Biljana Plavšić: Nemam nijedne ružne reči o Mladiću

Biljana Plavšić, bivši predsednik Republike Srpske, teško je primila vest o hapšenju generala Mladića. Poznavala ga je ne samo kao komandanta vojske nego suštinski. Kao čoveka. Sa svim svojim vrlinama i manama. Bila uz njega i njegovu porodicu u najtežim trenucima, kada su izgubili kćerku Anu. Često su razgovarali u četiri oka, o najtananijim sudbinskim pitanjima za najmlađu srpsku državu.

O generalu, nikad, barem ne javno, nije izrekla nijednu reč koja bi ga naružila.

- Za tako nešto, zaista, nije bilo potrebe. Ako je suština kompletna ljudska vrednost, onda je ta suština general Mladić - kaže nam Biljana Plavšić. - Sve što bih o njemu i danas rekla, već sam napisala tokom mog boravka u švedskom zatvoru u svojoj knjizi ”Svedočim”. I ništa tome ne bih ni dodala ni oduzela.

U knjizi je napisao da je, kao predsednik Srpske, imala ”tu nevolju” da ubedi generala da odstupi sa mesta komandanta vojske, u zimu 1995. godine.

- Objašnjavala sam da je potrebno da podnese ostavku, jer je optužnica u Hagu protiv njega već bila podignuta. Bila sam svesna težine optužnice, bez da je bilo ko iz međunarodne zajednice na mene vršio pritisak. Išlo je teško, iako sam bila svesna da mu je Republika Srpska bila vrhovno načelo. I da smo dužni da se za nju žrtvujemo do kraja. Lomio se: da li je i ta žrtva nužna i šta se njome postiže? - priseća se Plavšićeva u knjizi.

Za Biljanu Plavšić, navodi, bili su to bolni trenuci.

- Tražila sam da sve ovo saopštim i članovima Glavnog štaba. Nekoliko njih je ušlo i posle mog saopštenja Mladić je ćutao, a oni su govorili i iznosili iste argumente, kojima se pobija nužnost ostavke. Jedan general je, govoreći, zaplakao. A i ja se sve vreme borim da se to ne desi i meni. Isto nas boli - nepravda. I mene koja tražim ostavku. I njih, koji je smatraju nepotrebnom.

Posle su general i Biljana nastavili razgovor. Sami. Trajao je do poponoći.

- Uzeo je papir, na kome je bio tekst ostavke. Nije ništa menjao. Potpisao ga je i rekao: ”Da su ovo od mene tražili Momo i Radovan, ne bih potpisao. Učiniću to zbog vas.” I potpisao je.

Otpozdravili su se i to je bio njihov poslednji susret.

POMOGLA MU DA SE POVUČE

Drago mi je, zapisala je Biljana Plavšić u svom svedočenju, što sam generalu Mladiću pomogla da se povuče. Da to nije tada učinio, sigurno bi ubrzo stigao zahtev od UN sa pritiscima i poniženjima. Ko god dođe na njegovo mesto, ne može da ga zameni.

(Milena Marković, Večernje novosti)