењу не помиње припаднике ове групе и о тим разговорима је у више наврата порукама обавештавао Колувију. 

Познан је правоснажном пресудом Вишег суда у Врању септембра 2019. осуђен на шест година затвора. Бранио се ћутањем, а на главном претресу је признао кривицу, рекао да је то учинио због тешке материјалне ситуације и додао да се каје због тога. 

Ни у остала два случаја, дилери марихуане на суђењу нису открили одакле потиче дрога пронађена код њих, а један је рекао да на та питања не може да одговара због своје и безбедности његове породице. 

Исти адвокат 

Иначе, Маријана Меденицу и Предрага Колувију, осим фирме у Македонији, повезује и заједнички адвокат. Наиме, у једном поступку из 2019. адвокат Маријана Меденице је био Светислав Бојић, један од Колувијиних бранилаца у предмету Јовањица. Он је у јавности постао познат када је након суђења 28. децембра прошле године новинарки телевизије Н1 Јелени Зорић рекао да је његов клијент диван човек и велики верник и да се моли за њено здравље, али и за здравље поступајућег заменика тужиоца и полицајца који га је ухапсио, што је схваћено као својеврсна претња.  

(На причи су радили и Тамара Цхаусидис, Ана Петрушева, Александар Ђорђевић и Милорад Ивановић)

(БИРН)