Hronika | |||
Beograd: Srušena upravna zgrada Ikarusa, nekadašnje fabrike aviona i jedna od najstarijih zgrada na Novom Beogradu |
utorak, 03. jul 2018. | |
U novobeogradskom Bloku 9a srušena zgrada Ikarusa, nekadašnje fabrike aviona. Možda to ne bi ni bila tako velika vest u Beogradu, gde naprednjaci ruše sve što im padne pod ruku, da nije reč o zgradi izuzetne arhitektonske i istorijske vrednosti, a čiju lepotu više nećemo biti u prilica da vidimo. Osim na starim fotografijama. Zgrada Ikarusa tako je juče otišla u istoriju, a na njenom mestu nići će neka nova staklena skalamerija, koja se em neće uklapati u okolinu, em će služiti samo da svojim vlasnicima donese brzu zaradu. Umesto ovog vrednog dela istorije Beograda, više godina zatrpavan i već zagušen blok 9a, dobiće još jednu stambenu zgradu
Grad kranova juče je pojeo svoju istoriju. Naime, srušena je bivša upravna zgrada fabrike aviona "Ikarus", jedne od najstarijih zgrada na Novom Beogradu. Umesto ovog vrednog dela istorije Beograda, više godina zatrpavan i već zagušen blok 9a, dobiće još jednu stambenu zgradu, a "investitor" dodatnu zaradu.
Blok 9a već 3 godine vodi bitku za očuvanje bloka. Ikarus jeste pao, ali udruženi stanari bloka 9a uspeli su da izbace iz džepa "investitora" par stotina kvadrata stambenog prostora i očuvaju poljanu za fudbal. Upravna zgrada fabrike aviona „Ikarus“ u Beogradu bila je jedna od najvelelepnijih građevina na Novom Beogradu. Na ulazu u zgradu nalazila se spomen-ploča posvećena "drugovima iz Ikarusa koji su dali svoje živote od 1941 do 1945. godine". Ova zgrada, koja se nalazi na samoj granici između Zemuna i Novog Beograda u Grmšijevoj ulici predstavljala je primer industrijske arhitekture između dva rata.
Grad Beograd je i uprkos brojnim apelima odobrio njeno rušenje, koje je obavljeno juče. Na ovom mestu nići će višespratnica, a fotorafije i snimci njenog rušenja i kratera koji je ostao za ovom velelepnom građevinom tu su da nas podsete na ono što je tu nekad bilo, i otišlo u nepovrat. Večernje novosti: Rušenje „Ikarusa” Na nesreću, danas smo svedoci frapantnog urušavanja kulturnog nasleđa, najviše vidljivog na planu arhitekture Napori radi očuvanja našeg nasleđa su vitalna veza sa kulturnim, obrazovnim, estetskim, inspiracijskim tekovinama - svime što nas čini onim što zaista jesmo. Negovanje kulturnog nasleđa čuva identitet društva i zbog toga je prioritet svake kulturne politike. A uništenje nasleđa ujedno predstavlja razaranje najviših vrednosti i tekovina zajednice. Na nesreću, danas smo svedoci frapantnog urušavanja kulturnog nasleđa, najviše vidljivog na planu arhitekture. Skoro dve godine od rušenja baraka u beogradskoj Savamali, bezazlen “slučaj Hercegovačka” i dalje predstavlja predmet interesovanja medija. Ali postoji bojazan da će drugo, značajnije rušenje, proći manje zapaženo. Iako je 2015. Komisija za urbanizam Beograda zauzela stav da treba sačuvati istorijski vrednu upravnu zgradu prve srpske fabrike aviona “Ikarus” u novobeogradskoj Gramšijevoj ulici, nedavno je izdata građevinska dozvola za rušenje ove izuzetno značajne zgrade. Ono što saveznici nisu uspeli da unište tokom bombardovanja 1944. biće srušeno zbog privatnog interesa. Na mestu upravne zgrade “Ikarus” biće sagrađeni stambeno-poslovni sadržaji. Ali šta predstavlja zgrada “Ikarus” Kompleks “Ikarus” je bila fabrika aviona u kojoj je do Drugog svetskog rata proizvedeno čak 477 letelica, razvijeno devet prototipova aviona domaće konstrukcije i osam tipova na osnovu kupljenih licenci. Posle rata, tu je proizvedeno oko 12 tipova aviona, što govori o tadašnjoj snazi naše avio-industrije. Ovu arhitektonski i skulptorski vrednu zgradu projektovao je poznati zemunski arhitekta, austrijski đak Franjo Jenč (1867-1967), autor velelepnih zemunskih palata stila secesije koje gradu daju prepoznatljiv istorijski karakter. Jenč je objekat “Ikarus” projektovao u kod nas retko viđenom art-deko stilu, sofisticiranih spoljašnjosti i enterijera, što ga čini jedinstvenim u našoj arhitekturi. Iznad ulaza, nalazi se dragocen reljef Ikara u letu. Ali ko ruši vredan arhitektonski spomenik i zbog čega? Na pozivnom konkursu zatvorenog tipa za rešenje stambeno-poslovnog objekta na mestu kulturnog spomenika upravne zgrade “Ikarus”, prva nagrada je dodeljena timu profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na čelu sa dekanom fakulteta, profesorom Vladanom Đokićem. Umesto da pažljivo gradi reputaciju i štiti ugled Arhitektonskog fakulteta, vođa autorskog tima dekan Đokić je zbog opskurnog interesa investitora založio ugled akademske institucije na čijem čelu se nalazi, radi izgradnje trivijalnog, arhitektonski potprosečnog, bezidejnog objekta viđene estetike, na mestu srušenog jedinstvenog spomenika nacionalnog kulturnog nasleđa. Načinjena šteta je nemerljiva i nenadoknadiva. Još teže pada saznanje da je učinjena od predstavnika “elite” srpske arhitekture, onih koji bi trebalo da budu na prvoj liniji čuvanja i odbrane naših kulturnih vrednosti. (espreso.rs, gerila.rs, Večernje novosti) |