петак, 06. септембар 2024. | |
Биолошки факултет, чији је стручни тим био ангажован на изради "Завршног извештаја о прегледу утицаја пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита Јадар на стање биодиверзитета и развој мера за смањење и ублажавање последица" од стране "СГС Београд" а за потребе компаније "Рио Сава Експлорејшн", издао је саопштење, због, како су навели, "значајног броја погрешних, неутемељених, контрадикторних и тенденциозних изјава државних и приватних правних субјеката, као и појединаца, у погледу резултата истраживања стања биодиверзитета и развоја мера за смањење и ублажавање последица активности на подручју планираног рудника", оградивши се од закључака Нацрта студије утицаја Рио Тинта, односно његове ћерке фирме у Србији Рио Сава Експлорејшн.
„Додатни мотив, за ово обраћање, је и неадекватно и погрешно навођење одређеног броја кључних података, фактора угрожавања, предлога мера заштите, као и генералних закључака који су изнети у ‘Завршном извештају Биолошког факултета’. Биолошки факултет је, у сарадњи са четири реномиране високошколске и научне институције у Србији, обавио једнократно теренско истраживање на ширем простору планираног рудника јадарита ‘Јадар’. Период истраживања је обухватио јун и јул месец 2020. године (по истраживачким групама, у трајању од четири до шест дана). На основу спроведених истраживања сачињен је ‘Завршни извештај Биолошког факултета’ (на српском и на енглеском језику), који је, преко фирме СГС Београд, прослеђен компанији „Рио Сава Експлорејшн Београд, у интегралној верзији“, наводи Биолошки факултет у саопштењу. Истиче се да се комплетан „Завршни извештај Биолошког факултета“ налази у режиму „пословне тајне“, а на захтев „Рио Сава Експлорејшн, „али су најзначајнији подаци о стању биодиверзитета на истраживаном подручју и могућим последицама (уколико овај пројекат буде реализован) презентовани у склопу научно-стручног скупа ‘Пројекат Јадар – шта је познато?’ одржаног 6. и 7. маја 2021. године у организацији Српске академије наука и уметности (САНУ) и научног рада који је објављен након тог скупа“. Биолошки факултет је предочио и главне закључке, који су изведени из анализе научних резултата презентованих у ‘Завршном извештају Биолошког факултета’, а који су објављени у зборнику САНУ ‘Пројекат Јадар – шта је познато?’. Они у целини гласе овако: „Степен и обим утицаја отварања рудника на укупни биодиверзитет подручја је изузетно значајан и кључно утиче на његову деградацију. У односу на то, идентификоване су, како иреверзибилне, тако и реверзибилне последице на квалитативну и квантитативну структуру биодиверзитета подручја. Предложене, реално могуће, мере ублажавања и санирања последица по биодиверзитет подручја, изузетно су ограниченог капацитета и временски недовољно дефинисаног утицаја. Због очекиваних иреверзибилних промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајног угрожавања живог света Јадра, Дрине и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита. За случај да оптимална мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета не буде реализована, предлаже се низ мера и поступака који, уколико се спроведу по највишим стандардима и без остатка, могу, али само делимично и у временски ограниченом обиму, омогућити опстанак дела природних станишта и присутних популација биљних и животињских врста“. У саопштењу се указује да је, према подацима из „Нацрта студије утицаја”, коју је објавила компанија „Рио Сава Експлорејшн“ Београд, ревизију досадашњих студија и извештаја везаних за биодиверзитет, укључујући и „Завршни извештај Биолошког факултета“, спровела консултантска кућа “Д Бајодиверсити Консултанси“ (The Biodiversity Consultancy) из Кембриџа, „тако да сва одговорност за тачност података и изнетих предлога и ставова припада њима и потписницима ‘Нацрта студије утицаја’, а не стручном тиму и Биолошком факултету“. „Биолошки факултет и стручни тим наглашавају да је генерални закључак, изнет у ‘Завршном извештају Биолошког факултета’, резултат процене донете на основу строгих научно-методолошких поступака и да се могу побити и довести у питање само спровођењем истих методолошких поступака. Изостављање ових закључака и њихово релативизовање, без спровођења истих строгих научних методолошких правила, није у складу са основним научним принципима и постулатима“, истиче се у саопштењу. Биолошки факултет је, како се додаје, самим тим одбацио сваку одговорност за изношење закључака који су објављени у ‘Нацртима студије утицаја’ , а који су у супротности са генералним и општим закључцима објављеним у ‘Завршном извештају Биолошког факултета’. „Овде сматрамо да је изузетно значајно нагласити да приступ у ревизији досадашњих студија и извештаја везаних за биодиверзитет, а из којих су произашле ‘регулаторне процене почетног стања биодиверзитета’, као и ‘предложени план заштите врста препознатих као приоритет за дугорочну заштиту или компензационе мере с циљем смањења резидуалног утицаја на биодиверзитет’, није базиран на националном законодавству, већ да су изнети предлози усклађени са релевантном праксом Европске уније (Стандард 6 – Европске банке за развој), која је базирана на ЕУ директивама које се односе на заштиту природе (Директива о стаништима и Директива о птицама)“, наводи Биолошки факултет. Додаје да „у плановима заштите врста се истиче да се са угроженом флором и фауном мора управљати у складу са Рио Тинто стандардом 14 – ‘Управљање земљиштем и његова санација’ и Рио Тинто Стандардом 16 – ‘Заштита биодиверзитета и управљање природним ресурсима’, што такође сматрамо неприхватљивим заобилажењем националних приоритета у заштити природе“. „Наглашавамо да је природа у сваком подручју јединствена, и да нису сви показатељи степена угрожености појединих врста у европским размерама применљиви и на локалне услове у Србији. Из тог разлога не могу се користити, искључиво, међународни прописи и листе угрожености у анализи утицаја угрожавајућих фактора на природу у Србији, пренебрегавајући локалне природне специфичности и потребе наше државе. Из тог разлога истичемо да је заштита животне средине и природних богатстава (земљишта, воде и ваздуха) у Републици Србији уставна категорија (Устав Републике Србије, чланови 74, 83, 85, 87, 88, 89, 97, 183, 190) (Сл. гласник РС бр. 98/2006). Овим врховним државним актом се одређује да ‘свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању'“, наводи Биолошки факултет. Истиче да је „свако, а посебно Република Србија и аутономне покрајине, одговоран за заштиту животне средине“. „И што сматрамо као најзначајније: ‘Свако је дужан да чува и побољшава животну средину’”, указује Биолошки факултет, наводећи чл.74 из Устава Србије. Наводи да „због свега претходно изнетог, закључци представљени у ‘Нацртима’ који се односе на тренутно и будуће стање биодиверзитета, као и на могуће утицаје планираних активности рудника ‘Јадар’ на природне вредности и животну средину у целини на истраживаном подручју, са становишта Биолошког факултета и истраживачког тима не представљају оптимално решење везано за заштиту биодиверзитета“. (Н1) |