Beograd: Okrugli sto „Aktuelna pitanja spoljne politike Rusije i Balkana“ (II)

Nakon održane promocije knjige dr Leonida Rešetnjikova „Vratiti se Rusiji“, u konferencijskoj sali hotela „Moskva“ održan je okrugli sto na temu „Aktuelna pitanja spoljne politike Rusije i Balkana“ u organizaciji Srpskog koda, Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) i Nove srpske političke misli (NSPM), na kom su govorili direktor RISI dr Leonid Rešetnjikov, glavni i odgovorni urednik NSPM Đorđe Vukadinović, zamenik predsednika Odbora za nauku i tehnologiju Državne dume Ruske Federacije Mihail Degjatov, glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija, naučni saradnici RISI dr Petar Muljatatuli i dr Nikita Bondarev, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije Miša Đurković, savetnik direktora RISI Igor Pšeničnikov, crnogorski politikolog i analitičar Saša Marković i stručnjak za geopolitička pitanja dr Dušan Proroković.

Miša Đurković je, konstatujući da je Srbija dobila vladu u kojoj je ministar zadužen za privredu zapravo bio čovek koji je godinama ispred Svetske banke bio zadužen za Ukrajinu, rekao da se iz toga može jasno videti šta Srbiju čeka u bliskoj budućnosti.

- Za 5 godina više neće imati šta da se proda u Srbiji, jer će se rasprodati sva strateška preduzeća i ključni državni resursi. Ima još par stvari vezanih za ovu Vladu, recimo, ministar za nauku i prosvetu je agent...izvinjavam se, čovek DŽordža Sorosa, dakle, iz njegove kompanije. Znači neko ko će sa tih pozicija da redefiniše naučno-prosevetni prostor u Srbiji – primetio je Đurković, istakavši da je neobična okolnost da i tradicionalisti u SAD i Evropi, a ne samo Srbiji i Balkanu, sebe vide kao okupirane narode.

- Iskustvo Rusije i njen značaj, jeste ujedno značaj poslednjeg branitelja i predvodnika pobune protiv ove kulture smrti, dakle, nekoga ko brani hrišćanstvo, porodicu, tradicionalne duhovne vrednosti, i nekoga ko ima snage da uvodi zakone protiv ideologije homoseksualizma, i može da donosi zakone kojima može da se brani od agenata stranih uticaja, dok ih je srpska vlada puna – istakao je Đurković, primetivši da narodi na Balkanu gledaju na Rusiju kao uzor ili model kako da se brane da bi preživeli.

- Zadnje vesti direktno pokazuju da jedini sveži novac, i jedine direktne investicije, zapravo dolaze iz Rusije, i to je stvar koja definiše i ekonomsku budućnost Balkana. Postoji osećaj da su Rusi polako krenuli, da je Krim samo prva stanica, i da će preko Odese, pa kasnije Pridnestrovlja, u doglednoj budućnosti stići i do naših krajeva. Otud veliko nezadovoljstvo i žurba da se ojađenim balkanskim narodima pojača atraktivnost evropske perspektive, iako ona očigledno počinje da propada, čak i u od njih naručenim istraživanjima javnog mnjenja – konstatovao je Đurković.

- Po mom dubokom ubeđenju, anglo-saksonski napad na Ukrajinu, puč koji je tamo izveden i kriza koja je izazvana, pokazuje koliko je ta politika usmerena na Rusiju, Nemačku, i podrivanje Evropske unije. Pitanje Pridnestrovlja je, inače, jako bitno, i za narod koji tamo živi, a za koji se sprema ogroman pritisak koji će uključivati i upotrebu fizičke sile, ali to pitanje može imati i zanimljivu ulogu u odnosima Rusije sa Srbijom, jer će Srbija sad imati značajno (makar formalno) mesto u OEBS-u, pa s obzirom na sva ostala dešavanja trebalo bi pratiti kakav će biti odnos zvanične Srbije po tom pitanju  – zaključio je Đurković.

Igor Pšeničnikov je, nakon što je uputio izvinjenje srpskom narodu što Rusija nije na pravi način reagovala tokom devedesetih godina, dao savet da Srbi ne bi trebalo da shvataju za ozbiljno zapadne diplomate i političare kada koriste reči „prijatelj“ ili „partner“.

- Ne treba se upuštati u takvu vrstu razgovora, jer možemo slobodno reći da su ti ljudi duhovno bolesni – primetio je Pšeničnikov, izražavajuži zadovoljstvo što razgovara sa ljudima koji veruju u liberalne ideje, ali ujedno i u pravoslavlje, ističući značaj vere u duhovnom obogaćenju života.

- Zato smatram da je pozivanje na Boga naše glavno oružje. To definiše i našu politiku, politiku pravedne pobede, jer postaje očigledno da ljudi žele istinu – zaključio je Pšeničnikov.

Saša Marković, kao jedini učesnik okruglog stola iz Crne Gore, je naglasio da dolazi iz zemlje u kojoj tri četvrtine poslanika u parlamentu žele u NATO, dok tri četvrtine naroda te zemlje to sasvim sigurno neće.

- Od one Crne Gore, koja je je bila jedina zemlja na Balkanu koja je na samo jedan zahtev ruskog cara bila spremna da ide u rat, i na koju sam ponosan, došlo je do ovoga danas.

- DŽordž Buš je, nakon pada Berlinskog zida  raspadom SSSR-a, pred oba Kongresa najavio izgradnju Novog svetskog poretka, tog glavnog anglo-američkog cilja njihove elite, koji je po Kisindžeru, pokušan u tri navrata. Prvi se desio posle Prvog svetskog rata kroz 14 tačaka Vudrua Vilsona, kojima su koncipirani novi odnosi u svetskoj politici kroz Društvo naroda. Ovaj pokušaj nije uspeo jer Versajski ugovor nije ratifikovan dvotrećinskom većinom u američkom senatu. Drugi pokušaj se desio potpisivaljem Atlanske povelje 1941. godine od strane Čerčila i Ruzvelta kojom je trebalo da nakon sloma nacizma budu udareni temelji tog Novog svetskog poretka. I ovaj pokušaj je doživeo slom jer je sovjetska armija imala mnogo veći uspeh na terenu nego što su SAD i Velika Britanija očekivale – izložio je Marković, primećujući da su SAD ipak iskoristile priliku da uzurpiraju sve međunarodne institucije formirane nakon Drugog svetskog rata pod izgovorom brige o ljudskim pravima.

- Konačno, treći pokušaj građena Novog svetskog poretka počinje tim govorom DŽordža Buša Starijeg. Naglasio je da je cilj tog poretka, citiram, „poredak u kojem će različite nacije raditi u korist zajedničkog cilja, kako bi dosegli univerzalne težnje čovečanstva, kao što su mir sloboda i vladavina zakona“, jer je to „svet za koji se vredi boriti, budućnost naše dece“. U ime istog trijumfalizma Fukujama je rekao da demokratske države ne mogu ratovati između sebe, međutim, ovaj poredak je doneo samo histeričan pokušaj SAD da stvori unipolarni svet – konstatovao je Marković, potkrepljujući tu tvrdnju činjenicom su SAD od pada Berlinskog zida do invazije na Irak imale 10 velikih vojnih intervencija, u proseku po jedna na svakih 15 meseci, što je svojevrsan svetski rekord.

- SAD je uspela da neokolonizuje sve bivše države SFRJ (u manjoj ili većoj meri), odnosno da ih, kako se to moderno kaže, uvede u proces evro-atlantskih integracija. Koliko Rusija može na to da utiče, jasno, ne zavisi od dešavanja u našem regionu. Evropa je okupirana a ovakva EU se ne može održati, jer u njoj postoje velike razlike između manjih i velikih država, kao i stepenu njihove razvijenosti. Nemačka, iako se ponovo rađa kao svetska sila, je geopolitički bezuba, jer se i dalje nalazi pod američkim proktektoratom, što najviše dokazuju svedočanstva najpoznatijeg tzv. zviždača Edvarda Snoudena, koji se spasao upravo begom u Rusiju. Emancipacija Nemačke mora neminovno da vodi u izgradnju strateškog odnosa sa Rusijom. Ono što je nekada Karl Haushofer nazivao osovinom Berlin-Moskva-Tokio danas možemo prevesti na geopolitičku stabilnost Evroazije koju bi garantovala osovina između Berlina, Moskva i Pekinga. Tu leži i san za oslobođenjem naših neokolonizovanih država – zaključio je Marković.

Nikita Bondarev je rekao da deluje pomalo paradoksalno da srpski mediji proteklih nedelja sa većom pažnjom prate događaje u Rusiji i Ukrajini nego događaje u samoj Srbiji.

- Ponekad neke vesti iz Rusije i Ukrajine ne silaze sa prvih strana srpskih novina, a inicijative Aleksandra Vučića u najboljem slučaju se nalaze tek na drugoj. Veze Rusije i Srbije se ne svode samo na kulturne veze ove dve zemlje, već i na to što narodi na Balkanu događaje u Ukrajini očigledno odmeravaju prema sebi. Paralele između Krima i Kosova su očigledne, o čemu je govorio i Putin u svom govoru – rekao je Bondarev, detaljnije objašnjavajući veze ova dva slučaja koji ipak, po njemu,  nisu istovetni.

- U datom momentu situacija u pokrajini treba da se rešava u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Moguće je i povlačenje paralela srpskog dela Kosova, odnosno Ibarskog Kolašina, sa situacijom na Krimu, jer je Krim pripojen Ukrajini 1954. a Ibarski Kolašin Kosovu 1959. godine, i u oba slučaja se radilo o političkom proračunu a realizovano je isključivo voluntarističkim metodama lokalnih vođa, koji nisu smatrali mišljenje naroda koji tamo žive za bitno u tim potezima – podsetio je Bondarev, primećujući da su u oba slučaja dotične oblasti odvojene od svog kulturnog i etničkog prostora i pripojene etnički stranom subjektu.

Bondarev je potom primetio da ne samo Srbija, već sve države na Balkanu, sa velikom pažnjom prate događaje na Krimu kako bi analizirali situaciju i moguće buduće razvoje događaja na Balkanu.

- Ipak, za razliku od političkog establišmenta koga muče problemi sprovođenja tzv. politike za male pare, kad su Srbi u pitanju, velikoj većini, bez obzira da li se radi o Srbima u Srbiji, Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini, politika Rusije prema Krimu je bliska i jasna, što se vidi po bezbrojnim komentarima na internetu, ali i napolju, na ulicama i kafanama. Dovoljno govori činjenica da od eskalacije krize nije održan nijedan miting podrške Kijevu, ali je održano više okupljanja u znak podrške Rusiji – zaključio je Bondarev, dodavši da Srbi, posle svega što su preživeli, i nisu mogli da ostanu ravnodušni na vesti iz Krima.

Dušan Proroković je izneo mišljenje da Srbija i Rusija treba zapravo da zahvale Zapadu, jer je kriza u Ukrajini naglo ubrzala transformaciju svetskog geopolitičkog sistema, dok je svest u pravoslavnim zemljama počela da se budi.

- Postavlja se pitanje šta je naša alternativa zapadnom neotrockizmu. Rekao bih da se nalazimo pred jednim stanjem višedecenijskog nepredivivog haosa, a naše mesto u tom stanju moramo naći tako što ćemo strateškim pogledom obuhvatiti tri nivoa, civilizacijski, regionalni nacionalni – istakao je Proroković, zaključivši da se na osnovu toga mogu determinisati dugoročne, srednjoročne i kratkoročne aktivnosti, gde bi civilizacijski nivo definisao dugoročne, regionalni srednjeročne, a nacionalni kratkoročne ciljeve.

- Naša civilizacija je pravoslavna, i ako se ne budemo međusobno vezivali, drugi blokovi, koji već postoje, ili će tek nastati, će nas jednostavno apsorbovati. Pravoslavna civilizacija se mora temeljiti na slobodi čoveka, a ne na slobodi tržišta kao najvišem principu – rekao je Proroković.

- Zapadna civilizacija može održati dominaciju samo u slučaju sukoba islamske sa pravoslavnom i hinduističkom, odnosno kineskom. Tu se otvara prostor za SAD da u svojoj post-imperijalnoj fazi upravlja ovim sukobima i tako usmeravaju destabilizaciju u evroazijskom pojasu. Ciljevi pravoslavne civilizacije se moraju temeljiti na konceptu saradnje sa ovim civilizacijama, jer smo mi protiv sukoba. Treba ohrabrivati saradnju sa ključnim islamskim zemljama i muslimanskim narodima koji žive sa nama i oko nas – istakao je Proroković, istakavši da se regionalni nivo mora dopunjavati sa civilizacijskim, čime bi se postigao sinergetski efekat.

- Možemo se orijentisati na stvaranje čvršćih odnosa između Sbrije, Bugarske, Makedonije i Crne Gore, a u ovaj okvir bi ulazila i Republika Srpska, a treba ostaviti i otvorena vrata za vezivanje Grčke i Rumunije. Srpsko-bugarska osovina koja bi bila strategijski osigurana prilaskom Makedonije i Crne Gore bi predstavljala nukleus nove Jugoslavije koju bismo suprotstavili državama jugosfere, inače konceptu treće Jugoslavije kao projekta NATO i EU, u kojoj bi pravoslavni narodi imali drugorazrednu ulogu – rekao je Proroković, zaključivši da bi takva Jugoslavija bila respektabilna sila koja bi mogla da štiti interese takvog bloka na Balkanu.

Na kraju izlaganja svih učesnika Leonid Rešetnjikov je priznao da je izuzetno prijatno iznenađen analizama koje je čuo, i koje, kako je rekao, pokazuju da srpski i ruski narod koncept istine sagledavaju na isti način.

- Verujte mi, dok sam radio u obaveštajnoj službi, načitao sam se raznih izveštaja zapadnih kolega koji su bili izuzetno dosadni, jer su sadržali neka činjenična stanja i potpuno nejasne zaključke. A ovde sam recimo čuo g. Vukadinovića koji je zahvaljujući svojim analizama došao do nečega što smo, zapravo, samo mi znali, a to je da mi zaista nismo imali nikakav plan za Ukrajinu i Krim, jer da jesmo, ovo se sve ne bi ni desilo. Mi jesmo, doduše, delovali brzo u skladu sa novonastalom situacijom, pa su se obaveštajne službe na zapadu zbunile i pokrenule tu priču da smo imali plan, a da je taj plan bio toliko dobro čuvan da za njega nisu ni čuli, a istina je da za njega nisu čuli jer ga nije ni bilo – rekao je Rešetnjikov, u šali dodajući da će od sada češće pratiti srpske analitičare i njihove analize, kako bi posle mogao da ih kao svoje predstavi predsedniku.

(NSPM)